Bio je Vukasova "puška" i Šabanov "ratnik": Pet godina od smrti Miroslava "Silnog" Radovanovića

21. maja 2020. godine preminuo je Miroslav "Silni" Radovanović, pevač desetina večitih hitova, okoreli dvojkaš, predvodnik napadačkog stila pevanja. Ovo je Miroslavljeva životna priča ispričana u mikrofon Muzičke apoteke.

- Rođen sam 1. juna 1947. godine u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostao sam siroče bez oca i majke. Kad sam napunio dvanaest godina, sa bratom sam otišao u Čačak i završio molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. I baš tada kad sam najviše pevao, mislim da sam najslađe pevao.

Preporučujemo

- A onda na nagovor drugara odlazim u Konjeviće da me čuje Dragoljub Đorđević Bugarin iz Bresnice, čuveni harmonikaš iz našeg kraja koji se pročuo svirajući na pločama Nestora Gabrića. Kad sam otpevao Bilkićev hit "Ne pitaj me stara majko", publika mi nije dala da ostavim mikrofon. Prljavog kombinezona i umazanih patika pobrao sam prve aplauze i prešao u pevače.

Tako se po raspevanoj čačanskoj kotlini proneo glas - onaj mali Miro što tovari šljunak svako veče peva u Konjevićima.

- Meni bilo lepo u kafani, a onda me Časlav Đoković ubedi da snimim ploču. Bilo je to 1970. godine za tek otvorenu produkciju "Beograddisk". Zakazali smo studio i sa dve harmonike i dve gitare snimili dve melodijski potpuno iste pesme: "Želeo bih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Nisam mogao da verujem šta me je snašlo: moja prva singlica, i to bez ikakve reklame, prodata je u tiražu od 130.000 primeraka.

Posle uspeha sa diskografskim prvencem Miroslav Radovanović nastavlja sa boemsko-kafanskim životom, ne hajući za medije i karijeru. Krajem 1972. godine u bašti kafane "Prvi maj" u Čačku upoznaje tada nadolazećeg hitmejkera Predraga Vukovića Vukasa i dobija pesmu svog života.

- Vukas je zavoleo moju boju glasa i moje visine. Za početak naše saradnje ponudio mi je pesmu "Ti si žena mog života" sa kojom sam 1973. godine postao ekskluzivac Diskosa. Urednici u produkciji su bili zadovoljni ako prodam desetak hiljada, a prodao sam preko pola miliona ploča. I Vukas je bio oduševljen, govorio je: "Ti si puška kojom ja pucam."

Vukasove pesme s početka 70-ih ("Ti si žena mog života", "Doviđenja, doviđenja", "Dok te čekam ispod lipa", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Lice jedne žene", "Budi srećna u ljubavi", "Prolaznica", "Daj mi sliku tvoju") podigle su Miroslava Radovanovića u sam vrh najtiražnijih narodnjaka. Bile su to godine kad je "Silni" iz Čačka bio popularniji i od Šabana i od Miroslava. 1975. godine na dodeli priznanja u Domu sindikata Miroslav Radovanović je dobio četiri zlatne i četiri srebrne ploče!

- Lepo mi je bilo u mom Čačku. Bio sam zvezda Diskosa i vodeći Vukasov pevač. Jedino mi je smetala tako česta uplata avansa - koliko god da uplate, ja popijem sa društvom. Na letu Beograd - Njujork, posle popijenih desetak flaša viskija, Šaban i ja dođemo na ideju da od stjuardese zatražimo da nas izvede na terasu, da se malo proluftiramo iznad Atlantika! Desetak godina sam pevao i boemisao sa Šabanovom ekipom (Vida, Hasan, Mustafa Ezić, Veroljub Jovanović). Od milja smo jedan drugog zvali "Ratnik".

- Baš kad sam bio na vrhuncu popularnosti, Vukas je iz Diskosa prešao u PGP, pa je pozvao i mene da pređem u Beograd. Čelnici Diskosa se uplašiše da me ne izgube, ponudiše mi za produžetak ugovora stan u Beogradu i to u strogom centru. Vukas ode za Beograd, a ja se zadovoljih i kućom u Čačku. Ni dan-danas ne znam dokle bih dogurao da sam sa Vukasom prešao u PGP.

Posle prekida saradjne sa Vukasom, snimao je Miro i sa Šabanom ("Da li sanjam il' se razum muti", "Pesma pomirenja"), Časlavom Đokovićem ("Volimo se, al' se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Svud me njena senka prati"), "Predragom Negovanovićem ("Gledaj majku, biraj ćerku), Bucom Jovanovićem ("Zelena dolina", "Jedno davno proleće").

- Ja sam možda i jedini pevač koji je odbijao da snima sa Bucom Jovanovićem. Kad me je Šaban odveo kod Buce i kad mi je Buca otpevao pesmu na harmonici, rekao sam mu: "Majstore, pesme su ti prelepe, ti pevaš bolje od svih nas, ali tvoje pesme nisu za mene. Ja pevam tako što raspalim iz sve snage, onako pravolinijski, kao auto-put." Snimio sam sa Bucom tu jednu singlicu, snimio sam sa Šabanom tri singlice, ali nisu prošle. Ipak su moju karijeru obeležile Vukasove i Časlavljeve pesme - govorio je Miro u Muzičkoj apoteci.

Svojom retko komercijanom bojom glasa, izuzetnim trilerom, vibratom i nebeskim visinama dizao je Miro iz mrtvih. Bio je to glas neukrotive snage i za najmodernija ozvučenja, zato ga i prozvah "Silni".

- Bio sam siroče, željno svega. Iz velike bede uleteo sam u velike pare, nisam znao da prikočim. Bio sam napadač i u pesmi i u životu. Bilo je lepo dok je trajalo: pošteno sam zaradio i još poštenije potrošio. A kad sam ostao bez para, teško sam se razboleo, neumerenost je stigla na naplatu. Dugo sam se lečio, živeo sam od ljubavi supruge Jelice i nekolicine prijatelja i skromne penzije.

(Goran Milošević)