Za dlaku izbegla smrt! Tamara Kalinić prvi put o potresnim detaljima iz detinjstva: "To mi je spasilo život!"

Tamara Kalinić, jedna od najpoznatijih srpskih influenserki i modna ikona u inostranstvu, otvorila je dušu i prvi put podelila potresnu priču iz svog detinjstva.

U jeku bombardovanja Beograda 1999. godine, kada je imala samo deset godina, Tamara je gotovo izgubila život, ali kako sama kaže, "neko veće prisustvo" ju je spasilo.

Preporučujemo

- Mislila sam da nikad neću podeliti ovu priču sa javnošću, ali zaista mislim da mi je tada neko veće prisustvo spasilo život - rekla je najpre Tamara koja je uverena da ju je Bog spasio da tog dana ne strada od bombe.

- To je bila 1999, napunila sam 10 godina samo osam dana ranije. Bilo je nekih glasina u školi da bi mogao da krene rat, takođe sam čula i moju mamu. Rekla mi je da ne brinem, da će sve biti u redu i da ću biti dobro. Učiteljica nam je rekla da moramo da budemo spremni u slučaju da se nešto desi - objašnjavala je Kalinićeva, koja je u tom periodu imala psa.

- Roditelji su mi uvek radili do osam uveče, mama je zaključavala apoteku, a ja sam bila sama kod kuće sa sestrom koja je tada imala 15 godina. To je tada bilo prilično normalno. Bilo je oko osam uveče i sestra mi je rekla da moram da prošetam psa i da se ne vraćam kući dok pas ne obavi sve što treba. Izašla sam napolje, šetala psa, ali on nikako da obavi nuždu. Jednostavno, ništa. I bila sam u fazonu okej, želim da idem kući, ali sam ipak obišla još jedan krug sa psom. Onda, obuzeo me je jak osećaj da moram da se vratim, iako mi je sestra rekla da ne dolazim dok pas ne obavi svoje. Bila sam pod stresom, ali sam znala da moram da se vratim kući i, krenula sam nazad odmah - rekla je Tamara, pa otkrila šta se desilo kada je ušla u porodični dom.

- U trenutku kada sam se uhvatila za kvaku imala sam osećaj kao da je u isto vreme neko drugi otvorio vrata sa druge strane i kao da me je bukvalno gurnuo u kuću. Gledam, a moja sestra na kauču na drugom delu kuće, samo milisekund kasnije, sve što sam mogla da vidim je "belo" ispred prozora, stakla su popucala i čuo se ogroman tresak. To je bio zapravo početak bombardovanja. Bomba je bukvalno pala pored naše kuće. Sestra je dohvatila fiksni i pozvala našu majku koja je vikala da se držimo dalje od prozora, da dolaze kući. Sve što smo mogle da čujemo su bile sirene, a ja sam se samo nadala da će se moja mama vratiti kući živa... Imala sam samo 10 godina, ali je to jedno od najupečatljivijih sećanja koje imam i sigurna sam da bi moja priča bila daleko traumatičnija ili teža da sam ostala napolju duže kako je isprva trebalo. Ali imala sam taj osećaj u stomaku koji mi je rekao: "Idi kući, odmah". I uspela sam u milisekundi - ispričala je ona u snimku za svoj TikTok.

(Telegraf.rs/Blic)