Još jedan primer vaskrsle pesme: Kako baladica jednog rokera postala vodeća pesma u opusu slavnog sevdalije

"Noć, muzika svira,

i sve me seća na nju,

Preporučujemo

al' dok njenu pesmu pevam

ona više nije tu.

Ja ne znam gde je ona,

sa kim noći deli,

al' osećam moje srce

još uvek je ludo želi.

Još večeras kad bi došla

dao bih joj mladost svu,

al' dok njenu pesmu pevam

ona više nije tu.

Ja ipak nisam sam,

imam je još u snu,

al' dok njenu pesmu pevam ona više nije tu."

(Miša Marković)

Laganice obično ne osvajaju na prvu, ali kad se zalaufaju ostaju zauvek. Takav je slučaj i sa pesmom "Ja ne znam gde je ona" koju je 1982. godine snimio Meho Puzić uz ansambl Branimira Đokića. Ćutala je tridesetak godina, a danas je najpevanija u prebogatom opusu legendarnog sevdalije.

- "Ja ne znam gde je ona" je najlepši primer vaskrsle pesme, dokaz koliko je je relativna i veštačka podela na zabavnu i narodnu muziku. Dugo je bila u senci pesme "Mi Bosanci delije" (vodeće pesme sa Mehinog albuma iz 1982.) koja je u Bosni imala status narodnjačke hime. Bio sam svedok mnogih veselja gde su je ljudi pevali onako "čoporativno", uz obavezno udaranje rukama o kolena - pričao je Miša Marković u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ta pesma je počela da se sluša tek tridesetak godina posle objavljivanja albuma. Bio sam zaprepašćen kad mi je Meho javio da bez te pesme ne može da zamisli svoj nastup, a bio je načisto zaboravio i tekst i melodiju. Ma, zaboravio Meho i da je snimio tu pesmu!

"Ja ne znam gde je ona" Meho je presnimio i uvrstio na svoj koktel album iz 1985. godine, u drugom ritmu i uz aranžman i orkestar Omera Pobrića. I upravo ta novija verzija ima desetomilionske preglede na Jutjubu.

- Zato ja pitam ove "moderne" kompozitore, one koji prave "projekte": Kako je moguće da moja pesma od pre četrdeset godina bude slušanija od njihovih "modernih" pesama? Kako je moguće da sporednu pesmu iz opusa jednog sevdalije omladina danas više peva od svih tih toliko agresivno izreklamiranih pesama? Kako je moguće da uporno pokušavate da modernizujete ovaj narod, ali vam to nikako ne polazi za rukom?

Saradnja okorelog sevdalije i rokera Miše Markovića rezultirala je na jednom singlu i tri albuma sa desetak pesama: "Il' me ženi il' tamburu kupi", "Mi Bosanci delije", "Ja ne znam gde je ona", "Hanko, lijepa Bosanko", "Ti mi trebaš, tebe hoću", "Ostaću kraj tebe"...

- Kada sam završio moju rok karijeru u "Mladim lavovima", otišao sam u vojsku. Prvi dan u kasarni je za mene bio kao u zatvoru. Onako nesrećan i depresivan razmišljao sam samo o tome kojim sredstvom da se ubijem. Kada sam posle ručka izašao na vojnički krug, iz kantine je dopirala pesma "prokleta bila sudbo moja, sudbino moja zla, o majko, majko što me rodi kad sreće nemam ja". Bio sam šokiran koliko je to bila divna pesma, a nisam znao ko je peva. Ta pesma mi je vratila volju za životom i u tim vojničko-zatvorskim uslovima. Tada sam se zarekao: ako jednog dana budem komponovao i za narodnjake, Meho je moj prvi izbor.

- Tako je i bilo. Meho je prvi pevač sa kojim sam počeo da snimam narodnjake. Krenuli smo sa pesmom "slušaj babo, orasi su skupi, il' me ženi il' tamburu kupi". Taj narodni tekst sam dobio od mog prijatelja Rileta iz Užica (izvadio ga iz neke pesmarice), a ja sam sa oduševljenjem komponovao melodiju. Kad sam pesmu prvi put pokazao Mehi, sa oduševljenjem je uskliknuo: "Kao da sam ti poručio!" Meho je bio retka ljudina u ovom našem estradnom svetu.

(Goran Milošević)