"Imala sam knedlu u grlu!" Ceca o Lidiji, novom albumu i povratku na "mesto suza" 28. juna: "Ako se desi..."

Muzička diva Ceca Ražnatović pre dve noći, 8. juna, održala je spektakularni koncert u Dizeldorfu, nakon čega je pred kamerama Telegrafa sumirala utiske, progovorila o velikim koncertu 28. juna u Nišu i otkrila novosti u odnosu sa sestrom Lidijom Ocokoljić.

Naime, Ceca je pred više od 4.000 ljudi u Micurbiši areni priredila noć za pamćenje u organizaciji NRW i Big eventsa. Odmah po silasku sa bine, Ceca je pred našim kamerama prvo sumirala utiske i otkrila zbog čega joj je posebno "puno srce".

Preporučujemo

- Presrećna sam. Ljudi iz čitave Evrope su došli u Dizeldorf. U publici su bili ljudi iz Holandije, Belgije, iz čitave Nemačke. Puno mi je srce, presrećna sam. Šta postoji lepše za izvođača nego kada ima prepune dvorane u dijaspori. To nije Srbija, nije to ex-Jugoslavija, ovo je dijaspora.

• Prepune hale u dijaspori samo su dokaz čvrstine i veličine tvoje karijere iz koje stoje godine ozbiljnog rada.

- Pa, skoro 40 godina rada. Ja sam ponosna na svaku godinu trajanja u mojoj karijeri i ovo nije kliše, jednostavno, ponosna sam na svaki sekund u svojoj karijeri i ponosna sam na svakog svog fana, jer znaš kako kažu - kakav pevač, takva i publika. A što se moje publike tiče, vrlo je transparentno kako dobru publiku imam i izuzetno sam ponosna na njih.

• Da li je teže doći do vrha ili opstajati na njemu?

- Nije lako ni jedno ni drugo. Potreban je ogroman faktor sreće. Imali smo situacije gde se ljudi pojave, zablistaju i nestanu sa scene. Ako tako gledamo, onda je mnogo teže održati se u žiži interesovanja i trajati dugi niz godina. Ja uvek govorim, trajanje ti određuju pesme.

• Večeras pokraj bine u tvom koncertu uživale su tvoja velika podrška sestra Lidija i snaja Bogdana. Kakve su one kao kritičari i koja je strožija?

- Nisu stroge ni jedna ni druga. Presrećne su, preponosne su i to su prvi utisci koje sam čula od njih dve nakon što sam sišla sa bine. Mi smo porodica, mi se podržavamo, svi smo jedni drugima vetar u leđa, što je prirodno. I kada su i kritike u pitanju, jako su bitne te kritike da se zna kada su konstruktivne, da li dolaze od članova porodice, da li od bliskih prijatelja, saradnika. U svakom slučaju ja ne prihvatam svačiju kritiku, odmah da se razumemo. Ali ne zato što sam sujetna ili što ne želim da je prihvatim. Ja prihvatam kritike samo od ljudi kojima apsolutno verujem, a to su ljudi s kojima sam kroz život pojela džakove i džakove soli.

• Tokom koncerta dobila si zastavu Srbije, a tvoj potez da je podigneš uvis oduševio je sve.

- A da, pošto je nenamerno bila spuštena na pod bine,  što nisam mogla da dozvolim, jer se zastava ne drži na podu nikako, odmah sam pritrčala, podigla je i ogrnula sam se našom zastavom. To su neretke situacije na mojim koncertima. Pored zastave moje zemlje Srbije dobijam i makedonske, i bugarske, i crnogorske. Ogromna je čast kada i od drugih nacija dobijem zastavu i ogrnem se njome, to znači da poštujem publiku iz te zemlje i da poštujem državu čiju zastavu dobijam. Kada vam neko da zastavu, za mene je to ogromna čast.

Foto: Telegraf

• Da li si pratila utakmicu Srbija i Albanija, i kako izgleda kada Ceca Ražnatović navija?

- Jedino što je moglo da me spreči da ne gledam utakmicu kada igra Srbija je nastup. Na primer, da sam nastupala noć pre, bila bih sprečena jer su to poslovne obaveze koje mi ne bi dozvolile da tako nešto ispratim. Ali pošto sam bila slobodna, moja snajka, sestra i ja smo pratile utakmicu i ništa me ne pitajte. Ja samo znam kada je bio onaj penal protiv nas, da sam rekla, "Bože, molim te da promaši! Molim Te, Gospode, smiluj se da promaši!". I dečko, brani, baca se kao panter i brani penal. Ja mislim da mi je neko rekao, hoćeš da odbrani penal ili 10 miliona evra, ja bih rekla: "Brani penal!". Ne moram da pričam da li sam patriota i koliki sam patriota, ali veruj mi, to je taj odnos bio. Srce mi je bilo prepuno. Da sam mogla poleteti, ja bih poletela. Mi smo takva nacija, da smo uvek svi treneri i selektori i sve živo znamo, ali ako je situacija takva kakva jeste, ako naš golman treba da odbrani penal i da je bilo 3-0 za Srbiju, ja bih navijala da naš golman odbrani penal. Tako da, mislim da moja reakcija bila potpuno prirodna. Đorđu Petroviću čestitke od srca. Bravo, Srbine!

• Na Vidovdan će se održati finale Zvezde Granda ali i tvoj veliki koncert u Nišu. Dosta se spekuliše o tome gde ćeš biti tog dana?

- Ceca će biti u Nišu 28. juna na Vidovdan. Moj veliki solistički koncert u Nišu, naravno, moj rodni jug Srbije. Žao mi je što neću biti uz svoje kandidate koji su prošli u finale, ali šta da se radi, posao zove, publika čeka, nema tu kalkulacije.

• Sa kakvim emocijama ove godine ideš u Niš?

- Da li zbog toga što sam sa Juga, ali moraš priznati moja publika je svuda ista, reakcije su svuda burne, ali emotivno burne. Koncert 2013. godine u Nišu obeležio je snimak na kome pevam "Kukavicu" i plačem. Ja ne znam uz koju pesmu će me poneti atmosfera, emocija. Kad sam poslednji put izašla pred nišku publiku, imala sam knedlu u grlu sve vreme i govorila sam sebi: "Ako te savladaju suze i emocije, ti možeš da siđeš sa bine odmah". Jer neću prestati da plačem. To je prosto neki naboj emocija i zavisi u kakvom si emotivnom stanju tog dana. Svi smo mi samo ljudi. Ja želim da se u Nišu radujem sa svojom publikom, da se veselim, pa i ako se desi neka suza emotivna, što da ne, sve je to za ljude.

• Za nekoliko dana ti je rođendan. Koja je prioritetna želja u tvom životu?

- Pa nemam ja neke nove želje. Najbitnije mi je da smo svi zajedno, da se volimo, mislim na moju porodicu, da se držimo zajedno, da rastemo zajedno, da smo živi i zdravi, neke lične želje da budem zdrava, jaka, energična, da budem puna pozitivne energije, da me okružuju pozitivni ljudi koje volim i koji me vole, da se moja publika uveća, da imam i dalje ovako predivne koncerte. To su neke moje želje.

• Šta od poklona najviše voliš da dobiješ, čemu se obraduješ?

- Sve poklone od mojih fanova čuvam, sve koristim. Ovo je maska za telefon sa fotografijama mojih unuka. U Sloveniji sam dobila veliko ćebe sa likovima mene, Anastasije, Veljka sa koncerata. Ja koristim to ćebence, prelepo je i preudobno i predivno i pokrivam se kada mi je hladno. Jednom prilikom Željko prilazi, pošto je tu Veljko mali sa Marakane, i kaže: "Ceco, jesam li ovo ja"? Ja kažem: "Ne, ljubavi, to nisi ti, to je tvoj tata".

• Nakon koncerta u Nišu sledi mesec dana pauze. Kako ćeš iskoristiti odmor?

- Planiram da pobegnem kod ćerke u Španiju. Nemanja će svakako biti na pripremama. Ali ću biti sa Anastasijom i uživaćemo, nas dve. Najverovatnije i Lidija ide sa nama, tako da - nas tri musketara.

• Proredila si spisak koncerata, da li to znači da spremaš novi album i dokle je došlo?

- Pa znači. Ja spremam album već skoro dve godine. Nije da pesme ne postoje, ništa nije imaginarno, i pesme postoje. Bilo je u planu da se pripremi album za jun ove godine, onda smo sedeli, razmišljali i... Sve što se izdešavalo je usporilo celu tu priču i ceo projekat. Ja sam objasnila razloge, da se ne ponavljam. Nije došlo do promene, radi se na pesmama, ja imam skoro sklopljen ceo album sa mojim saradnicima Brajom i Dekijem Kostićem. Možda tu upadne još neki autor, slušaju Braja i Dejan i apsolutno nemaju problem da i drugi autori donesu nešto što je dobro i što ide uz mene i uz ono što sam ja već do sada radila. Tako da, ovog leta ne, ove godine ne. I šta je tu je, situacija je nametnula tu moju odluku i, ljudi, da smo živi zdravi, biće albuma, biće pesama, biće svega! Koncerata, to je najbitnije.

(Telegraf.rs)