"Samo sam želela da kupim sobicu za dete" Stoja o smrti muža i 10 godina pakla: "Na pravdi Boga su me osudili"

Kada kažemo "institucija" prva i jedina asocijacija na estradi je Stojanka Novaković Stoja.

Pevačica prodornog glasa svoju karijeru gradila je polako i strpljivo vođena željom za uspehom.

Poznata po čvrstim i ispravnim stavovima, kako tvrdi, nikada se nije laktala sa kolegama za hit pesmu, svoje mesto na medijskom nebu rado je ustupala mlađim kolegama čime je stekla simpatije gotovo kod svih kolega.

Za "5Cast" Stoja je "otvorila dušu" o najtežim životnim danima, kada je sa trogodišnjim sinom nakon gubitka supruga, izbačena na ulicu.

• Tvoj život temelji se na teškom detinjstvu.

- Mislim, nisam jedina. Ljudi koji nisu napaćeni nisu ni gurali, onako, muški se borili da dođu do vrha posla koji rade. Pa sad bilo koji da je posao u pitanju, uglavnom uspeh doživljavaju oni koje je život naterao da se bore. Tako da sam ja to shvatila tako. I dobro je da je bilo teško. Ali kad pogledam ovako sa strane, kad bih se ponovo rodila, isto bi volela da živim, isti ovaj život. I tu muku, i tu sirotinju, i tu upornost, i ne znam, sve bi ostavila, jer kada se dobije sve na tacini nije to to.

• Na estradi imamo razne "kraljeve" i "careve" i "princeze" muzike, ali instituciju samo jednu. Da li si ti imala nekog "kralja" ili "kraljicu" muzike ko te je inspirisao i čijoj karijeri si se divila?

- Ja nisam samu sebe nazvala "Institucijom", to moram obavezno da napomenem, jer kad mi neko kaže "Stojo Institucijo" ja se postidim, prosto stidljiva sam osoba po tom pitanju. Ali eto, moja publika me tako doživljava, što mi je velika čast i zadovoljstvo da nisam princeza, da nisam kraljica, nego uglavnom ženska publika me doživljava kao jednu stabilnu, oštru, neprevaziđenu ženu, što u principu privatno i jesam. Ali sam u isto vreme i mnogo stidljiva, toliko mi je bez veze da pričam o samoj sebi da ne mogu da objasnim. Meni je recimo uzor bila kad sam ja bila dete, moja koleginica Lepa Brena. Nadam se da se neće ljutiti što kažem "kad sam bila mala", nisam ja baš bila mala, ali eto moj uzor je bila Brena dok sam išla u srednju školu, pa i u osnovnu. I stalno sam maštala o njoj. Bože, koliko se meni dopao taj njen gospodski, damski stil, a opet na drugi način onako seksipilno i vrlo oštro. To što je ona postigla mislim da nikad niko neće postići, obzirom na to da ima 3-4 filma i, ne znam, najveća zvezda stare Jugoslavije, zvezda u Bugarskoj, Rumuniji, svuda... Balkanska zvezda. Nisam maštala da dođem do tog nivoa, vrlo sam skromna, ali eto, ona je meni bila i uzor.

• Kako je izgledao tvoj prvi susret sa Brenom? Da li si joj ikada rekla koliko si poštovala i divila se njenoj karijeri?

- Nisam joj nikada rekla ovo. Mi smo jako dobre, ne mogu da kažem da smo drugarice, ali se lepo pozdravimo, kad mogu da se setim njenog rođendana i praznika, obavezno joj pošaljem poruku. Nekada iz čistog mira joj pošaljem poruku i pitam za zdravlje. Ona mi je dala dobre savete na početku kada sam došla u Grand ali me je i kritikovala tada što sam bila stalno buckasta. Mislim  ja sam i sada i uvek buckasta i baš me briga, na kraju krajeva to sam ja i ja ne mogu drugačije. Ako neću da jedem, ja neću jesti, ako ću da jedem ja neću biti ni gladna ni žedna, baš me briga šta će ko da kaže. 2002. na 2003. kada je izašla pesma "Žena starija" ja sam baš radila na sebi, trenirala sam dva puta dnevno, ništa nisam jela, da bi dokazala sebi a i iz inata prema bivšem nekom dečku, ja sam trenirala, gladovala, samo da smršam. Od rasne crnke došla sam do nežne plavuše, dame. Međutim to nikako ne ide uz mene, ali sam uspela da izgledam tada dobro. I onda su me svi kritikovali. Ni to nije valjalo. Govorili su mi: "Moraš da se ugojiš. Ne možeš tako Stojo da budeš mršava". Onda su pričali da sam narkomanka i svašta nešto. Pa je moj otac poverovao u sve to što je čitao. Tako da je on govorio: "Evo neće da jede. Ma ja kad kažem, ljudi su u pravu, ona je narkoman". E onda sam morala silom da jedem da dokažem da nisam. Tako da ja sam stalno imala neke kritike oko sebe. Na kraju sam rešila, ma baš me briga. Kome voli ovako, voli me, ko me ne voli, Bože moj, menjajte program.

• Da se vratimo na Brenu i prvi susret sa njom.

- Pa za mene je bio šok, potpuni šok. Prvo je nisam prepoznala. Ona je došla žena privatno da izabere neke moje slike koje su tada trebale da idu na cover albuma. Gledala sam je i mislila: "Bože, šta sam ja doživela"? To je za mene bio, ne znam, veliki šok. Zatim kada sam se pripremala za prvi nastup u Grandu, stala sam iza zavese i onakon virim, a ono, za mene je tada bio šok. Delim binu sa Majom Marijanom, Draganom Mirković, pa Anom Bekutom, pa ne znam, milijardu odličnih pevača koji imaju hitova iza sebe. Zvezdurine. I onda sam rekla: "Bože, u tvojim sam rukama" i izašla sam da se predstavim sa pesmom "Ćiki-Ćiki".

• Kako si dobila nadimak Institucija?

- Tako me je publika doživela. Mislim da su za to krive devojke, odnosno žene. Koliko puta mi se desi da mi tako kažu da kad se sa dečkom ili sa mužem poslađuju samo puste moj CD i sve prebole. Meni to vrh.

• Talent za muziku si nasledila od oca ali nije bio neko ko te je podržavao da se baviš muzikom?

- Tako je. On je lepo pevao. Ni slučajno nije hteo da čuje da budem pevačica. Muzikom sam mogla da se bavim samo u školi. Ja sam više bila oko škole nego u školi. Pa sam zato stalno lagala. Ja sam jako volela da lažem kao dete, tu sam pobeđivala baš, baš. Kada dobijem jedinicu, ja sam dobila četvorku. Ili kad ne dođem na čas, lagala sam da sam bila bolesna. Uglavnom sam lagala. I škola me nikad nije interesovala jer me je interesovala muzika. Meni je bilo bitno da kada krenem u septembru u školu, da imam pet zaključeno iz muzičkog do kraja školske godine. I meni je ta petica mnogo značila, to je jedini predmet iz kog sam imala peticu, čak sam iz vladanja znala da imam trojku. Ja sam sebe videla kao umetnika, kao pevača koji neće obrukati svoju porodicu na bilo koji način. U vreme kada sam ja kretala nije baš bilo poželjno da se žensko dete bavi muzikom, da bude pevačica. Moj otac je forsirao, da ako već volim muziku da sviram neki instrument. Međutim, bila sam uporna. Moj otac nije pričao sa mnom godinu dana kada sam počela da pevam. Trudila da ne pijem i dan-danas ne pijem alkohol, nisam se nikad drogirala, možda šteta (smeh).

• Zašto su se droga i alkohol tada usko povezivali sa profesijom pevačice?

- To se tada tako pričalo, sada to nema veze sa životom, mislim, sad je to sasvim... drugačije. Bar ja tako mislim. Uglavnom su pevačice dobre majke, dobre domaćice, dobre žene.

• Nisi poznata kao neko ko ide po televizijama, daje intervjue u kojima se žali. Tvoje odrastanje, muzičko sazrevanje i tvoj put je bio jako težak.

- Ja sam toliko ponosna na svoj život i na moje pokojne roditelje i na moju decu i na moju publiku. Hvala ljudima koji vole da me slušaju i koji mogu da shvate tu moju energiju. To mi je mnogo važno. I šta će meni više? Šta?

• U kom momentu si shvatila da je na tebe palo da nosiš teret čitave porodice?

- Meni je to zadovoljstvo kada mogu nekom da pomognem. Ja živim za svoju porodicu. I mom bratu pomažem i drugaricama iz škole. Nisam neko ko voli preterano da priča: "Ja sam dala, ja sam bila, ja sam, ne znam, učestvovala". Jednostavno ne želim da niko zna. Popićemo kafu i ako ja imam sad, recimo, u novčaniku 100 evra, a tebi znači, moraš da platiš struju ili, ne znam, užinu za dete i to. Ja sam u stanju da ti dam sve, ne moram ja da imam. Ja sam i sita i napita sa tim zadovoljstvom da sam pomogla, ali ne da bih ja pričala o tome. To me jako nervira.

• Udala si se sa samo 16 godina. Kako su roditelji reagovali kada si im saopštila da tako mlada želiš da se udaš i odeš od kuće?

- Pa ja sam, nemirna sam, strašno bila. Bila sam jako bezobrazna, u smislu, mene mesto nije dražalo, ta energija moja nije mogla da se to podnese. Roditelji mi se nisu mešali u moju odluku. Bili su u fazonu je li to želiš? Izvoli! I sad dobrodošla u svet odraslih. Ni jedne sekunde se nisam pokajala, zaista. Ja sam sigla sve. Dok su moje drugarice išle u bioskop meni je bilo savršeno kod kuće. Završila sam trgovačku školu tako što sam bila u drugom stanju, ostalo mi je nešto malo ispita ali i to mi je dobro išlo. Na kraju odradila sam ja deo svog onog zadatka što sam imala a to je da završim školu. Međutim, ja sam imala jako dobrog muža koji je bio pun razumevanja i jedan dobar i skladan brak. I rodila sam dete iz ljubavi. I sad kažem, postigla sam sve i da sam mlada baka i da sam mlada majka i sve.

• Uprkos tome što si sa suprugom lepo živela, nije te napuštala želja i ljubav za muzikom. Prvu tezgu si imala u braku zahvaljujući tvojoj drugarici Zorani.

- Tako je. Zorana je bila moja školska drugarica. To veče smo izašle opušteno skroz, imale smo para samo za Koka Kolu. Srećom tata i mama su se zadržali se kod tetke i nisu došli. Bila je neka seoska slava i izašle smo u jednu od tih kafana. Zorana je znala da sam talentovana za pevanje i iskoristila je priliku kada sam otišla do toaleta da ponudi bendu novac koji nemamo kako bi mi ustupili mikrofon da zapevam. Rekla im je: "Ja ću da platim da moja drugarica otpeva jednu pesmu, koliko košta, samo recite". I oni pristanu. Ja se vratila iz toaleta, sela za sto i čujem kako govore Stoja i ja ćutim, oni opet Stoja ja Ćutim, kaže ona: "Pa idi zovu te ljudi". I sad ja kažem, pa ko zna koju Stoju zovu, nisam jedina ja, Stoja a i zašto bi mene zvali, niti ih poznajem niti ništa. I ona vikne:"Idi jesi normalna, ja sam im rekla da ću da im platim ti da pevaš i sada te zovu". Тako da sam celu prepevala i mnogo para zaradila. Moj pokojni drug muzičar Sima i Rale nisu mi dali da stanem, da idem kući. Podelili su bakšiš sa mnom. Vrlo su bili korektni i fer. Nakon izlaska se vraćam kući i gledam u te pare i mislim se, Bože, šta ću da kažem, odakle mi je toliko para? Mene pare generalno nikad nisu interesovale.

• Šta si rekla suprugu kada si došla kući sa tolikim novcem?

- Ja sam rekla pokojnom mužu: "Evo ti, evo ti ove neke pare". Stvarno nikad nisam volela pare i dan-danas nisam nešto ljubitelj para, za divno čudo. Eto, radim što moram da radim, da bi zaradila za egzistenciju i porodicu, ali meni pare baš ništa ne znače. Meni su pare, eto, papirići za koje ja moram da radim.

• Fascinantno mi je to da si ti bila udata, živela sa suprugom u kući, imali svoj život, imali ste i dete, ali opet si se plašila oca.

- Ja sam se više oca plašila nego supruga. Ja se nikog nisam plašila kao oca svoga. Poštovanje je to, i majke isto sam se plašila, šta će oni reći. A onda sam došla pa mužu rekla: "Nemoj da kažeš tati da sam zaradila puno para, i on kaže: "Pa odakle ti šta si radila" bio je iznenađen. Rekla sam mu: "Ne mogu sad da ti objašnjavam, ne znam šta ću s ovim parama, samo ćuti, nemoj da im kažeš, molim te", plašila sam da će da se ljute. Kada se desila nesreća sa mojim pokojnim suprugom, kada je poginuo, onda sam morala da se bavim tim poslom, htela ne htela. Bez obzira što je tata imao i zemlju i kuću, ja sam volela da imam svoj dinar i svoje pare, da ne zavisim ni od koga. I moj otac sa mnom nije pričao godinu dana. Međutim, prošlo je to kad sam ja dokazala da sam normalna i da nema priča i da ne pijem i da neću da ih brukam, tako da je super bilo.

• Tvoj suprug je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada si imala 19 godina. Možeš li da se prisetiš tog dana?

- Da, bilo je jako teško, zaista teško. Uprkos tome što sam u tom trenutku imala samo 19 godina bila sam razumna dosta. Moj sin je imao tri godine, divnu svekrvu sam imala koja se ništa nije pitala, a bila je puna tuge, što je nekako normalno. Moj pokojni dever i familija od mog pokojnog muža su nas izbacili na ulicu, mene i moje dete, toga se najviše sećam, baš na dan sahrane je to bilo. Teška je priča, idem ulicom, mlada sam bila, 19 godina sa malim detetom, ne znam šta da radim, gde da idem. Ali izvukli smo se, Bogu hvala. Svekrvu sam i dalje obilazila, kad god moj dever nije bio tu, kradom sam išla kod nje, da joj odnesem nešto što sam spremila i skuvala, pošto je ona posle pala u krevet. Bila je toliko dobra žena, Bože, da sam ja nju baš, baš volela kao svoju rođenu majku, zaista. Jako mi je teško, dok sam bila mlađa pričala sam to nekako onako, više sam bila ljuta, ono kao: ja sam izdržala, mogla sam. Mislim da bi svaka žena stala u gard u mojoj situaciji, da ne da na sebe, da ne da na svoje dete, da se kao lavice bore, ali kako godine idu sve mi teže i teže pada, zašto? Zato što sam vrlo brzo izgubila roditelje, mladi su umrli, moj otac je imao 57 godina, majka 61, to je nešto skoro bilo, pre desetak godina, i nekako sve se izrašalo u tih nekih 10-ak godina. I nučići, i gubitak roditelja, i emotivni stres koji sam imala, i svi su nekako bili protiv mene. Ii mediji, moram da kažem, koji su izmišljali, naravno, da sam bila tamo, pevala za nekog ratnog borca. Ljudi, ja nemam pojma, ja sam isključena iz ovog sveta, ja imam neki svoj svet. Isključivo volim životinje, volim svoju kuću, ja sam kućni pacov, što se kaže, i ne bavim se ničim drugim.  A tada da ne pričam kako sam bila emotivno skrhana, i na pravdi Boga bila osuđena od mnogih kolega. Ni kriva ni dužna nisam bila.

• Možeš li da kažeš da je dan u kome si izgubila supruga i ostala na ulici najteži u tvom životu?

- Ja sam radila i moja najbolja drugarica je sela u auto i došla do mene da mi kaže šta se desilo. Naravno, odmah sam otišla u porodičnu kuću i nisam bila baš dobro dočekana. Tako da smo moje dete i ja bili odmah na ulici.

• Zašto?

- Oni su mislili da sam ja kriva. Ja ih opet razumem na neki način. Verujte ljudi neslomljiva sam, zaista. To je tuga, ne daj Bože nikom. Bila sam mlada i podnela sam nekako muški. I nikada se nisam naljutila na njih.

• Ni nakon izbacivanja iz kuće nisi se vratila u kuću kod roditelja. Zašto?

- Ne, nikako. Nikada nisam dozvolila da budem jadna i paćena. To nikada. Kada bih umrla to ne bih dozvolila. I drugi put sam ja bila izbačena iz rođene kuće koju sam ja zaradila, ni tada se nisam predala. Ako nisam dala, nisam ni uzimala. Ponosna sam na sebe i čovek mora jednostavno pozitivno da razmišlja nikako da jadikuje.

• Sa jednom koleginicom si završila na sudu?

- Deset godina smo se tužakali. Ako mi verujete da ja ne znam ni zašto. Evo prvi put pričam sad o toj temi, ali moram da kažem, možda će to neko gledati od tih kolega sa kojima sam imala deset godina pakla. Da kažem direktnije jedan je kolega u pitanju, sa kojim sam imala deset godina pakla u to vreme, kada sam gubila i roditelje, koje sam imala problema sa mojom kućom koju sam ja kupila za svoje pare, pa mi je emotivni partner ušao u kuću i nije hteo da izađe. Ja sam bukvalno po drugi put iz kuće izašla sa kesom u ruci iz svoje rođene kuće, pa sam rekla: "Bože moj, napravićemo novu". Međutim, ja ni tog bivšeg partnera o kojem ne volim da pričam uopšte nisam ostavila na ulici, i njemu sam dala jedan stančić zato što je i on nečije dete. Bilo je tu i dobrih i lepih trenutaka sa njim zbog kojih sam to uradila. Znate kako, kada dajete vi i dobijate. No, ovom prilikom bih rekla koleginici sa kojom sam bila deset godina na sudu da od toga što je bilo deset godina nema ništa i da kad god idem u crkvu palim sveću za njeno zdravlje. Bez obzira na sve, ja nisam zamerila, to je bila mladost, tada se gradila njena karijera i ona je možda poverovala u celu tu priču. Moj bivši emotivni partner je na kraju bio njen svedok na sudu a on je taj koji je izmislio sve to. Tako da eto.

• Nakon svih oluja odlaziš u Australiju gde is takođe tezgarila i sticala zanat?

- Nisam ja sticala zanat, ja sam radila za pare. Ja sam morala da radim, da zaradim, da hranim dete svoje. Ja sam uveliko bila majka koja se borila i maštala da kupi neku sobicu da bude naše. To je bio moj cilj. Nekako su me Steva Simeunović i njegova žena Slavica nagovorili da se vratim i snimim prvi CD za produkciju Lazarević. Tada ste morali da držite antenu rukama visoko da uhvatite signal Lazarević kako biste gledali. Na tom albumu bile su pesme "Žena ću ti biti", "Da, da, da". Međutim, posle sam ja otišla na BN televiziju da predstavim svoju pesmu i tu mi je gospodin Rade Trišić dosta pomogao da uđem na BN. I tako sam "probila čep" u Bosni gde sam svaki dan gostovala. Zato moram odmah da kažem mladima da ne očekuju odmah milione, kamione. Ja sam znala i autobusom da idem na tezgu. Imam plakate, ja sam kao neka zvezda ali me nije bilo sramota da se vozim autobusom. Pošteno sam radila i pošteno sam stekla svoje ime. Nakon izlaska albuma sam se opet vratila u Australiju.

• Ali Steva nije odustajao od misije da te vrati i da od tebe napravi veliku zvezdu?

- Nikako. On je toliko bio uporan. Ja sam otišla u Australiju i razmišljala sam sasvim drugačije. Da se više ne bavim pevanjem, želela sam da se sredim, da mi se dete školuje, želela sam da završim školu za socijalnog radnika. Stvarno sam bila srećna što ću pomagati ljudima i ja oduvek imam strašnu potrebu da pomažem. Tamo su kao socijalni radnici dočekivali naše ljude koje smo smeštali, pa razgovarali, pomagali im da se snađu.

• Ali si i tamo pevala? 

- Ja sam u Australiji razvaljivala. Eto tako, prosto se desilo da me zavole i dolaze na moje nastupe. Verovatno nikad nisu videli neku ludu pevačicu kao ja što sam bila ja. Kod mene ono što na umu to na drumu, nema tu zezanja. Sve su bile nešto fine, ali ja ne, nisam taj tip. Ja sam kao pevač amater znala da se poslađam sa gazdom i da samo kažem: "Od danas se ja i ti više ne družimo", i odem. Ja sam bila zaista takva, nisam dala nikad na sebe. I kritikovali su me zašto ne nosiš miniće, zašto si ovde, zašto si onde, ja nisam dva posto fermala nikog. Sao ugasim mikrofon i kažem: "Ćao, završili smo". Išla sam kvalitetom i ne volim ja da imam tutora iznad sebe, šta treba, kako treba. Ja volim slobodu... nekako pustite me da živim, pustite me da dišem, pustite me ako sam srećna, srećna sam, ako nisam, ja ću da kažem i kad nisam, i kad sam tužna, mislim da imamo svi pravo na to.

• Odlaziš u Grand...

- Ja nisam imala pojma šta je Grand Produkcija. Mislim, tada je meni Steva objašnjavao da je to kao nešto kao Zam. Međutim, ja nisam znala ni šta je ZAM. Ništa mi nije značio taj poziv, pošto sam ja totalno drugačije htela svoj život. Ali eto, Bog je rekao da ne može tako. I dete mi je tamo zaista dugo išlo u školu ali sam se ja vratila. Došla sam ovde, odmah je krenulo bombardovanje. Bože, ja kažem, šta me još neće snaći. Reko, nema veze, imam ja pasoš i ja ću da idem tamo gde mi je dete, to mi je bilo u glavi. Mislila sam, kada se završi bombardovanje i kada se obezbedim, da uzmem kuću u Australiji, mimo emotivnog partnera kog sam imala, da pokupim svoje roditelje i svog brata i da se više nikad ne vratim ovde, jer prosto život te tako natera. Međutim, svuda pođi kući dođi. Ja shvatim da mi je ovde ipak najlepše.

• Kako su izgledali ti prvi momenti u Grandu? Dolaziš ovde, upoznaješ Sašu Popovića.

- Tada su skoro svi plaćali da izdaju album za Grand. Mi smo seli, znao je Saša za mene. Čuo je da sam negde po Bosni gostovala i ne znam ko je gostovao tu  pored mene odmah, pa je kod mene bilo puno, a ovde nije bilo nikog. I dobila sam slobodan ulaz u Grand, da ne plaćam. Steva Simeunović i Rale Ratković su mi uradili pesme. I ja sam došla kod Popovića da on meni izabere umetničko ime. Ja sam trebala da budem Seka, u stvari, pa sam trebala da budem Maška, pa ne znam, toliko imena, Bože ti sačuvaj, od Buba do pitaj Boga kog insekta, ne znam više su predlagali. Ja sam ga onako gledala ispod oka, i naravno nikad na sebe nisam dala, i kažem: "Slušaj, ja sam se rodila kao Stoja i umreću kao Stoja. Nema šanse da će promeniti ime kao umetničko. Prezivam se Novaković, sa ponosom ću ga nositi. I prosto to je što je".

• Kako je Saša Popović reagovao?

- On gleda ovako u mene i kaže... "E, upravu si. Pa tebe, Bosanci moraju da pomenu, pa najmanje, ma dvadeset hiljada puta". Pitam ga zašto a on odgovara: "Pa novčanica, stoja, Stoja, Stoja, Stoja, Stoja". I tako smo se malo i pošalili i onda je došla Brena, naravno izabrali smo neke fotke za album i stvarno se to dobro pokazalo. Nakon toga opet muke, a to je bilo bombardovanje, nemanje struje, nestajanje struje po 6-7 sati, tako da ti ne pričam.

• Ali ni to te nije omelo da sa pesmom "Ćiki Ćiki" napraviš haos?

- Nakon uspeha sa tom pesmom ja opet odlazim za Australiju i tada moj sin kaže: "Mama nemoj da idemo u Srbiju molim te, ja sam našao ovde drugare, ajde da ostanemo ovde zauvek". I onda sam ja sela s njim, pošto je već bio momčić, onako, 10-11 godina, vrlo je brzo sazreo i jako mi je žao zbog toga. I rekla ovako: "Slušaj, mi ćemo kući i leba i soli da jedemo, ali u našoj kući, u našoj zemlji, sa našim narodom. Ako ovdemzavršiš školu, završićeš ti sine i kući. A nećeš biti ni gladan, ni žedan, ni na ulici dok sam ja živa. Tako da, drugare ćeš naći". I tako smo mi lepo došli kući. Nikad se nisam pokajala, zaista.

• Nisi imala ni razloga jer od tog momenta tvoja karijera je išla uzlaznom putanjom.

- Pa da, ali bilo mi je drago i zbog roditelja. Pa mi je onda bilo drago što smo mi svi na okupu. Ljudi, najmanje sam vodila računa o svojoj karijeri. Nikad nisam trčala za karijerom, nikad.

• Baš zato što nisi trčala za karijerom trčala je ona za tobom. Nisi bila od onih koji se laktaju da dođu do hitova i vukla autore za rukav.

- Ma kakvi, oni su mene vukli za ruke. Ajde, kada ćeš, ajde, šta ćeš, ajde uđi u studio. Recimo, kod Raleta je tada bilo tolika gužva u sudiju, da ja kažem: "Rala, ja mogu da pevam u 10 sati ujutru". On kaže: "Molim"? Reko, da. Da ne bi ja smetala tamo, pošto tu su bili pevači bukvalno gazili jedno preko drugog. I stvarno, u 10 sati dođem, vučem ga za nogu da se probudi, tu njegova bivša žena Coka kuva kafu. I bukvalno, uđemo u studio. On kaže, pa ja sam mislio da se ti šališ, ne šalim se, brate, ajde da završimo. I tako da sam ja uvek pre podne pevala ceo album.

• Indira Radić je u to vreme bila sa tobom u Grandu i negde ste tu bile isto rangirane.

- Indira je... Ja moram da te ispravim. Indira je zvezdurina bila još iz Zama sa svim njenim hitovima da ih ne nabrajam. O Indiri pričam sa velikim poštovanjem. Ona je nešto malo kasnije došla u Grand i ona je isto malo lenja, što se tiče karijere. Nikad nije jurila, ni žurila, niti se interesovala. Malo je čudna, ali pozitivno čudna. I onda joj se desio "bum" tamo neke 2002., 2003. kada se žena stvarno razvalila sa koncertima i izgledom i stajlingom i totalno novom nekom pričom.

• Koliko je bilo sujete tada na estradi?

- Ja je nisam primetila. Znala sam tada da čekam svoj red, otpevam i odmah idem kući.

• I to Saša Popović nije voleo. Stalno te je kritikovao, koliko znam zašto ne dolaziš na emisije.

- Da, jeste. Vikao je na mene: "Dva meseca nisi Stojo bila u emisji". Tada su počele Zvezde, Granda, takmičenje, Tanja Savić, ne znam, ta prva garnitura. A  ja sam tada kupila kuću, treba da krečim, treba dete da vodim u školu, pa neke profesore sam zvala da učimo, pa emotivno u kršu, lomu, znaš ono, ne znam gde mi je glava. Bez obzira što sam imala hitove "Samo" i "Evropa" u to vreme, pa gostovanja, od petka do ponedeljka, I kažem mu: "Bože, kako da dođem u emisiju, pa bolesna sam čoveče", lažim. Odmah sam ga slagala. Umetnica sam za to bila. Tako da sam mu na kraju rekla: "Nemoj da me zoveš, pusti, brate, ovu decu neka maksimalno reklamiraju, njima više treba nego meni". Mislim, meni je dovoljno i pet emisija godišnje. Videli su me, ko bude voleo te pesme slušaće, ko ne voli neće. Ne mogu ja silom sada iz frižidera da iskačem, pa kao ja sam tu. Nekako sam uvek bila skromna po tom pitanju.

• S kim si se najviše družila na estradi?

- Pa nisam se baš družila ni sa kim. Prosto, kažem ti, ja sam stvarno onako nostalgična. I teško se otvaram, teško pričam uopšte o tome. Eto, lepo si me uvela u priču. Svaka čast za tebe. Ja nekako imam te moje prijatelje godina. Zaista, to su 30 godina, 20 godina, 25 godina. Odrasli  smo zajedno. Dosta sam prijatelja i izgubila, nažalost.

• Kad bi morala da izabereš jednu, koja pesma je prekretnica tvoje dosadašnje karijere?

- Moje sve pesme su moj život. Možda delujem stidljivo, skromno, ne volim da se udaram u prsa da pokažem ja sam, ne znam zvezda sa hitovima, nisam ja taj tip. Moje sve pesme su otpevane, nisu rečene, sve pesme koje do sad sam otpevala, to sam ja. I kad su te balade u pitanju i kada su one oštre pesme, u svakoj ne dam na sebe.

• Kako je došla pesma "Žena starija" do tebe?

- I ja sam se pitala tada: Bože Stevo, daš mi "Moje srce ostaviti ne sme", ja sam tada imala 25 godina, kažem, pa šta da pevam ja sad, "Moje srce ostaviti, ti ne sme", mlada sam čoveče. Šta ti je, kaže on meni, ćuti, Stojo, nemaš pojma. I kažem, dobro. I uvek sam bila poslušna što se tiče Steve. Mnogo sam mu verovala. A onda "Žena starija". I ja kažem, Bože... Ja sada da pevam "Žena starija" kad sam radila na sebi, kad sam smršala, kad sam gladna, kad sam žedna, kad sam napaćena... Kaže on, ćuti Stojo, nemaš pojma. I tada, je to trebalo da bude malo brža pesma, međutim, Futa je radio aranžmane za taj album. I kaže mi: "Na moju odgovornost idemo da bude balada". Ja kažem... "Molim te, verujem ti". Tako da, eto, to je verovatno bila jedna odskočna daska.

• Kako si se upoznala sa Futom i Marinom?

- Prvo sam upoznala Futu, tada kad sam radila "Žena starija", imala sam nešto strašno želju da sarađujem sa njim, pa je Steva pitao, a Futa nije bio nešto poznat po tome da voli baš puno da radi u studiju. Molila sam Boga da pristane, međutim pristao je, bila sam mu izazov, i bila nam je jako lepa saradnja, zaista, to je čovek toliko ozbiljan... Ja sam znala za jednu noć dve pesme odjednom da odradim, a inače treba mi jedno tri, četiri, pet dana da otpevam... Trebala mi je ti emocija, pa nisam spremna, pa nemam pojma. Treba da uđe pevač i u film, cele te pesme.

• A Marinu?

- A Marinu sam pokojno sam upoznala preko Raleta. Ona mi je pisala "Metak", "Gde god pođem tebi idem", "Nešto mi govori", toliko pesama, Bože. A nikad se nismo videle. Mi se nikad nismo pre pisanja tih pesama videle. I ona je to verovatno slušala sve šta sam tada radila i na osnovu toga Rale je radio muziku. Verovatno je objasnio kakva sam ja kao osoba jer me je doživela na pravi način...I mi smo došli jedan dan kod nje, ja sam se tako stidela te žene. To je jedna veličina bila, jedne male i jedne velike žene. Oko nje samo mačke su bile, cigarete, pepeljara puna i toliko lepe priče. Mi smo najmanje pričale o pesmama. Znači, nama tema nisu bile pesme. Pričale smo uopšte o životu. I bilo mi je krivo što tu ženu nisam ranije upoznala, jer jako je prijatnu energiju imala. Ne to što nje više nema među nama, ali bila je divna. O svemu smo pričale, a najmanje o pesmama. A žena me je toliko osetila da napiše sve te pesme.

• Za sve ove godine, toliko pesama, antologijskih hitova a ni jedan koncert.

- Ne. Mene koncert ne interesuje.

• Zašto?

- Evo sad upravo saradnici moji koji su dugi niz godina uz mene isto me pitaju. Mene to ne interesuje. Verujte, ljudi, to nikako. Sve mogu, samo to ne mogu. Zato što ja volim klubove, volim svoju publiku, u smislu da mi se nekad popnu devojke na binu. Volim tu intimnu atmosferu. Meni je bitna ta energija oči u oči. Nekako, koncert je mnogo uštogljen, nije mi to to. Koncert bi sigurno bio luda žurka, pošto ja nisam poznata po tome da bih ja to sve tako odradila kako treba. Ja sam spontana žena i ne znam kako bi to izgledalo, zaista. Sigurno bi bilo nenormalno nešto, rekla bih svi se penjite na binu, samo nemoj da me zgazite, pazite se, da ne padnete, e tako idemo, šta smo rekli, šta smo pevali tu pesmu nismo, ajmo ponovo i tako. Mislim da bi bio opšti cirkus. Tako zamišljam. Mislim sve spontano.

• Pesma "Nešto mi govori" danas doživljava ponovnu popularnost. Zanimljivo je da publika na tu pesmu nije preterano obratila pažnju kada je izašla.

- Tada je bio "Metak" hit. Niko nije ni slušao tu pesmu, ja pevam dva pesma. Kada je izašla pesma bila je neobična. Pop neki, nešto između je bilo. I moj stil koji se promenio, to je opet Rale tu najviše kumovao. On je sam rekao: "Ne sekiraj se, pusti me", ja kažem okej. I tek sad je eto hit... Meni je uvek pesma kasnila. Ja ne znam šta je to po sredi. Tako je "Bela ciganka" isto. Godinu dana je nigde nije bilo, ništa se ne dešava sa tom pesmom. Niko, ništa. Ali sam bila uporna i pevala sam je. Svi izađu iz kafane kada je pevam "Bela ciganka" i kaže meni ovaj jedan menadžer: "Stojo nemoj više da pevaš Belu ciganku molim te. Ti pevaš Belu ciganku svi izađu napolje". Ja mu kažem; "Slušaj, ja sam pesmu platila pošteno. I druga stvar, ja tu pesmu volim. E sad, ako im se ne sviđa šta da radim. Meni se sviđa". I tako je to i krenulo. Primetila sam da mi se vraća pesma "Samo idi al što pre". To nisam mogla da verujem deca vraćaju, deca koja nisu ni rođena kada je pesma izašla. Pesme se nekako vraćaju. Ja se trudim da snimim nešto novo i svi mi nekako na mrežama pišu "Stojo vrati se na staro", ja kažem: " Nema staro, idemo na nešto novo".

• Kada smo kod novih generacija Breskvica je najavila i pričala o vašoj potencijalnoj saradnji?

- Jeste, nešto se tu nije poklopilo. Uradili smo jednu pesmu, otpevala sam, ali se nešto tu nije poklopilo... Sad tražimo neku drugu pesmu, malo da bude blaža. Ja sam to shvatila veoma ozbiljno, pa samo što se nisam boksovala sa pesmom i sa tim rečima, pa vi znate kako ja pevam, ja ne mogu agresivno da pevam. I sada tražimo nešto malo mirnije, nešto lepše. Ali doći će do tog dueta, kako da ne, svakako. Malu Breskvicu obožavam, to je toliko jedna divna žena.

• I lepo je kada tako mladi izvođači izvodu tvoje pesme na nastupima, a te pesme su starije od njih, je l' tako?

- I onda kažu, pa ti se kao ne buniš što prepevavaju tvoje pesme?! Vidim i "Lila Lila", ne znam, preradili su sve. I onda sam se u jednom intervjuu pošalila i rekla: "Znate šta, ja sam platila punu cenu, ja sam napravila hit, vi ste platili malo i prerađujete tuđe pesme. Bolje radite na sebi i radite vaše pesme. Tako da svim mladima bih poželela neka imaju neku svoju pesmu, pa danas, sutra, nek' im žive pesme". Ne  zato što sam ljubomorna, ja sam jedna od retkih koja baš podržava mlade. Volim sa njima da sarađujem. Ali moraju da imaju nešto svoje, neki svoj pečat. Eto, to je to.

• Da ne budu Stoja, Jana.

- Tako je, da ne budu imitatori. Prosto mora da ima svako svoj pečat. Pa danas, sutra, kad dođu u naše godine, koliko će njima srce biti puno kada oni budu imali svoje fanove pevače koji prepevavaju njihove pesme.

• Pomenuli smo taj duet sa Breskvicom, potencijalni, koji će tek da izađe. Zašto do sada nije bilo ženskog dueta kada je Stoja u pitanju?

- Pa prvi put bih samo sa Breskvicom radila i ni sa kim više. Ona mi je nekako simpatična, baš zato što deluje nežno, ali i energična je. I to mi se jako dopada. Prepoznala sam u njoj negde i svoj temperament. Ona ima taj damski stil, a u stvari je zmaj. Zaista onako gura, bori se, ne da na sebe. Ja takve izuzetno poštujem. Ni sa jednom koleginicom ne bih snimila duet samo sa njom.

• Kada je tvoj sin u pitanju, kako on gleda maminoj karijeru?

- Vrlo teško. Moj sin je toliko talentovan, zaista, jako lepo peva, mislim da, čak i jaču energiju od mene ima, i jako je inteligentan. Zna jezike i voli tu orijentalnu priču, voli pop... On je naučio i arapske neke pesme na arapskom jeziku. Zaista je talentovan, ali ja nikad nisam volela da se on bavi ovim poslom, jer je ovaj posao mač sa dve oštrice, zaista je jako težak, a i njemu se to nije dopadalo, jer je odrastao, bukvalno bez mene. Te kod babe, te sa mnom, te nisam kući... I stvarno mi govori mama, kada ćeš da prekineš, dosta je više.

• Sama si malo pre rekla, napravila si jednu nekretninu, pa su ti je oduzeli, pa drugu, pa treću, sve si skućila. Jesi li skućila sebe?

- Jesam. Ja sad mogu da kažem, idem u penziju, ne moram više da radim ovaj posao. Mogu. Ja sam obezbedila prvo svoju decu, sve oko sebe, a na kraju sebe. Ali ja neću to da radim, neću ni da dozvolim da sedim i da pevam kao što neke sada ove mlade koleginice kritikuju ove starije. Sve ih čekaju te godine. Bože moj, živi bili pa videli. Nisu starije kolege gladne para, jer su stvarali i bile velike zvezde, nego prosto treba biti zahvalan publici, jer narod ako te traži i voli, njima ne smeta ni papuča, njima ne sme ni ta stolica, njima ne sme ništa. Oni tebe ne gledaju kao pojavu, kao ribetinu, kao ne znam nekog koga, pa ja ne idem tamo da se prodajem, Bože me sačuvaj, da nađem muža, ne, ne, ne interesuje me to, nego... Te pesme, ta emocija, ti hitovima, to ne može niko da iznese kao pravi pevač koji je do tada iznosio i dao život tim pesmama. Tako da, mislim da to nije bilo zlonamerno, rečeno ali... Nije to rečeno da bi bilo toliko izvikano, ja u to verujem, valjda je Marija moja mislila, aman više, odmorite se malo, pošto zna i ona je dete od jedne pevačice koja je bila vrlo tražena. Zato je Marija rekla tačka, ne više što se tiče majke i da se više ne bavi ovim poslom jer je smatrala da to tako treba. I ja podržavam recimo Mariju što se tiče njene majke i njene porodice da kaže dosta. Zato što ja kući imam sina koji viče stalno: "Stvarno je dosta". Ali ja to neću, gledaću da koliko mogu i koliko me budu ljudi tražili, da ispoštujem svoju publiku i da se zahvalim na svim ovim godinama što su uz mene, ali... Eto, videćemo.

• Veliku podršku imaš od svog supruga, Igora. Ovo je možda više pitanje za njega, koliko je teško pratiti Stoju.

- Pa ja mislim da je njemu jako teško mene da prati, zaista. Ja nikad nisam ista, svaki dan sam drugačija. U privatnom životu. Tako da on ima... i ženu i đavola, i sve. Ne znam ni ja kako ću da ustanem sutra. Mislim da mu je interesantno. Čim smo 20 godina zajedno dobro je. Znam da budem jako stroga, znam šta hoću. Jake žene samo uspešni muškarci mogu da prate. To je teško.

• Koliko je izazovno za tebe biti 20 godina u braku?

- Pa da vam kažem nešto, ne trudim se uopšte. Ja nisam žena koja se trudi da ispunjavam želje svog muža. Nego mislim da moj muž treba da ispunjava meni. Tako energiju dajem. Dajem sebe. Očekujem puno. Vrlo sam stroga, vrlo znam da budem baš zla. Takva sam. I to funkcioniše nekako. Nijedan muškarac ne voli jadnice ni paćenice. Znači, moraju da imaju tri u jednom. Znate već o čemu pričam. Dobra kuvarica, dobro ovo, dobro ono, sve dobro. I da se dobro intelektualno svađa. Znači, ne svađa sa šakom o sto, pa sad je agresija i to, to ne postoji. Nego intelektualno... Nadmudrivanje. Ja, najviše volim autoput. Jel tako? Tu nema gde da izađe. Tu se raspravljam, to je moje, sve. Devojke, samo autoput. Ako mislite da se raspravljate sa vašim dragim, a neće da vas sluša ili uzme kao telefon i otišao, je upalio auto, kao daj, smiriće se, daj, proći će to, moj savet je autoput. A ne može da me izbaci na autoputu.

• Kako sebe vidiš za deset godina? Koliko je to daleka vremenska odrednica za tebe i koliko ti planiraš?

- Planiram da živim tamo gde mi najviše odgovara, gde je stalno toplo, gde je more... Da budem nekako sama sa sobom. Ja jako volim životinje, volim prirodu. Tako da šetam, da to uživam, da pijem kafe i sama i sa drugaricom, pošto mi to nije problem, kao što sam rekla, da odmaram, da budem onako jedna savremena baka.

(Telegraf.rs)