Nikad nije jurio popularnost, a važio je za najomiljnijeg kolegu: Pet godina od smrti Dobrivoja Topalovića

"Reci mi sad kada već prošlo sve je,

časi bolni i dani dragi, lepi,

Preporučujemo

kad novi bol se starom bolu smeje,

od reči tvojih kad duša ne strepi.

Reci da l' te je moja tuga bolela

nekad kad sam te mnogo volela.

Reci mi sad kada me ne voliš više,

kad ti se prošloj ruga nova sreća,

i kad se dana koji nekad biše

duša ti samo kad me vidiš seća.

Reci da l' te je moja radost bolela

jednom kad nisam više tebe volela."

(Buca Jovanović - Desanka Maksimović)

16. juna 2020. godine preminuo je Dobrivoje Topalović, jedan od najunikatnijih pevača narodne muzike i jedan od najomiljenijih kolega u estradnom svetu. O Dobrivojevoj ljudskoj i pevačkoj širini govori i spisak besmrtnih pesama koje je snimio sa desetinama najvećih kompozitora: "Progovori sliko", "Kad bih mog'o i umro bih za te", "A tebi se ne žuri", "Vodeničar" (Dragan Aleksandrić), "Blago vodi što te mije", "Kani suzo, moja uteho", "Ti si bila moja greška", "Ko te gleda dok se svlačiš" (Miša Mijatović), "Na mramornoj steni", "Ja sam rođen u Srbiji brale", "Poljubi me da se pomirimo" (Vukas), "Ej, da mi je", "Ranjeno je srce moje", "Majčina čežnja" (Obren Pjevović), "Po rastanku", "Što te nema", "Pšenica se povila u klasu" (Buca Jovanović), "Crno vino, crne oči", "Okreni glavu Milice" (Kemiš), "Idi, mala idi", "A ja sam kriv" (Peda Negovanović), "Sunce jarko jutrom kad se budiš" (Zvonko Bogdan), "Imali smo bašču šljiva" (Srđan Milivojević), "Vojsko moja, ne zovi me sada", "Rsti, rasti malena" (Mita Mićić), "Hajde Leno da kosimo seno" (Braća Spasojević), "Kad se lampe pogase u selu" (Doca Ivanković), "Daj, Daj, Daliborko" (Jozo Penava), "Kosi tata, kosim ja" (original)...

- Snimao sam mnogo, za moj ukus i previše (25 singlova i 15 albuma). A da ne beše one Obrenove "Ej, da mi je", možda bih i batalio pevanje. Kada mi je Obren prvi put otpevušio "Ej, da mi je", dopalo mi se a u sebi sam pomislio: "Još jedna lepa, ali nekomercijalna pesma. Mnogo teksta, bez pamtljivog refrena, to sam već imao kod mojih prvih kompozitora."

- Kad sam je otpevao na "Hit paradi", osetio sam da se dopada publici. A onda je usledio šok i za mene i za Obrena - prvi tiraž je štampan sa tehničkom greškom, usporenim snimkom kao na kamenoj ploči. Neke radio stanice emitovale su i taj snimak sa falinkom, verujući da ja baš tako pevam. Obren je intervenisao u PGP-u, ispravili su snimak i dosta se prodalo. Tako sam tek posle petnaestak snimljenih ploča dobio moj prvi i pravi jugoslovenski hit.

Dobrivoje Topalović je dete Šumadije. Rođen je na Malu Gospojinu 1944. godine u Preljini. Rano je zavoleo pesmu, još od svojih raspevanih ukućana i komšija, a onda se isprobao i na prvim takmičenjima pevača amatera.

- Uglavnom sam osvajao neke druge i treće nagrade, a uspeo sam da pobedim jedino u mojoj Preljini. Sredinom 60-ih u jednoj kafani u Mrčajevcima upoznao sam Dragana Aleksića, u to vreme jednog od najmaštovitijih harmonikaša. Ponudio mi je pesme, snimio sam četiri singlice sa Aleksićevim pesmama.

- Toliko su bile nezapažene, da mi čak ni moji bližnji nisu verovali da sam snimio neke ploče. Te omote mojih prvih ploča nosio sam u džepu i, kad treba da se pohvalim, ja izvadim sliku sa mojim likom.

Ko bi danas u bujici Grandovih zvezda i zvezdica snimio pesmu od 36 stihova sa šest strofa i bez refrena? Da li bi danas neki novi Obren Pjevović mogao da komponuje večiti hit sa mnogo teksta a da ga spakuje u pesmicu koja traje manje od tri minuta?

- Čika Obren me zarazio poezijom, tom istinom i lepotom Morave i Šumadije. Govorio je: "Tolstoju i Dostojevskom je trebalo nekoliko hiljada strana da ispričaju svoju istinu života, a ja to učinim sa nekoliko stihova." Kada mi je ponudio "Ej, da mi je", tu gomilu teksta, pomislio sam - a što baš meni "Rat i mir".

- Sećam se, posle koncerta svratim kod čika Obrena po neku novu pesmu, a on mi uz čokanj rakije, sir i paradajz izvadi notes i krene da pevuši: "Beograde i Avalo plava, srce mi se s vama razgovara, svakog dana i jutro i veče Morava mi pokraj srca teče".

Nikad nije jurio popularnost, a važio je za najomiljenijeg kolegu. Učestvovao je na mnogim festivalima, bio miljenik i žirija i publike. Svojim biserima i vicevima kratio je monotoniju dugih putovanja i hotelskih soba. Dobrivojeva nenametljivost je fascinantna.

- Ja sam u duši veseljak, što se po mojoj faci ne bi reklo. Birao sam pesme prema svom glasu i ukusu. Doduše, dok moje kolege jure ko će da im peva drugi glas, ja jurim ko će da mi peva prvi glas.

- Pevao sam u Novom Sadu na koncertu mog kuma Miroslava i posle probe odem da se prošetam gradom. Zaustave me momak i devojka sa fotoaparatom. Ja zauzmem pozu za slikanje, a oni hteli da ja slikam njih dvoje - pričao je Dobrivoje u radio izdanju Muzičke apoteke.

U Preljini se svake godine krajem leta održava koncert u znak sećanja na legendarnog Dobrivoja.

(Goran Milošević)