Sećanje na Zorana Gajića: Pevač kratkog veka i večitih hitova

"Rastao sam pored Dunava,

pored dobrih starih alasa,

Preporučujemo

lovio sam šarane, ispraćao brodove

i snivao divne snove daleke.

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce moje ostade,

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce ostade.

Plovio sam belim lađama,

morima i mnogim rekama,

al' đerdapske klisure

i dunavske obale u srcu su samo mome ostale.

Kada bih se opet rodio

Dunavom bih opet plovio,

pevao bih curama što rastu kraj Dunava

i mahao divnim belim lađama."

(Dragan Toković)

Protutnjao je kroz diskografiju, prezirao slikanje i estradu, poživeo samo 55 godina a snimio neke od najvećih hitova narodne muzike. Ovo je sećanje na Zorana Gajića Grozdinca (1942 - 1997), pevača kratkog veka i večitih hitova.

Zoran Gajić je ratno dete, dete Gruže. Rođen je 1942. godine u prestonici Šumadije. Generacije Kragujevčana pamte ga kao žestokog momka i "mangaša".

- Zoran je tih 50-ih i 60-ih godina važio za buntovnika i žestokog momka sa kaldrme.

Smeo je sve ono što drugi nisu ni pomišljali: da se pobije na igranci, da se pesniči za neku svoju pravdu, da se žrtvuje za drugog bez ličnog interesa. Zbog svoje nepopravivosti završio je u popravnom domu - pričao je Dragan Toković, Zoranov najplodniji kompozitor.

Diskografska karijera Zorana Gajića Grozdinca trajala je od 1972. do 1991. godine. Snimio je jedanaest singlova i tri albuma sa nekoliko večitih hitova: "U Novom Sadu", "Rastao sam pored Dunava", "Nisam te se nagledao", "Tamo gde je Rudnik" (originalna verzija, pre Miroslava), "Gružo, moja ružo bela", "Oj, Srbijo, zemljo voljena", "Salaš u malom ritu", "Divan je kićeni Srem", "Ej, gde si sada", "Kruševljanka", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom", "Tamo oko Fruške Gore"...

- Gajić je bio pevač po mom ukusu. Pevao je lako i ležerno, sa retkom mekoćom i toplinom u glasu. Već na Zoranovoj prvoj ploči iz 1972. godine podario sam mu pesme "Rastao sam pored Dunava" i "U Novom Sadu" koje su snimljene za tek otvorenu produkciju "Radio-televizije Kruševac" sa mojim tamburaškim orkestrom - pričao je legendarni kantautor Dragan Toković.

- U Zoranu Gajiću sam prepoznao pravog naslednika naših velikih narodnih pevača - Vuleta Jevtića, Cuneta, Nikole Kolakovića, Vojislava Petruševića, Rajka Rančića. Bio sam veoma selektivan u izboru pevača mojih pesama.

Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od dve moje pesme, a Gajić je snimio dvadesetak mojih pesama. Razumeli smo se i u pesmi i u boemiji, voleo sam tu Gajićevu sugestivnost u interpretaciji. Ostvario je Grozdinac (po majci Grozdi) i nekoliko zapaženih festivalskih nastupa: "Plovi lađa" (Hit parada 1974), "Moja tambura" (Ilidža 1974), ("Mesečina, mesečina" (Festival jugoslovenske narodne muzike u Parizu 1975), "Oj, ti plava reko" (Beogradski sabor 1975), "Sviraj tamburašu" (Beogradski sabor 1976).

Kada se Jugoslavija u krvi raspadala, Zoran Gajić je 1991. godine snimio album sa rodoljubivim pesmama "Srbin ćuti dok se ne naljuti" i "Oj, Srbijo, zemljo voljena". Na tom istom albumu snimio je i pesmu Radeta Vučkovića "Nisam te se nagledao", koja je tek u 21. veku postala narodnjačka himna.

- Pesmu "Nisam te se nagledao" snimali su i pre i posle Grozdinca, ali publika je najviše prihvatila njegovu interpretaciju - kaže Rade Vučković.

(Goran Milošević)