Ovo je dokaz iz Gimnazije! Isplivao emotivan sastav male Tee Tairović o porodici: Opisala kroz šta su prošli

Mlada zvezda, Tea Tairović, iznenadila je svoje pratioce emotivnom objavom na Instagram storiju, podelivši isečak iz monografije Gimnazije "Svetozar Marković", škole koju je pohađala.

U objavi se nalazi njen autorski sastav pod nazivom "Porodična himna", napisan još u drugom razredu srednje škole, a koji je danas, godinama kasnije, uvršten u zvaničnu publikaciju škole kao primer umetničke zrelosti i duboke emocije.

Preporučujemo

Sastav govori o porodičnoj povezanosti, nasleđu i vrednostima koje su oblikovale mladu Teu. U tekstu, Tea se posebno osvrće na svoju baku - ženu koja je nekada radila kao čistačica baš u toj gimnaziji, a čije su vrednosti ostale žive kroz generacije.

Foto: Nikola Anđić

Ovo delo mlade pevačice nastalo je kada je bila drugi razred srednje škole i ne samo da podseća na prošlost jedne od trenutno najtraženijih izvođačica, već i potvrđuje da se talenat koji danas gledamo na velikim scenama oblikovao još u klupama škole, kroz rečenice, emocije i prvu iskrenu ljubav prema pisanju. Njen srednjošolski sastav prenosimo u celosti:

- Svaki kutak u ovom našeg gradu krije neku priču. Svaka ulica, park, klupa, pa tako i moja škola, idem u drugi razred gimnazije Svetozar Marković. Nema tu, iskrena da budem, nekih posebnih dešavanja, prvi čas, drugi, treći, pa veliki odmor, onda opet red dosadnih i manje dosadnih časova i tako ukrug. Rutinu naruši dramska sekcija koju pohađam ili neko drugo zbivanje. Međutim, ova škola za mene ima posebnu simboliku.

- Moja pokojna baka, tatina mama, bila je čestita, dobra, ali neuka žena. Svoj vek je provela skromno živeći, boreći se da obezbedi hleb sebi, svojoj porodici, tačnije mom tati, mom stricu. Sa svojih 16 godina onoliko koliko ja sada imam, pre tačno pola veka zaposlila se kao čistačica upravo u ovoj školi. Zaposleni su je zavoleli, pa su dve godine krili njeno godište jer nije bila punoletna, dakle ona je većinu svog života provela sa ljudima koji su pre 50 godina osnovali ovu gimnaziju. Profesorima, kao i učenicima bila je miljenica, neke profesorke su je posle radnog vremena zvale da i njima pospremi kući. Zajedno sa gimnazijom i ona je rasla, i ona se menjala. Uz te ljude je shvatila koliko je obrazovaje bitno, ne samo zbog boljeg života, nego i zbog sopstvenog duha i širenja vidika. To životno znanje prenosila je na mog tatu, a on na mene.

Foto: Instagram/tea_tairovic

- To je ta čudna spona između memne i ove gimnazije. To su stare, zaboravljene olovke sa kojima se moj tata igrao kada bi ih baka donela kući. Možda je ona upravo maštala o tome da jednog dana njena unuka sedi u Svetinim klupama. Možda je suđeno. Možda me upravo ova škola izvodi na pravi put.

- A šta je sa onim dečkom koji se igrao olovkama? Onim mršavim, crnokosim detetom koje je u ovim prostorijama imalo prvi susret sa klavirom, kome je ova građevina bila hram, a možda i putokaz. To dete je danas čovek koji je dobio tu čast da komponuje himnu gimnazije Svetozar Marković koju će pevati generacije. Tako je ova priča dobila svoj kraj.

- Ne, ne čitajte prethodnu rečenicu... Tako je ova priča dobila novi početak. Tea Tairović 2/7.

Tea Tairović, koja danas piše pesme za sebe i brojne kolege, još tada je pokazivala istančan osećaj za reč i priču. Njena "Porodična himna" postala je simbol ne samo jednog vremena, već i ličnog i umetničkog sazrevanja koje je započelo mnogo pre velikih bina.

(Telegraf.rs/Pink.rs)