"Nije bilo mesa svaki dan" Pevačica se prisetila života 90-ih i finansijskih problema "Bili smo podstanari"

Pevačica Tijana Bogićević odrasla je u Novom Sadu a sada je otkrila kako je nekada živela.

Ona mnogo voli svoj grad iako kako je navelanije uvek sve bilo sjajno.

Preporučujemo

Tijana je devedesete godine provela u rodnom Novom Sadu zajedno sa svojom porodicom. Tih godina su se kaže selili nekoliko puta po Detelinari.

- Uh, pa mislim, joj, '90. tu je bilo mnogo nekih finansijskih problema kad pogledaš, životnih. Bili smo na Detelinari, pa smo se onda selili, bili podstanari svuda, tako da, to su bile godine kada, ne znam da li da pričamo o ovome sada, ali... - kaže iskreno Tijana a onda ipak nastavlja:

- Mnogi su, svi smo i živeli tako... Onda smo se stacionirali u centru, oni su kupili stan tu, prvo u Vuka Karadžića, tu u centru imamo stan i sad tamo ta kuća koja je ostala, ovaj, na Podbari, tako da kad pogledaš, u suštini smo sada svuda, tri mesta po centru, od toga da smo bili postanari svuda po gradu, sad kao imamo gde hoćeš da živimo - priznaje Tijana za Blic Tv.

Tijana je tokom tih '90. bila mlada.

- Verujem da će svi to reći, nama ništa nije trebalo, ali stvarno. Evo, sad smo od ovog bicikla krenuli da se šetamo, vozili smo bicikl non-stop, družili smo se, nismo imali nikakve patike. Sećam se čak, sigurno će se poistovetiti neki sa mnom, zima i imamo neke patike koje su, ono, pocepane. Pocepaju se, jednostavno, nema kupovanja svake sezone, nego baš kad se pocepaju, onda mi, kad je zima i kad je sneg, obujemo čarape i onda obujemo kese, one, za zamrzivače. Ali je to bilo, onako, mi potpuno normalno, kao idem u školu i, naravno, da su mi odmah mokre noge, ali je to nešto, mi smo se snalazili do te mere, da, onako, nismo razmišljali o tome da je to sad neko snalaženje i, kao, zašto nemam nove patike. Nije nam ništa, stvarno, nije ništa bilo potrebno. Nije bilo mesa da jedeš svaki dan, bilo je nekada i to nam je bilo okej, nije bilo nekih sokova, step sokovi oni pa ih razblažiš, što se kaže. Dobro smo živi. Mislim, sad je dosta tužna priča, ispada kao da se nešto, ali, tako je živelo 90 posto ljudi, a nismo bili siromašni, šta više, moj tata je mašinski inženjer, čovek je obrazovan, mama umetnica, oni su nekako zarađivali normalno, a u stvari je to bilo katastrofa - iskrena je Tijana.

I kao mala Tijana je znala da će se baviti pevanjem. Oduvek je volela taj poziv i oduvek je pevala, a kada su u pitanju mušakrci svako ko bi se protivio tome nije baš dobro prošao. Nikada, kaže, nije bila pedantna i vredna.

- Nisam bila uopšte pedantna i vredna, to je bila moja sestra. Ona je bila to, radne navike, zna se, sve je na vreme, ja ne. Ja sam ono čime sam želela da se bavim i šta sam stvarno volela, tu sam beskompromisno profesionalac, od kad sam bila mala. Ja jedino, što se tiče škole, bilo sam vrlo dobra, tako, to je danas kao, to je loše, to je tad bilo okej. Biti vrlodobar, odličan, moji su slavili kad sam bila... Skroz odlična nikad nisam bila, nikada. Bilo je tu i petica, bila je neka trojka, četvorke uglavnom. Glava je bila u muzici, ali do te mere da, onako, samo sam htela da pevam i to mi je bilo, onako, to sam smišljala, šta ću i kako ću - kaže Tijana, a s obzirom na to da nam je otkrila da je pisala dnevnike morali smo da pitamo i da li je u dnevnicima bilo nešto o zaljubljivanju.

- Nisam nešto mnogo, ja imam tako neke sad svoje stare dnevnike koje čitam i zapravo sam u tim nekim temama ljubavnim najmanje pisala - kaže Tijana koja je najviše pisala upravo o muzici i planovima za istu i ističe da nikada nije zbog nekog momka otkazala neku svirku:

- Nisam sad bila nešto fatalna, ali bilo je tih nekih onako neslaganja i čim to bude da mi neko, tada kad sam bila naravno klinka, ali kada osetim da bi imao neko nešto protiv toga da se ja bavim muzikom, tu bi uglavnom bio kraj - kaže Tijana Bogićević.

(Telegraf.rs/Blic)