"Delila sam kupatilo sa starijim gospodinom" Pevačica živela u garaži, preživela strašno nasilje

Nataša Alimpić je nedavno ispričala svoju životnu priču i progovorila o izuzetno teškom početku karijere.

Nataša ima već 10 godina radnog staža, a pevanjem je počela da se bavi u lokalu svog oca, kada je sa 15 prvi put uzela mikrofon u ruke.

Preporučujemo

Živela u garaži

Nakon loše finansijske situacije i zatvaranja porodičnog restorana, otišla je od kuće, živela u garaži i pevala dugi niz godina po kafanama i pekla zanat.

- Kada sam se odselila živela sam u garaži. To je garaža koja je adaptirana u jedan stambeni objekat. Sa 16. godina ne možete sebi priuštiti sjajne i luksuzne uslove. Delila sam kupatilo sa starijim gospodinom, ali nisam ga mnogo ni sretala jer sam radila i išla u školu - pričala je Nataša u emisiji "Nije sve tako crno" i otkrila šta joj je dalo snagu da se bori i ide sigurno ka svom cilju.

Printskrin: Instagram/natasa_idila_official

Alimpićeva je otkrila i kako su izgledali prvi koraci u kafani.

- Kada počnete da se bavite pevanjem, ne može odmah da se peva po privatnim veseljima nego mora da se prođe taj kafanski zanat. U kafanu dolaze razni ljudi, neko da se veseli, neko da sklopi posao, neko da peva, nego da "gleda" muziku, neko da ispriča svoje probleme... Bilo je teško kada neko dođe na uho vam priča svoju životnu priču ili vam obećava da može da vas spasi odatle i pruži bolji život... Uvek sam se držala svog puta i bila sam svesna da to moram da prođem. Nekada sam i uplakana zaspala... Želela sam da nikada nisam kročila u kafanu i da sam sa svojim roditeljima sedela kod kuće i gledala filmove... Ali, kada se smirim, kažem sebi "Izdrži".

Nataša je tada ispričala i kroz kakvu agoniju je prolazila zbog svojih drugara iz škole.

- Oduvek sam volela školu i bila sam odličan đak. Cilj mi je i želja da jednom završim fakultet, nikad nije kasno, ranije sebi to nisam mogla sebi da priuštim. Mnogo sam radila i bila sam često pospana i druželjubiva i to je naravno primetila razredna koja je na kraju zvala roditelje na razgovore. Mislila je da me teraju na to, iako nisu. Deca su me na odmorima zadirkivala i ismevala. Prozivali su me na malom odmoru, nazivali me "pevaljkom", pitali su me na koji način uživam bakšiš... Terali su neki cirkus sa mnom. Tada sam odlučila da odmore provedem u klupi, malo odspavati ili pripremiti se za sledeći čas, preslišati.

(Telegraf.rs/Kurir)