"Mama, Sale više ne diše" Suzana u suzama o poslednjim sekundama života Saše Popovića: "Samo sam ga zagrlila"

Suzana Jovanović prvi put je u suzama govorila o poslednjim danima svog supruga Saše Popovića, koji je preminuo 1. marta u Parizu.

Suzana je posle pet meseci smogla snage da stane pred kamere i za "Scandal", govorio o najtežim momentima u životu, Sašinim poslednjim danima, ali i o izdaji, estradi, prijateljima i odnosu sa Lepom Brenom.

Preporučujemo

Dok se gušila u suzama, Suzana je prepričala sve ono što su poslednjih dana preživeli, kako su se oprostili i kako je sve uspela da preživi.

Suzana Jovanović je za početak otkrila kako je njihova agonija počela, tačnije samo nekoliko meseci pre nego što je Saša saznao da boluje od teške bolesti

- U Opasiji je polomio nogu, onda je došao ovde da sve to saniramo. Išao je na te audicije, njega je sve nerviralo kada ne može da radi punim kapacitetom kako je on navuikao. Okliznuo se, žurio je, nije upalio svetlo i tkao je pako. Polomio je kost - započela je ona za "Scandal" i nastavila:

- Očekujemo da skinemo gips i da uradimo sve. Odemo u KBC Bežanijska kosa i jedno snimanje, rendgen i ona kaže "ma daj mi da uradimo sskner". Sumnjivo im je bilo zašto kost zarasta sporo. Kad su uradili skener imali su šta i da vide, na želucu. Sve vreme sam bila s njim, nisam se odvajala od Saleta. Kad mi je postalo sumnjivo na skeneru su krenuli u detaljne analize, sve su uradili nalaze krvi i sva snimanja, i kad su došli do rezultata... Ja sam bila u hodniku, meni nisu dali da uđem unutra u toj bolesničkoj sobi gde je Sale ležao, kao prvo, takvo je pravilo u medicini da se prvo pacijentu kaže o čemu se radi, a onda se pita pacijent kome želi da još saopšte. Pitali su ga da li možemo Suzani da kažemo, on je rekao "bože ljudi kakvo pitanje, pa ja od Suleta nemam nikakvih tajni". Čim su oni rekli da ja ne mogu da uđem unutra i da moram da sačema napolju, mene je samo nešto preseklo i znala sam da nešto nije u redu.

Kako je Suzana otkrila, svi su se, pa čak i sam Saša, nadali da će boelst pobediti.

- Svi smo imali nadu do samog kraja da se borimo, jeste rak želuca, endokrini taj neki, kad sam ušla unutra i kad su mi rekli. Ja sam krenula da se tresem, milion pitanja sam sebi postavila u sekundi.

O samom uzroku opake bolesti, s obzirom na to da nije imao nijedan porok i da se zdravo hranio, Suzana se preispitivala i dalje se preispituje, a upravo je to ono što su prvo pitali lekare.

- Ne znaju, ne znaju uzrok. Niko ne zan uzrok, mi smo imali isto to pitali. Noćni život nije, konzumacija nikakvih supstanic, alkohol ne. Oni kažu da je stres, da je to glavni okidač kod svih nas. On je bio pun energije, radio je, jedino što se žalio na povremene gorušice, ali to bi svaki čovek pomislio od neke hrane, na umor, i da je krenuo da kašljucka. Nikakvi drugi simptomi, nikakv gubitak kilaže, mučnine, povraćanje, bio je pun energije. Mi smo to saznali u junu, 06. juna, dan pre finala.

Lečenje je prvo započeo u Beogradu u KBC Bežanijska kosa, ali kada je situacija postala loša, njegovo stanje sve gore, Suzana je odlučila da pomoć potraže u najboljoj klinic u Parizu.

- Ostali smo u KBC Bežanijska kosa i tu smo krenuli s lečenjem, ali kad je vrag odneo šalu i neke nenormalne temperature, da se organizam buni i vrišti, ja sam donela odluku da se spakujemo i odemo u Pariz. Najveća onkološka bolnica, pa smo bili u nadi da ćemo tu pomoći Saletu, da će tu da se izleči i da pronađe spas.

Foto: Youtube/FullScreen Media

- Niakda u životu nije posustao, nije hteo da priča na temu da će da izgubi, nego da će biti pobednik, on pre svega, pa mi kao njegova porodica. Nijednog trenutka nismo pričali da će ne daj Bože doći do tragičnog kraja. Ja prva, ja sam borac. Ma samo da se borimo, imali smo planova za ovo leto da putujemo, da idemo, da svuda idemo. Da se posveti sebi i našoj deci, da više vremena provodimo zajedno i budemo na okupu, znači niejdne sekunde nije bilo reči o tome da će umerti. Njemu se čak i apetiti bio vratio, imao više energije, izlazio, hodao... Onda je krenulo loše, negde na pola lečneja, kad god odemo u Pariz, prvo što urade sve nalaze... Kad su krenule metastaze na jetri sve više i više, jer ovi lekovi ubijaju kancerogne ćelije, ali i organe.

U Parizu ih je čekalo dugo i mukotrpno lečenje, koje nažalost Sale nije izdražo do kraja. Suzana za "Scandal" otkrila da se nijednog momenta nije odvajala od njega i da je poslednje dane provela u krevetu do njegovog u bolničkoj sobi.

- Trebali smo da idemo kao nedelju dana kasnije na tu sledeću terapiju, međutim, njemu je strašno pozlilo, muka, teško mu je, nikako da se organizam povrati. Jedva smo otišli u Pariz, jedva smo ga ubacili u avion, teško je i hodao. Nijednog trenutka, nijednog dan, nijednog sekunda se nisam odvajala. Na 20 centimetara je bio moj krevet u bolnici udaljen od njegovog. Kad je ustajao noću da ide to toealeta, mene strah da ne padne pa skačem i pomažem mu, presvalčila ga noću.... Bukvalno sma umirala zajedno s njim, ne možeš da mu pomogneš, ne znaš šta da uradiš. Gledaš sve to i nemoćan si, ali vidiš da mu je sve teže i teže. Mi smo otišli u Pariz da primi terapiju i da se vratimo kući, ne desetak dana je bila terapija. Kad su ga smestili u sobu, krećeu analize i doktori sležu ramena. Tada su rekli da situacija uopšte nije dobra i da je jetra u jako lošem stanju, da je bila puna metastaze. Svaka naredna terapija je mogla samo da ga ubije, taj trenutak kad mi je saopštila, a ja onda njemu, to su lekari tražili da mu ja saopštim.

Poslednji put kada su otišli u Pariz, i to zbog njegovog lošeg stanje, sve je krenulo nizbrdo. Posle brojnih analiza, lekari su Suzani saopštili da je stanje užasno i da upravo ona to mora da saopšti Saši.

- Sale je shvatio da se nešto dešava i non stop mene tražio da se vratim u sobu i sad pred njim moram da glumim da je sve u redu i da se ništa nije desilo, da je sve super, sve ide kako treba. Ulazi Sandra i dogovorile smo se da ona prvo krene. Ne mogu da se setim, ona kreće: "Sale moj, moram nešto da ti kažem, pričala sam sa doktorima i nije dobro". Ja u tom trenutku smišljam rečenicu, kako da mu kažem, nisam mogla to da izgovorim. I ja na kraju kažem: ljubavi, nije ti jetra dobro", a on gleda u mene i ja krećem da plačem, a on kaže"Sule moj, znam, sve znam, znam da je gotovo" - otkrila je Suzana i nastavila:

Foto: Youtube/FullScreen Media

- Ne znam kako je znao, ali sma posle čitala da dobijem neke odgovore i meni bude malo lakše, kaže da se to ljudima prikaže tih zadnjih dana života, da je to kraj. Krećem da plačem, ne mogu ni da pričam, i on u onom svom bolu i saznanju da će napustiti sve nas i da odlazi, kaže meni: "nemoj Sule da plačeš, nemoj molim te da plačeš, ti si jaka, ja najviše poverenja imam u tebe". Još je bio svetsan, još smo mogli da komuniciramo s njim, a on kaže: "ja znam da ćeš ti uraditi sve kako treba, ja najviše poveranja imam u tebe"...

Nakon agonije, lekari joj saopštavaju da je Saši ostalo još tri dana života, makasimalno, zbog čega je ona odmah pozvala decu i najbliže prijatelje da se oproste od njega i on ne "ode usamljen sa ovog sveta".

- To sam posle izašla u hodnik da vidim šta da radim i pitali smo koliko mu je još ostalo, a oni su rekli možda dan, možda sva, tri, ali ne više od toga. Joj, ja sam razmišljala samo decu da dovedem u Pariz, da se oprosti od dece i ovi neki njegovi najbolji prijatelji su došli: Ostoja, Mare, Miša Petrovski, da se oproste od njega i da budu tu. Odmah sam ih pozvala i deca moja na avion i odmah su stigli, to mi je bilo najvažnij da ne ode tako sam, a da se ne oproste svi od njega. Na kraju smo pored njega ostali samo sin Danije i ja, Aleksandra je toliko teško to doživela, dok su m udavali sva ona sredstva za spavanje, morfiju za bolove da ga toliko to ne muči, ona je jadna sve to gleda zašto se to ili ne završi... Ona je toliko plakala, meni je bilo teško i Danijelu da to gleda i zamolila sam ga da je odvede u hotel. Onda smo Danijel i ja, ovako kko stoji naš krevet pomoćni, bukvalno smo samo gledali u njega, on je već onako polako tonuo u san zbog morfijuma i do zadnjeg njegovog daha smo gledali, posmatrali, dežurali taj dan i tu noć, prvi, pa drui dan i treći dan je preživeo.

- Samo u tom trenutku ja sam nešto skrenula pogled ka telefonu, a Danijel je gledao non stop u njega i samo mi je rekao: "mama, Sale više ne diše", to je bilo jezivo. Opet je to nekako drugačije, tu si u prostoriji s njim, znaš da je loše, ali da diše i taj trenutak kada je on to izgovorio, ja sam samo skočila, zagrlila i pipnula puls videla da ne diše... To je bilo jezivo.

- Da, da budem jaka, da ne plačem nikad više za njim i uopšte u životu, da budem jaka da se borim za decu i sebe, da nikad ne posustajem. Rekao mi je da on ima najviše poverenja u mene i da ću ja uraditi sve kako treba, kao da je on tu i sve ono što smo se dogovarali nas dvoje svih ovih godina, šta još treba da uradimo za decu, za nas, da pomognemo još deci da se skuće, pa one stanove koje smo im uzeli, pa lokale. Rekao je da ću ja sve uraditi kako treba i da nas mnogo voli, ali da zna da mora da ide, to je bilo zadnje dok je bio svestan.

(Telegraf.rs)