Učesnica Grandovog takmičenja doživela šlog: Poginuo joj otac, sa 18 godina prošla kroz pakao i agoniju

Finalistkinja muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno", Olivera Theissen, osvojila je brojne simpatije nastupima punim emocija, a mnogi ne znaju da se iza ove raspoložene, zgodne dame krije teška životna priča puna ličnih tragedija.

Olivera Theissen je rano ostala bez oca koji je tragično nastradao, a ova porodična trauma pokrenula je kod nje ozbiljno srčano oboljenje koje je tinjalo u njenom telu godinama.

Preporučujemo

- Dok sam bila mala jako sam plakala, imala sam srčanu manu, to niko nije znao, na kraju smo to operisali. Zbog toga sam jako plakala i svi su me nazvali tim nadimkom "Piskava". Rođena sam sa tom manom za koju nisam znala do 18. godine. Otac mi je poginuo kada sam imala 16 godina. To sa ocem me jako potreslo, sa 18 godina sam doživela šlog i tada sam saznala za problem sa srcem – rekla je Olivera za Grand.

Ona se sa suzama u očima prisetila momenta kada je njen otac stradao i otkrila da je to tragedija koja je obeležila njen život.

-Tata je umro na mnogo ružan način. Nije se ubio i nije bio samo sudar, stradao je na mnogo težak način. Kada se tako ružne stvari dese, to se nikad ne zaboravlja. To je bilo na vestima, svi su to znali. On je imao kafanu i zbog toga sam prestala da pevam naše pesme, nisam mogla više ni da ih slušam – kazala je pevačica i otkrila da zbog ove tragedije sve do učešća u šou Žike Jakšića nije izvodila domaće pesme.

Iako je prošla jako težak životni period jako mlada, Olivera je danas vedra i nasmejana osoba kojoj je kako kaže jedino muzika pomogla da zaleči rane.

-Najveća terapija za mene je muzika, ona me je spasila. Pevala sam, išla sam na turneje, to mi je dalo samopouzdanje i promenilo mi je život. Imala sam i velike koncerte, i kada sve to radi, čovek oseća mir. Najveći nastupm bio je u Austriji gde sam pevala pred 100.000 ljudi, to je za mene bilo posebno, šta će mi neka druga terapija – ispričala je Olivera koja joj je nakon učešća u jednom talent šou umalo otišla i na Evroviziju kao predstavnica Nemačke.

- Meni nije bitna popularnost, mislim da je za čoveka bolje da ga niko ne poznaje i da može da radi šta hoće. Tada sam bila jako mlada, sada imam drugi stav, prošla sam mnogo stvari u životu, znam šta je bitno, a šta ne. Samo volim da pevam i da pravim lepu energiju, to je meni najbitnije, da je pevam i da je ljudima lepo – rekla je ona.

Nakon života u Nemačkoj gde je odrasla i deset godina života u Americi, Olivera se pre nešto više od godinu dana vratila u rodni Beograd.

-Razvela sam se u 33 godine, i to je za mene bio jedan vid oslobođenja. Bila sam najsrećnija što sam sama, i što nema ko šta da mi kaže. Tad sam zapravo počela da živim i osetila koliko sam jaka i sposobna žena– ispričala je Olivera.

(Telegraf.rs/Grand online)