"Ja ništa nisam napisala..." Glumica se rasplakala na komemoraciji, nakon njenih reči usledio muk u sali

Komemoracija povodom smrti reditelja Mihaila Vukobratovića održala se danas, 10. septembra, u 11 časova, na velikoj sceni Pozorišta na Terazijama.

Brojne kolege, prijatelji, saradnici i poštovaoci njegovog rada došli su u pozorište kako bi prisustvovali ovom emotivnom i tužnom činu.

Preporučujemo

Glumica Mina Lazarević održala je potresni govor koji je rasplakao mnoge, prenosimo ga u celosti.

"Dobar dan. Pre svega da izjavim saučešće porodici.

Ja ništa nisam napisala. Rekoh govoriću iz srca. Našminkala sam se da ne bih plakala, al' ne vredi. Ali Miša zna da sam ja jedna lenjivica i improvizator i da neću ništa napisati. Al' on je rak, isto kao i ja, i on zna šta znači govoriti iz srca.

Sigurna sam kao nijedno drugo pozorište, ovo pozorište je bilo više puta i pred zatvaranjem i i u krizi i neko ko je bio na čelu ove kuće pre njega nije baš uvek znao kojim putem da krene. A put je bio toliko jasan. I on je to video. I sada da ja ne ponavljam sve ono što su rekli pre mene, on je imao osećaj šta ovo pozorište treba. Šta nama treba kao ansamblu. I nikada mu nije bilo teško da to sprovede. Nikada nije na rečenicu - e Mišo treba nam ovo ili treba nam ovo ili fali nam ovo, nikad nije rekao ne može. Uvek smo znali da je tu za nas i da će da nam izađe u susret i da će da nam pomogne. To je to je užasno važan osećaj i i nama je to mnogo značilo.

U takvom jednom od trenutaka kada je potpuno rasulo bilo u pozorištu i kada smo bili od pred jednim od zatvaranja. Ja sam uskakala u Brilijantin kao jako mlada. Nije bilo vremena ni za audiciju ni za probu. To je bilo uskakanje u uskakanje. I samo su me zvali iz pozorišta i kažu da reditelj Brilijantina, Miša Vukobratović, hoće da me vidi i upozna da zna ko mu uskače u predstavu. I to je baš ono što je Žarko pomenuo. Toliko sam na prvu osetila i da mi veruje i da ima poverenja u ono što ću da uradim instinktivno.

Posle toga smo se videli na kastingu za "Porodično blago" i ostalo je istorija. Ono što pamtim kad je on u pitanju, to je lagana saradnja. Lagana profesionalnost. Sve je bilo lagano. Toliko profesionalno al' lagano. Znao je da razume sva naša raspoloženja, sve naše frustracije, našu sujetu. Nikad nije došao da nas grdi onako kad smo svi tu, ni na setu, ni na sceni. Nekako uvek izdvoji se sa strane pa ti kaže e uradi ovo ovako ili nemoj ovo, nemoj to. To je išlo posle da priđe sa strane da mi kaže e nemoj mnogo se mrštiš nešto ti se čelo mnogo naborava, vodi računa. Ali jako diskretno i jako prijateljski, profesionalno i to je ono po čemu ću pamtiti našu saradnju. Davao je vetar u leđa. Bio je jedno veliko dete. Ja sam ga tako doživljavala. Imao je neke crne vesele okice, dečačke, koje su se radovale svakom danu snimanja, svakoj probi. Bio je dovoljno stariji od mene da mu persiram, al' odmah mi je rekao da mu ne persiram. I uvek smo imali nekakvu profesionalnu bliskost i uzajamno poštovanje bez obzira na razliku u godinama, a to je recimo za njega isto specifično da je i mlade i starije i svoje vršnjake i one koji su tek početnici gledao sa poštovanjem. I nije gradio svoj autoritet dranjem i kaznama i uslovljavanjima nego svojom profesionalnošću i svojim načinom rada. Osećali smo se ušuškano, ugodno i znali smo da će nas uvek ispraviti kad u nečemu grešimo ili u nečemu nismo baš dobri. Nekako je umeo da izvuče maksimum i da da pravu indikaciju. Sad ja to sve govorim iz glumačkog ugla ali ali da nama glumcima koji smo i sujetni i detinjasti i svakakvi mnogo znači da nas nekako stavi u neke šine i da idemo pravim putem.

Mnogo sam zahvalna zbog utemeljenja ovog pozorišta na mesto koje mu pripada kao jedino muzičko pozorište na Balkanu. On je toga bio svestan. Hvala mu za to što je to izgurao do kraja. Za rakove inače važi da su jako, jako, jako uporni. A to je trebalo na tom mestu biti. I da, on je bio pravi čovek na tom mestu. A koliko ja imam iskustva s njim bio je u svim mestima na kojima je bio, bio je pravi čovek na tom mestu.

Bio je čovek koji će uvek pomenom svog imena ili pojavom da mi razvuče osmeh na licu. I srećna sam i privilegovana što sam imala priliku da toliko dugo radim sa njim. Nedostajaće. Hvala ti Mišo".

Podsetimo, reditelj Mihailo Vukobratović preminuo je u 73. godini.

Tokom svoje bogate karijere, režirao je brojne poznate serije, među kojima su "Bolji život", "Nije lako sam muškarcima", "Otvorena vrata", "Stižu dolari", "Bela lađa", kao i mnoge druge.

Posebno je bio poznat po saradnji sa Sinišom Pavićem.

"Bela lađa", koja se i danas reprizira, ostala je upamćena po karakterističnom liku Srećka Šojića, dok je Vukobratović isticao da Pavićevi tekstovi, iako na prvi pogled karikaturalni, kriju duboku analizu društva i kritički pogled na realnost.

(Telegraf.rs)