"Često se isplačem" Jovana Tipšin besna na kolege, pomenula estradu i duhovnika: Danas se pojavila na groblju

Pevačica Jovana Tipšin posetila danas, 30. septembra  grobno mesto Tome Zdravkoviča kako bi mu odala poštu.

Iako je kako Jovana kaže, bila mala kad je Toma pevao, iz poštovanja prema njemu i njegovoj porodici uvek dolazi na godišnji pomen da mu zapali sveću.

Preporučujemo

- Bila sam devojčica kad je Toma pevao, ali svi smo odrastali uz njegovu muziku. Kada slušam Tominu muziku setim se detinjstva, roditelji su mi tada bili živi, tetke, bake. Njegove pesme su legendarne, to su pesme koje će da žive uvek i posle nas. Uvek dođem ovde sa velikom ljubavlju i poštovanjem. Zna se ko je bio Toma Zdravković, čovek sa puno emocije. Pevam mnogo Tominih pesama na svojim nastupima - rekla je ona, pa se osvrnula na to što je ona jedina pevačica od estradnog miljea koja je posetila njegov grob na godišnjicu smrti:

- Čovek treba da bude empatičan, ja po osećaju radim u životu. Ja sam osetila potrebu da dođem i znam da je godišnjica 30. septembra, došla sam da mu odam poštu. Neko je možda ograničen vremenom, na putu je, nikog ne opravdavam, ali svako radi po svojoj duši.

Nije nepoznanica da se pevačica okrenula duhovnom životu, a nama je otkrila u čemu pronalazi mir.

- Posle očeve smrti krenula sam da postim, ja bez Boga ne mogu da živim. Bog, pa muzika, naravno uz to je i moja porodica koja mi je vetar u leđa. Ja ne znam kako neko bez Boga može da funkcioniše. Samim tim što ste jutros ustali i udahnuli vazduh, neko jutros nije ustao. Zahvalnost je najvažnija. Život je takav da bismo otišli u carstvo nebesko. Neka bude sve volja božija. Jako je važno da se čovek smiri koliko god može u današnje vreme - rekla je ona, pa otkrila kome se prvo poveri kada je muče brige:

- Ja imam svog duhovnika, sa njim razgovaram i imam svoju najbolju drugaricu. Ona zna sve o meni, kao i ja o njoj i to traje tako godinama. Najvažnije je da se dve duše razumeju i da imate pravog prijatelja, onda ste jako bogati. Ima na estradi prijateljstva, ja poslovno cenim ljude, a privatno se čujem sa Brankom Sovrlić, ona mi je super i čujem se sa još par kolega i koleginica, ali se ne družimo intenzivno. Takav je posao, brzo se živi, turbulentno. Moramo sami da se zaustavimo, ovako ćemo svi da se razbolimo.

Kako je Jovana istakla, suze su zdrave, čiste telo, a ona kada se isplače oseti olakšanje.

- Uvek se isplačem, osetim olakšanje, to je zdravo. Opušteniji ste, izbacite svu muku i bol. Ja volim to da izbacim iz sebe, ne volim to da zadržavam u sebi. Lepše se osećam. Juče sam se isplakala, često pustim sebe da isplačem. Čitam jednu knjigu, koja me je podsetila na detinjstvo. U isto vreme sam se i smejala i plakala, kad se setim odlaska kod tetke Zadar, sa mamom, braćom sestrom. Plačem uz filmove, knjige, život, ljudi, plačem od sreće kad je nekom lepo, kad je neko uspeo. Volim da budem uz ljude i kad je loša situacija da im pomognem, da kažem neku lepu reč i kad je nešto lepo da sam sa njima, da se sa njima radujem. Mislim da je to zdravo za dušu - rekla je Jovana.

(Telegraf.rs)