"Otac je hteo da ga ubije, nije hteo da peva" Komšije o Halidu, ovako ga se sećaju: "Čuvali smo ovce"

Halid Bešlić umro je u 71. godini života nakon borbe sa bolešću.

Pevač je odrastao u naselju Vrapci koja se nalazi nadomak Knežine.

Preporučujemo

On je živeo sa suprugom u Sarajevu, a njegove komšije su ga oduvek volele i sa zadovoljstvom pričale o njemu.

- Ja ga dobro pamtim kada smo momkovali, kada je oženio Sejdu, kada je pevao. Kada je prvu pesmu počeo da peva, otac mu je zabranio da bude pevač, hteo je da ga ubije. Otac i majka nisu dali. Robna kuća kada se radila, juli mesec je bio i ugrejalo i on pukne sekiricu u gredu i tada je otišao u pevače - počeo je priču jedan njegov poznanik.

Drugi komšija je ispred lokalne prodavnice sa ponosom istakao:

- Njega znaju odavde, ‘ajde da kažem, do Amerike. Gde god je trebalo da se on pokaže kao čovek pokazao se i takav je jednostavno... - rekao je komšija.

- Za ovu džamiju je dao 20.000, ali su ga izradili - ubacio se drugi meštanin, a onda nastavio prvi:

- On je humanista, onaj veliki humanista u odnosu na drugi sve pevače, koji se nešto dižu. On je naš narodni, baš narodni čovek.

Halid je osnovnu školu završio u Knežini. Svakog dana je od svog sela Vrapci do Knežine putovao pešaka, pevajući i sanjajući velike snove.

- S brda kad je, a išlo se peške u školu, preko brda je pevao - kaže nam meštanin Knežine čiji je otac bio učitelj Halida Bešlića:

- Čuvao je ono TV reviju 30 godina, bio je članak u kom ga je Halid pomenuo.

O lepotama svog kraja Halid je često pevao u svojim pesmama i kroz iste je pokazivao svoju ljubav i neraskidivu vezu sa ovim krajem. Pa je baš to i razlog zbog kog su mnogi želeli da ponosno govore o Halidu.

- Moj brat je nastradao u saobraćajnoj nesreći, 40.000 je donirao za njega. 40.000 maraka je dao za njega, za mog bratića - kaže nam meštanin Knežine koji ne zaboravlja ovaj Halidov gest.

Meštani su za Blic i emisiju "Metar moga sela" jednom prilikom istakli kako imaju uspomene u vidu fotografiju s apevačem  zaključili da pevač nema problem da se lati mikrofona kad god je neko veselje, neka proslava.

- Ma kakvi, evo ti ga sedi, tu je, peva - pokazao nam je meštanin fotografiju u telefonu koju sa ponosom čuva. Zanimalo nas je da od meštana čujemo i kakav je Hlaid danas kada dođe u svoj rodni kraj, a jedan meštanin nam je odmah odgovorio:

- Ekstra. Nema boljeg. Isti kao što je bio oduvek. Nema nikakvog dizanja nosa, jednostavan kao što je i uvek.

Meštanin čiji je otac bio učitelj kaže da Halid ima u Vrapcima rođake, ali ne zna da li su oni tu.

- Ne znam da li je njegova familija sada tu, obično leti dođu, lepše vreme bude, a zimi su u Sarajevu, on ima četiri sestre.

- Ovde sam ja rođen. Čuvao sam ovce sa njim čoveče - rekao je jođ jedan od njih.

A na pitanje kako ga pamte od detinjstva komšije su tada priznale:

- Pa dobar čovek. Dobar je Halid. Ne može biti bolji. Kao mali je bio dobar i fin dečko. Tada smo se svi mi družili. Ja sam posle radio u vodoprivredi i gde god je on gostovao ja sam dolazio i u Banjaluci i u Jajcu i u Konjicu i šta ja znam… - kaže ovaj meštanin a onda nam je ispričao i kako su ga jednom pirlikom kada je Halid pevao, a njega zagrlio, posle ljudi dolazili oko njega.

- I posle, okupio se narod oko mene, a neće njemu da priđe, pitaju kako se znamo, pa reko. "Mi smo zajedno odrasli, čoveče". Pevao je on putem, nije bilo asfalta, pa kaže najviše volim, otvorim prozor i zapevam, pa kad krenem, a tvoja majka pokojna kaže stane pa gleda, a ja pustim glas koliko mogu u onoj borovini.

Njegov menadžer je govorio o pevačevim bolničkim danima i isticao da pevač ima nadu za izlečenje.

- Ide na bolje, on ima puno nade, imamo i mi, tako da doktori planiraju da ga malo puste kući. Dobro je reagovao na ovu terapiju koju su mu dali sad u bolnici. Čak imaju nameru da ga puste da ode kući, da se malo odmori od bolnice, pa će dalje doktori videti šta i kako, ali kako sada stvari stoje, to ide na bolje - rekao je Bešlićev menadžer za "Avaz".

Bešlić je pre nekoliko godina morao da promeni stil života kada se suočavao sa zdravstvenim problemima.

- Imao sam 125 kilograma pa 115, sada imam 105, 20 kilograma manje, i držim se tu, a trebalo bi da dođem na 90. Naglo sam se ugojio i to me je preopteretilo. Razlog skoka kilograma je to što sam prestao da pušim. Imao sam 125 kilograma pa 115, sada imam 105, 20 kilograma manje, i držim se tu, a trebalo bi da dođem na 90. Naglo sam se ugojio i to me je preopteretilo. Razlog skoka kilograma je to što sam prestao da pušim - ispričao je jednom prilikom Halid Bešlić za "In Magazin".

(Telegraf.rs/Blic)