Ovo su najpotresnije scene sa komemoracije Halidu Bešliću: Snajka čvrsto grli sina i plače, unuci nemi od bola

Komemoracija Halidu Bešliću održana je danas, 13. oktobra u Narodnom pozorištu u Sarajevu, pre nego što će ga porodica, prijatelji i nekoliko hiljada ljudi ispratiti na večni počinak na groblju Bare.

Salom u Narodnom pozorištu, osim tišine, širio se "bol" prisutnih zbog preranog odlaska njihovog voljenog oca, prijatelja...

Preporučujemo

Njegovi najbliži saradnici, prijatelji i članovi porodice, tačnje unuci, održali su emotivne govore koji su rasplakali gotovo svakog u sali.

Halidov sin Dino nije prestajao da plače, kao ni njegova supruga, tačnije pevačvea snajka koja je sedela u prvom redu.

Dina je sve vreme grlio i tešio prijatelj.

Najpotresniji govor pročitala je unuka na početku, ali i Dino Merlin na kraju komemoracije.

Govor Dina Merlina na komemoraciji

- Draga porodico, dragi prijatelji, reči su reči, ali slike i osećaj govore više. Podeliću sa vama neke slike i trenutke kada sam poslednji put video Halida. Topla soba, opktobarska noć, neka blagost u njoj, dremao je i kroz san mu se sa usana omakla psovka kada smo ga okretali na bok, nasmejali smo se... Pričao sma mu Sidranove i Gljivine fore, opet smo se smejali, smejali da ne bi plakali. Da prevarimo bol, da prevarimo smrt...

Merlin je otkrio kako je svom kolegi tada u bolnici doneo čokoladu:

- Doneo sam mu čokoladu, mersi, mersi Halide, hvala Halide.. Milovao sam mu kosu, ruke i stopala, čiste bele priglavke, Halidove priglavke, kakav je to minimaliazam. Nešto tako jednostavno, tako posebno, nešto tako potrebno kao so, brašno, papir. Nešto tako toplo kao naš Halid.

- Putuj Bela ptico u dženetski vinograd, mnogo će vode Bosnom proteći do tad dok se takva duša rodi, gde god da si, voljen da si, gde god da si voljen da si.

(Telegraf.rs)