"Znam kako se osećala..." Ceca o fotografiji Anastasije i Arkana i poseti njegove sestre: "Došla je bolesna"

Muzička diva Ceca Ražantović sinoć je, 16. oktobra, nastavila svoju uspešnu turneju i raspametila više od 6.000 ljudi na konceru u Kraljevu, nakon čega je pred novinarskim ekipama slegla utiske o koncertu, Zvezdama Granda, stvaranju novog albuma, o emotivnim fotografijama Anastasije i Arkana koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije i pokazuju kako bi njih dvoje danas izgledali, da je on živ, a osvrnula se i na dolazak Arkanove sestre koja je, iako bolesna, došla da joj se javi i pozdravi je.

Bilo je neizbežno početi sa sumiranjem atmosfere sa koncerta na kojem su svi, od početka do kraja - skakali i uglas pevali.

- Zadovoljstvo je moje pevati s Kraljevčanima. Videli ste sami kakva je atmosfera, ljubav je obostrana. Kako mogu da se osećam? Ja mogu da budem ponosna prvenstveno na svoju publiku i ponosna na svoje pesme koje sam stekla kroz svoju karijeru i koje publika obožava, i sve je to produkt toga. Vratiću se u Kraljevo, eto, za 2, 3 godine - rekla je Ceca kroz smeh, pa odgovorila na pitanje o novim projektima:

- Ne znam, videćemo, o tom - potom. Vidite da turneja traje već 25 godina... Ne staje - rekla je.

• '93. je bio vaš prvi koncert u, ovde u Kraljevu. Da li ga se sećate i da li je hala ista?

- Mislim da je hala nova, vidljivo nova, mnogo je lepo, i baš mi je drago što Krlajevčani imaju ovako divnu halu. Milina je ovde raditi.

• Ceco, Vi ste jedina koja u tolikom kontinuitetu puni sve što zakaže već duže od 25 godina.

- Mislim da me je publika u Srbiji željna po gradovima, jer ne nastupam tako često. Više su moji nastupi po regionu i u dijaspori, ali evo došao je momenat da su se pojavili organizatori koji me, naravno, zovu po gradovima u Srbiji i vidi se da je to vrlo berićetno i mnogo lepo i baš sam srećna zbog toga. Postoji jedna anegdota za, na primer, Aranđelovac, kada je menadžer otišao da dogovori termin za Aranđelovac i gospodin koji je tamo direktor dvorane rekao je: "U Aranđelovcu? Pa ja ne znam ko može da napuni u Aranđelovcu dvoranu." I on kaže: "Pa dobro, samo se vi opustite, doći će Ceca." Pa kaže: "Svi prethodni koji su bili, to je malo izgledalo otužno, ovaj…" I kada se desio koncert u Aranđelovcu prošle godine, kaže čovek: "Mogao sam da umrem, a da ne vidim ovu halu punu i da svi pevaju uglas." Tako da, mnogo sam srećna da imam priliku, kažem vam, da idem od grada do grada i da se družim sa svojom publikom. Mnogo je lepo videti na parteru svu ovu decu koja dolaze na koncert i to su neke nove generacije koje slušaju moju muziku, zbog čega sam jako ponosna.

• Napravili ste čak i izuzetak ovog puta, nekoliko ljudi se popelo na binu da osete malo tu atmosferu.

- Pa to je sad neki novi trend, klinci vole da se popnu na binu, da pružaju telefone... Ja razmišljam kako ide tekst, oni mi daju telefon. (smeh) Hoću da se okliznem u onim štiklama. Ja kažem: "Što se ja bre mučim?" Lepo izujem one štikle i mogu s narodom fino da se družim, da komuniciram s publikom. Sjajan je bio koncert, puna sam utisaka, presrećna sam, šta drugo da vam kažem.

• Predstojeći koncert je u Makedoniji. Nažalost, danas je 18 godina otkako nas je napustio legendarni Toše Proeski. Vi ste jedna od retkih sa naše javne scene, kad kažem naše mislim iz Srbije, koja je njega ispratila u večnost. Recite mi, po čemu ćete ga najviše pamtiti?

- Pored toga što je bio vanserijski talenat, bio je sjajan momak privatno. Jedno izuzetno lepo, vaspitano, obrazovano stvorenje. Kad kažem obrazovano, meni na primer to puno znači. Tačno vidite da neko ulaže u sebe i to se vidi kroz ponašanje i kroz komunikaciju. Što se tog čoveka tiče, uvek ću ga pamtiti u najlepšem mogućem svetlu. Bio je i domaćin. Ja kad god sam dolazila u Makedoniju, on je uvek bio tu da me dočeka, da, da mi ispuni svaku željicu, što kao kolega, što kao Makedonac, kao domaćin. Jako je rano otišao, što se mene tiče, prerano. Takav talenat i dan danas čekamo, ovaj, da, da se ponovo pojavi, ako se i pojavi. To je pevač koji je pevao fantastično. I narodnu muziku, i operu, i pop, i rok, i džez. Sve sam imala priliku da čujem, da u jednom biću toliko talenata ima. On je valjda svirao preko 12 instrumenata, ako me dobro sećanje služi. U svakom slučaju, Bog bira najbolje. I mislim da je među anđelima.

• Da li ste zadovoljni svojim kandidatima u Zvezdama Granda?

- Apsolutno, i prezadovoljna! Ova godina je fantastična. Ja kažem čime hrane ovu dečicu, toliko su talentovani, toliko su lepi i ovaj, iz celog regiona. I iz Makedonije, iz BiH, iz Republike Srpske, i iskreno da vam kažem, znate gde sam iznenađena? Mnogo kandidata je iz Vojvodine. Banat, Bačka, Srem... Sva ta deca fenomenalno pevaju. A isto tako moram da vam kažem da su se raspevali i Crnogorci. Pevaju odlično. Isto i jug Srbije… Čak imamo i iz Bugarske i iz Hrvatske kandidate, svi fenomenalni!

• Pa zašto ste iznenađeni Vojvođanima, nisu pevali do sada? (smeh)

- Ne, nego ih ima u malo povećem broju, otkad sam ja u Zvezdama Granda. Uvek je to nekako bilo - Federacija, najviše ih je bilo, pa Makedonija, onako kako me sećanje služi. Sad bogami nema pravila. Apsolutno nema pravila. Jedino ih nema iz Slovenije, eto to sam zapamtila.

• Zbog vas se menjaju čak i pravila u Zvezdama Granda i to zato što većina kandidata bira Cecu. Zbog toga su uveli nova pravila, kako se sada odlučuje o kandidatima?

- Pa dobro, zaista imam mnogo kandidata, i onda je produkcija reagovala kada pita kandidate: "Kod koga bi ako dobiješ svih sedam i osam glasova?" "Pa kod Cece." "Ne može više kod Cece! (smeh) Neće moći da postigne da sa svima podjednako radi", jer ja svako dete tretiram na isti način i mislim da svako dete to zaslužuje, koje je mene izabralo, da nešto nauči od mene. Imam ih više od 20.

• Ceco, da li to znači da ćete se prilikom snimanja novog albuma okrenuti mlađim autorima, kao što je to bilo u duetu sa Vojažem?

- Pa mlađima sve to ostaje. Naravno, tu je najmlađi Braja. (smeh)

• Nedavno se pojavio i prvi snimak iz studija. Polako završavate nove pesme, kako ste se proveli u studiju?

- Tek ćemo da pričamo o tome. Ja ne bih ništa više da kažem. Ja sam objavila fotografije da vidi moja publika. To je bilo zbog mojih fanova da me ne kritikuju kako sam lenja i kako ne radim ništa po tom pitanju (smeh), ali ja iskreno da vam kažem ja više ne znam gde sam pošla, gde sam došla od snimanja, u kom sam gradu, vežbam pred izlazak na binu.

• Ceco, kad smo kod tih brojki, mesec oktobar u tom slučaju obeležile su statistike oko Vašeg koncerta na Ušću, ali i da se Vaš kanal našao na svetskoj Jutjub listi. Iza Vas su i razne svetske zvezde - Kajli Minog, Robi Vilijams...

- Jq nisam baš nešto mnogo sklona da se hvalim tako,, nagradama, da se hvalim nekim svojim ličnim uspesima, jer smatram da ne treba puno pričati, više o vama govore dela. Jz mnogo situacija u životu smo shvatili, i kroz mnoge ličnosti, da samo nešto pričaju, pričaju, pričaju, pričaju, pričaju. U stvari, reči su prazne ako to ne pokrivaju dela. Ja sam uvek govorila da o meni treba da govore moja dela i kakav sam čovek i kakav sam umetnik i koliko sam uspela kroz svoju karijeru.

• Milioni ljudi Vas hvale, a kad se nađu neki zli jezici kojih je jako malo, Vi uvek prećutite, dostojanstveno, furate svoj fazon

- Pa ja, iskreno, prvo nisam tip žene koja je svađalica. Pod dva, ja ni ne umem da se svađam. Ja to na srpski način, po kratkom postupku kad me neko iznervira, oteram tamo gde treba. Kontrolišem se maksimalno da ne teram nikog tamo gde ne treba. Mnogo mi je lakše da se nasmejem i da kažem verovatno postoji neki razlog, svako ima svoje neke razloge zašto neke stvari čini. Zašto ih ne činim ja? Zašto ja nekome ne priređujem da se loše oseća ili da ga ljutim ili da ga stresiram? Nemam potrebe za tim, ja sam srećna i zadovoljna žena. A sad, ti ljudi koji imaju neke svoje lične motive, oni će vam pričati o tome. Ja stvarno ne znam koji su.

• Ceco, večeras se takođe komentarisalo mnogo i novi menadžment, novi tim oko Vas.

- Jeste. Marko Maksimović je sada moj menadžer, na čelu mog menadžerskog tima. Mi smo dugogodišnji prijatelji, prvenstveno, ja Marka poznajem još dok nije bio u menadžerskim vodama. Upoznala sam ga preko Saše Matića. Znači, tome ima mnogo leta. I ovaj zadnjih godinu dana, možda čak i jače, smo se dogovarali da zajedno krenemo u nove pobede. Sada smo odlučili da to obnarodujemo, da objavimo, zarad nekih budućih projekata, planova, da ljudi koji su iz našeg posla budu obavešteni da je Marko adresa na koju će se obraćati.

• Kada planirate koncert u Čačku?

- Pa morate prvo da me pozovete. Je l' da? Da! (smeh) Dobro.

• Kada su u pitanju te generacije koje Vas prate, koja je ta emocija koja vas povezuje? Večeras je bilo, da kažemo, od 7 do 77. 

 - Pa ja mislim, najiskrenije, da je to isključivo samo iskrenost, iskrena emocija. Publiku ne možete prevariti. Publika sve oseća, jer da možete publiku prevariti, pa svi bismo bili najveće zvezde. Prosto, publika izabere koga će da sluša, publika izabere kod koga će odlaziti na koncerte, zbog čijeg pevanja će platiti kartu i čekati po sat i po da krene koncert. To su privilegovani ljudi. Ja smatram sebe privilegovanom i vrlo sam zahvalna Bogu što sam izabrana da budem jedna od tih. Iiskreno da vam kažem, to od 7 do 77, ne postoji veća čast nego kad doživite to u karijeri, da vas sve maltene generacije vole i podržavaju ono što radite. Deca od 12 godina, od 13 godina, znaju čitav repertoar. Pa ljudi moji, oni nisu bili u planu kad sam ja neke pesme snimila, ali znači da to što sam uradila je dobro i kvalitetno i prelazi iz generacije na generaciju.

• I plaču. Evo ovde kad su se slikali i izašli napolje, oni plaču, od sreće.

- Da...

• Sve je više ljudi koji grade karijeru na kaverima, da tako kažem. Koje je Vaše mišljenje o tome? Da li su neke pesme zaista oživele ili su možda neke izgubile onu originalnu emociju, odnosno dušu?

- Pa ja ne mislim tako. Svako ko je izvorno snimio neku pesmu, on je obeležio tu pesmu i to je zauvek njegova pesma. I ne treba to nikog da frustrira, i moje pesme su neke koleginice obrađivale. Evo daću vam najsvežiji primer, "Požuri Dragane". Tu pesmu je Zorana oživela, ali apsolutno oživela! Evo, Viki je apsolutno njoj zahvalna zbog toga. Znači, ne postoji sujeta, ne postoji ništa loše. Što se ne bi oživele neke pesme? Društvene mreže su meni oživele neke pesme, i moje te koleginice koje ih pevaju na nastupima, a meni nisu padale na pametda ih pevam. To je meni super. Drugo, pevači ne odlučuju o tome šta će ko da radi. Tu se isključivo pitaju autori. Autor može da da kome god hoće pesmu da je obradi, presnimi i mi smo samo izvođači, a autorsko pravo je neotuđivo pravo i autori mogu da rade sa svojom kompozicijom, tekstopisac sa svojim tekstom, šta god žele.

• Na vašem koncertu je bila i Željkova sestra. Pre koncerta imali ste priliku da popričate. Ako možete nama da otkrijete kako je izgledao taj susret?

-  Jeste, da! Pa, vrlo srdačno, vrlo emotivno. Mi smo u divnim odnosima. Biljana je udata ovde u Kraljevu i ona živi oduvek u Kraljevu sa svojom celom porodicom. Nismo baš u prilici mnogo da se viđamo, družimo, srećemo. Svako ima svoj život. Svi živimo jako brzo, nažalost, ali sam toliko bila srećna što me je iznenadila i došla da me vidi i izgrlile smo se, izljubile. I ona je bolesna, došla je bolesna da me vidi, otišla je da legne.

• Vaša ćerka Anastasija je nedavno podelila podelila fotografiju koja je napravljena uz pomoć veštačke inteligencije, a na kojoj pozira sa tatom. A onda su ljudi pravili, odnosno vaši fanovi fotografije vas i Željka, kako bi to izgledalo danas. I to je čitav jedan trend koji je izazvao i polemiku, ali kako ste Vi reagovali kada ste sve to videli?

- Meni je na primer vrlo emotivno. I Anastasija kada je to okačila, ja znam kako se ona osećala i šta to u njoj budi. Sigurno ne budi sreću. Budi najtužnije emocije i, jednostavno, zagrebano je u tu veliku prazninu, nenadoknadivu prazninu. Onu koju ja nikada nisam mogla ni kod Veljka ni kod nje da popunim ničim. Niti to može da se popuni, niti da se nadomesti, niti da se nađe adekvatna zamena. To prosto ne postoji. Ali, ako je to za nju u nekom trenutku učinilo bar neko malo zadovoljstvo, podržavam. Meni je, na primer, jako tužno.

• Ceco, da li ste ušli sad u neku fazu bezbrižnosti, s obzirom na to da su i Veljko i Anastasija našli svoje životne saputnike. Da li i dalje brinete kada se ne jave na telefon?

- O, kad si roditelj zaboravi na bezbrižnost, tvoja deca su uvek tebi deca, koliko god da imaju godina i iako oboje imaju partnere, porodice, to su zauvek moja deca. I ja ne mogu da kažem: "E, sad me baš briga šta oni rade i ono, mozak na pašu." Ne. Pogotovo zato što smo jako vezani. Ja sam sa svojom decom po čitav dan u kontaktu , na telefonu, na video kolovima, i to je potpuno prirodno.

• Mlade devojke, ove mlađe generacije, a bogami i ove starije, stalno komentarišu Vaš stajling i pridržavaju se tih nekih pravila. Šta je ključ? I mi smo večeras komentarisali da izgledate bolje nego ikada.

-  Dobro garažirani oldtajmer. (smeh) Pa, da vam kažem nešto, to je stanje svesti prvenstveno, i duše verovatno. Ja sebe smatram ostvarenom i zadovoljnom ženom. I otuda verovatno to da zračim dobrom energijom, pozitivnom energijom. Džaba vam nekad i nega i ne znam šta, ako iz očiju ne emitujete ništa pozitivno i dobro. Mislim da svako od nas, kad se oseća dobro u svojoj koži, on to i emituje na pravi način. A hvala vam, meni to jako znači.

(Telegraf.rs)