"Još uvek hodam..." Naša pevačica boluje od ove teške bolesti: Objavila sliku, nosi Bogorodicu oko vrata

Pevačica Doris Bizetić, ćerka slavnog Borisa Bizetića, harala je scenom devedesetih.

Danas je aktivna na društvenim mrežama i deli zanimljive video snimke.

Preporučujemo

Njeni pratioci uživaju u njenim maestralnim imitacijam a i glumi, za šta je pokazala izuzetnu talentovanost.

U jednoj od svojihgluma pozirala je u crnoj majici na bretele, imala je dugu crnu kosu, kao i ogrlicu sa ikonom Bogorodice.

Iako je pred kamerama pozitivna i vesela, malo ko zna da je Bizetičevoj život iz korena promenjen nakon što joj je dijagnostikovana neizlečiva bolest 2011.

Od prvog trenutka oko nje su porodica i prijatelji koji joj osmehom teraju tugu, a ona se ne predaje - trudi se da bude majka i pevačica.

- Ponekad mi se tresu ruke, cimne mi se koleno, ali sam to krila... Sada hoću da probudim svest kod ljudi da se i sa multiplom sklerozom može živeti i misliti pozitivno - rekla je Doris Bizetić pre nekoliko godina.

Ona je davne 2010. godine rodila ćerkicu Anabelu, a samo šest meseci kasnije osetila je slabost.

- Od kako sam se porodila, osećala sam da sam fizički mnogo slabija. Pripisivala sam to porođaju, dok se na leto 2011. godine jednog jutra nisam probudila skoro slepa... Otišla sam odmah kod lekara. Konstatovano je da sam izgubila skoro 80 odsto vida na jednom oku. Tako je počelo - rekla je Doris.

Kako mnoge bolesti imaju slične simptome kao multipla-skleroza, doktori nisu u početku sa tačnošću mogli da joj kažu šta se dešava.

- Dve godine sam išla na kontrole, preglede... Sumnjalo se na viruse, lajmsku bolest... Ni magnetne rezonance nisu davale dijagnozu. Bilo mi je strašno. Bolesna sam, ali ne znam od čega... Nisam znala šta da mislim. I kada su mi konačno 2013. godine iz kičme izvadili tečnost koja je sa sigurnošću pokazala da je reč o multipla-sklerozi, samo na sekund sam osetila olakšanje. Dobro je, znam šta mi je - priča ona.

Svojevremeno je pričala o snazi volje sa kojom sve prolazi.

- Najponosnija sam na to što još hodam. Ljudi sa ovom bolešću najčešće završe u invalidskim kolicima. Ja još hodam! Imam jake bolove u kičmi, jaka svetlost mi smeta, ne podnosim buku, osetljiva sam na dodire. Ali ćerki ništa ne uskraćujem. Trudim se da jednog dana kada se bude prisećala detinjstva ne mora da kaže kako je mama stalno bila loše. Želim da kaže kako je imala veselo detinjstvo crtajući i igrajući se sa mamom - pričala je Doris.

(Telegraf.rs)