Bolna prošlost srpske glumice koja čeka dete s fudbalerom: "Deca su mi govorila 'ti nemaš tatu', a ja..."

Glumica i ćerka Gordane Bjelice, Teodora Bjelica, u blagoslovenom je stanju, a lepe vesti potvrdila je za Telegraf.rs.

Lepe vesti stižu nešto više od godinu dana nakon što se udala za poznatog fudbalera Karla Muhara, sa kojim sada započinje novo životno poglavlje.

Preporučujemo

Ipak, put do današnje sreće za mladu glumicu nije bio nimalo lak. Teodora je ranije otvoreno govorila o teškom detinjstvu i činjenici da je odrasla bez oca.

Njena majka Gordana Bjelica dobila ju je sa vojnim analitičarem Miroslavom Lazanskim, koji je preminuo 2021. godine, a koji ćerku nikada javno nije priznao.

Nakon Teodorinog rođenja, on je zasnovao porodicu, dok je Gordana ostala samohrana majka, trudeći se da joj nadomesti figuru oca.

- Moja majka je meni bila čitav život, i otac i majka i najbolja drugarica. Tako da nisam osetila to odrastanje bez oca, samo u nekim trenucima u osnovnoj školi, kada su me deca zadirkivala zbog toga, ali majka mi je savršeno objasnila - porodica su ljudi koji se vole, pa čak i ako neko nije u krvnom srodstvu, koliko ima usvojene dece, pa se vole najviše na svetu. Tako da je bitan taj odnos ljudski, moja majka je meni sve na svetu - iskrena je bila Teodora.

Glumica je tada priznala da je tokom školovanja trpela vršnjačko nasilje.

- Jesam, nažalost, zadirkivala su me deca, ali sada mi je jasno kako sam ja njih nervirala. Mama me je tako naučila, ja u sebi nisam imala trunku mržnje, ni te iskompleksiranosti sa kojom su se oni nosili, i otuda sve te nesigurnosti. Zli ljudi su duboko nesrećni, dobri ljudi koji su srećni sami sa sobom nemaju potrebe da povređuju drugu osobu, nego samo da im ulepšaju život. Deca su mi govorila: ‘ti nemaš tatu’, a ja im kažem da imam moju mamu, a oni mi kažu da nemam porodicu, da nemam nikoga. Ja kažem da smo porodica mama i ja. Ja stanem i ovako im kažem i onda to njih iznervira jer se ja ne rasplačem, ne uvredim se jer ja to tako mislim i osećam, imam ljubav svoje majke i meni je to sasvim dovoljno - rekla je ona.

Ona je otkrila i da nije imala podršku šire porodice, te da je njena majka uglavnom bila sama u svemu.

- Ne, moj deda je mene prvi put video sa četiri godine, baka takođe dolazila kako joj odgovara. Ona nije živela u Beogradu, pa je dolazila kada joj odgovora da se provede. Majka je bila potpuno sama, oni su bili sebični. Moja baka joj je rekla: "Sad si našla da rodiš dete kada je treba da uživam", tako je bilo. Prve tri godine mog života moja majka nije radila, imala je novca, imala je galerije, bavila se nekretninama. Kupi stan, preuredi ga, pa ga preproda, držala je svoje galerije. Bila je fino obezbeđena i sposobna, tri godine je bila samo uz mene, a nakon toga je imala jednu dadilju - rekla je Teodora.

Danas, Teodora sa velikim poštovanjem govori o svojoj majci.

- Mogu samo da zamislim koliko joj je bilo teško i evo, ja sa 28 godina tek sada mogu da je razumem i smatram da svim samohranim majkama treba dati orden. Ja sada imam kuče, što se ne može porediti sa detetom, pa kada ostanem duže na snimanju, razmišljam da li sam ostavila dovoljno hrane i vode, a zamisli tek dete. Ona je meni ispričala da joj je pukao vodenjak kod kuće, pozvala je taksi i sama otišla na porođaj, vratila se kući sama. Rekla mi je: ‘Taj momenat kada sam ja tebe spustila na krevet i kažem: ‘Ne znam šta ću sada? Šta ću sa tobom, joj?’, ja se ne bih usudila, svaka joj čast, i njoj i svim ženama koje se usude da budu samohrane majke - rekla je Teodora jednom prilikom za Nova.rs.

(Telegraf.rs)