Bio je jedna od najvećih zvezda Jugoslavije, a umro je u Beogradu kao podstanar: "Našli smo ga na podu..."

Miodrag Miki Jevremović bio je muzička zvezda bivše Jugoslavije, a zauvek nas je napustio na današnji dan, 13. januara, pre 9 godina.

Mikijev rođeni brat, Zoran Jevremović,  ispričao kako je pre nekoliko godina kako je izgledalo njihovo detinjstvo u Valjevo i studetnski život u Beogradu, a onda nam je otkrio sve o ljubavnom životu pokojnog pevača.

Preporučujemo

- Mama se porodila 27. marta 1941. godine, tada su bile demonstracije u Beogradu, ‘Bolje rat – nego pakt, bolje rob – nego grob’, i tako dalje. Tada smo živeli u Požarevcu i 5. aprila je tata došao po Mikija i mamu u bolnicu, a 6. aprila je bolnica bombardovana i srušena do temelja - rekao je on za Novu, pa nastavio:

- Tamo smo završili školu, a 1954. godine smo se preselili u Valjevo i ceo život je bio vezan za Valjevo. Mama je bila astmatičar i morali smo da pobegnemo iz Požarevca jer joj nije prijao vazduh, tata je tada radio u ‘Varteksu’ i pitali su ga gde hoće da se preseli, a mi smo tražili najčistiji grad i to je bilo Valjevo.

Zoran je otkrio i kada je Miki pokazao svoj talenat za muziku.

- Miki je u gimnaziji počeo da svira gitaru, a bile su tada i neke ekskurzije na koje je on išao i uvek je bio glavni zabavljač, u to vreme je bila jedna emisija koja se zvala ‘Tražimo najveseliji grad’, a Miki je predstavio Valjevo i otpevao je pesmu ‘Crazy love’ na engleskom jeziku. Oko sebe je imao 120 devojaka koje su bile obučene u belo, a pratio ga je Valjevski hor, on je tada pobedio i osvojio nagradu koja se zvala ‘Crvena majica’. Tada je dobio priliku da snimi prvu pesmu. On je bio student Mašinskog fakulteta, a da nije postao popularan, on bio bio najmlađi diplomac u bivšoj Jugoslaviji jer je sa nepunu 21 godinu apsolvirao. U školu je krenuo rano, sa 6 godina i zato je mogao da bude inženjer sa 21 godinu, ali su tada počeli nastupi. Pevao je u čuvenom ‘Božidarcu’, bile su igranke tada, a džeparac koji je dobijao trajao mu je 5-6 dana.

- Živeo je u studentskom domu, bio je ilegalac, sećam se da je kasnije iznajmio stan u ulici Koče Kapetana kod Kalenić pijace, prizemlje je bilo u pitanju, a gimnazija je bila blizu, pa su gimnazijalke stalno prolazile i bila je jedna Gordana u koju se on zaljubio na prvi pogled. To mu je prva supruga sa kojoj ima sina Đorđa. Nažalost, Mikijev porodični i privatni život nije posut cvećem kao što je bio profesionalni, imao je dva propala braka.

Bez dve stavri Miki nije mogao za života, a veliki problem je imao sa alkoholom.

- On je počeo da peva sa bendom ‘Dinamo’, a onda su bili ‘Zlatni dečaci’, počele su igranke, a naš zajednički profesor Stanoje Janković koji je bio prvak beogradske opere meni je rekao: ‘Sine, Evropa oskudeva u ovakvim pevačima kao što je Miki’. Kada je snimio prvu ploču za Jugoton, onda su ga zapazili, krajem šezdesetih i sedamdesetih je bio jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, jako je dobro pevao sve do kraja karijere, tada je bilo mučenje, jer bez mikrofona i alkohola nije mogao. On ima preko 100 pobeda na festivalima, učestvovao je na svim festivalima, prvi je bio u Opatiji, a ja sam 30 godina bio njegov menadžer.

- Ja lično mislim da je to bio razlog njegovog propalog braka sa Gordanom. Ona je tada završila četvrti razred gimnazije, a majka je njoj rekla: ‘ćerko dobro došla u porodicu Jevremović, da li ćeš moći da izdržiš Mikijevu popularnost?’ Ona je rekla da može, ali izgleda da nije mogla, on je izgledao vrlo pristojno i bio je veoma popularan u to vreme. Sa drugom suprugom Sonjom ima dve ćerka, jedna od njih je Jelena koja se jedno vreme bavila pevanjem, snimili su i jedan duet.

Mikija su pronašli mrtvog u stanu u kojem je živeo kao podstanar u Beogradu.

- Mnogo mi je teško palo kada je umro, ja sam njemu rekao da je on jedan od sedam miliona ljudi koji najviše radi u korist svoje štete. Voleo je da pije i jede masno i slano, imao je veliki pritisak, na kraju je završio i kao podstanar u stanu na Banovom Brdu. Moja supruga je stalno spremala hranu, pa svaki drugi-treći dan ja mu odnesem i uvek ga zovem telefonom i jedan dan mi se nije javio, zvao sam gazdu stanu u kom je živeo i rekao sam mu da dođe tamo i da donese ključ, ja sam već seo u kola i krenuo na Banovo Brdo. Nažalost, našli smo ga na podu, odmah smo pozvali hitnu pomoć. Doktorka je rekla da je bio teži moždani udar, da sam stigao ranije, možda bih ga spasao.

(Telegraf.rs)