"Majka nije imala da mi kupi pogačicu" Sloba Radanović o teškom detinjstvu: "Oca sam čekao u mraku..."

Pevač Sloba Radanović danas uživa u uspešnoj muzičkoj karijeri i lagodnom životu, ali njegovo detinjstvo bilo je skromno i daleko od luksuza.

Sloba se jednom prilikom prisetio svog odrastanja i svega kroz šta je prošao, ali je uvek osećao od roditelja ljubav i toplinu koja ga je pratila od najranijih dana.

Preporučujemo

Radanović je otkrio i da je u detinjstvu bio bolešljiv i da je patio od hroničnog bronhitisa, zbog kog je često bio po bolnicama.

- Kao dete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama - počeo je Sloba, te se prisetio jednog emotivnog dolaska iz bolnice.

- Često smo odlazili u dečiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umesto da se vratimo autobusom - pričao je Radanović kroz suze:

- Kada smo prošli pored kioska, podsetio sam je: "Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice." Odgovorila mi je: "Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan." Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok. U mraku sam čekao oca da mi donese skromni paketić za Novu godinu.

Radanovićevo detinjstvo je bilo puno ljubavi, ali i nemaštine. Odmalena je razumeo roditelje jer su se borili da mu daju sve što mogu.

- Kada generalno pomislim na detinjstvo, setim se i jednog dočeka Nove godine. Nestalo je struje, a ja sam nestrpljivo čekao oca da dođe iz firme i donese paketić koji je tamo dobio. To su bili skromni paketići, u njemu je bio jedan mali voz. Obradovao sam mu se neverovatno i godinama sam se igrao tom igračkom. Uvek sam bio zadovoljan sitnicama koje sam dobijao.

Nakon jedne od najpotresnijih situacija u pevačevom životu on je ispričao da su njegove tetke uvek bile tu za njega, posebno kad je trebalo da krene u školu. Njegovi roditelji su uvek bili ponosni i borili se za svoju decu, ali su pomoć u tom trenutku rado prihvatili.

- Bez obzira na to što nismo imali mnogo, majčine sestre su se trudile da meni, ali i mom bratu i sestri, ništa u životu ne fali. Kada je trebalo da krenem u školu, tetka koja živi u Češkoj me je potpuno opremila. Poslala mi je sve! Od čarapa do kape! Jedan krevet je bio pun stvari, svezaka, pribora za školu. Kupila mi je i ranac! Nikada neću moći da zaboravim tu kap u moru stvari koje je učinila za mene - rekao je Sloba brišući suze koje su same padale - rekao je Sloba tada za Srpski telegraf.

(Telegraf.rs)