"Pala sam i molila doktore da ne gase aparate" Potresna ispovest udovice čoveka koji je poginuo sa Šabanom

Ružica Kerić, supruga klavijaturiste Mirsada Kerića koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći zajedno sa Šabanom Šaulićem 17. februara 2019. godine, otvorila je dušu o suprugu i njegovim poslednjim danima.

Ružica se prisetila trenutka kada je saznala da je doživeo saobraćajnu nesreću.

Preporučujemo

- Prvo sam videla da me je Saša menadžer zvao, pa me je onda zvao Bobi koji je bio sa njima u kolima. Potom me zvao i sin koji je bio u Koblencu. Rekao mi ke da ne pravim stres, pošto je policija njih zvala i rekla da je sve u redu sa Mirsom, da je samo malo povređen i da je u bolnici. Posle toga sam još par puta pričala sa Sašom. Bila sam jednostavno zbunjena, jer Mirsad je nakon koncerta trebalo da ide za Koblenc gde mu živi mama. On dakle uopšte nije trebalo Šabana da vozi za Dizeldorf na aerodrom, pošto je klavijatura bila pozadi u automobilu i tu nije mogao niko više da sedne - rekla je Ružica.

Kako je navela, njegovi prethodni planovi bili su da nakon nastupa ode za Koblenc, ali se ipak pridružio ekipi iz tima.

- Ali, Šaban je insistirao na tome da Mirsad njih vozi, dakle na Šabanovu inicijativu su krenuli ka aerodromu. Iako su bili ljudi zaduženi za Šabana i Bobija da ih voze na aerodrom, a ti isti su ih i uzeli sa aerodroma. Mirsad je zbog toga morao klavijaturu da pomeri i uspravi. Tako da bude iza njegovog sedišta, da bi Bobi mogao pozadi da sedne. Bobi je inače bio zadužen za Šabana da pazi na njega, da na vreme uzima tablete i sve ostalo što ide uz to  dodala je ona, pa nastavila:

- Mirso uopšte nije trebalo tu ni da spava, dok je trebalo da Šaban i Bobi ostanu tu nakon koncerta. Ponavljam još jednom, Mirso je trebalo posle nastupa da ide za Koblenc, da poseti mamu, baku koja je jako stara i da sa sinom Denisom prošeta gradom i pokaže mu mesta gde je igrao fudbal i bilijar. Taj dan je trebalo da bude kući oko 19 sati, i eto, nikada mi nije došao. Ta vožnja Šabana i Bobija na aerodrom za Mirsu je bilo oko 70 kilometara obilaženja - otkrila je ona.

"Ubila ga je klavijatura"

- Upravo ta klavijatura koju je morao da pomeri, premesti da bi Bobi mogao da sedne. Ono što je posle porodice voleo najviše na svetu, ono sa čim je novac za život zarađivao to ga je i ubilo - rekla je ona.

Kako je dodala, njenog sina je zvao Mihajlo Šaulić, a onda je pozvala i Goca, kao i glavni zastupnik srpskog konzulata u Nemačkoj.

Na pitanje da li su je povredili pojedini naslovi da je Mirsad bio Šabanov vozač, ona odgovara:

- Jako me je sve to povredilo. Moj Mirso je bio jako ponosan i nikada nikog nije gledao kao zvezdu. Moj Mirso nije za svih 17 godina njihovog rada bio ni Šabanov vozač, ni Šabanov nosač kofera. Šaban Šaulić je mnogo poštovao mog Mirsada. Mirso nikada nije htio da se nameće Šabanu ili da se druži sa njim, a to je Šaban jako poštovao i cenio. Mirsad je čak jednom bio zaledio na godinu dana svirke sa Šabanom - istakla je njegova udovica za naj-portal.

"Molila sam doktore da ne ugase aparate"

- Taj dan kada se sve dešavalo, sa našim kućnim prijateljem Alenom Krajinom otišla sam za Bilefeld gde me je čekao sin Denis. Doktori su nam rekli da sednemo pored njega i da mu pričamo, imala sam osećaj kao da će da se probudi. Doktori su rekli da su morali da mu otvore glavu zbog pritiska koji je bio na mozgu, ali su mi rekli da je za sada sve u redu, da se ne brinem mnogo. Dali su mu i dve injekcije zbog problema sa bubrezima, ali da je sve u redu.

- Smirena sam se onda vratila u Ofenbah zbog drugo dvoje dece, da bi narednog dana opet krenula za Bilefeld i ponela Mirsadovu garderobu da bi mogao da se presvuče. Međutim u međuvremenu se dosta toga izdešavalo. Dok sam se ja vozila za Bilefeld njemu su testirali refleksne zone i shvatili su da je njemu mozak u stvari već bio mrtav. Tada je javni tužilac potpisao da se aparati koji su ga održavali u životu mogu isključiti. Čekali su dok ja dođem, a sve smo imali neke prepreke na putu, od saobraćajnih nezgoda do ranjenih i mrtvih na putu.

- Kada smo na putu kratko stali ispred automobila me je čekao moj sin Denis, ja sam ga pitala da li ima nešto da mi kaže, on je rekao da nema i da je sve u redu. Ja sam u tom momentu dobila neku snagu i samo sam želela što pre do bolnice da dođem. Tada je Denis uzeo i sve moje telefone i nije mi dao da pratim dešavanja na portalima i socijalnim mrežama. Od tog momenta nikome nisam verovala. Ispred bolnice me sačekao moj brat i pozvao me da zapalimo cigaretu i u tom momentu sam bila izgubljena. Kada smo došli na odeljenje, prišao nam je doktor i pozvao me u sobu. Doktor je bio upućen u to da ja koristim jake tablete posle moje operacije, pa nisu smeli da mi daju bilo kakve tablete za smirenje. Tada me je pogledao i rekao mi da moj Mirso nije izdržao. Ja sam udarila glavom u zid i rekla sam mu da ne sme gasiti aparate jer sam kontaktirala najbolje neurologe u Nemačkoj, jedan iz Berlina a drugi iz Dizeldorfa. Želela sam da ga oni pregledaju, da ga vrate, ali rekli su mi da sve to nije bilo moguće. Glavu su mu otvorili zbog toga što je javni tužilac to tražio - ispričala je ona i još dodala:

- Doktor je po svojoj savesti, ne slušajući javnog tužioca, mog Mirsu ostavio na aparatima dok mi ne dođemo i ne oprostimo se od njega. Kada smo ušli kod Mirsada iz njegovog levog oka niz obraz su mu se slevale suze. Moj sin je te suze obrisao i želeo da zauvek ostanu na njegovom dlanu. Pala sam na kolena i molila doktore da ne gase aparate. Nisam ni bila svesna da ga aparati samo veštački održavaju u životu. Aparate su ugasili u 22:35, tada nas je moj Mirso napustio zauvek - rekla je Ruža za naj-portal.com.

(Telegraf.rs)