"Nadam se da će da se vrati..." Vesna Zmijanac o zdravstvenom stanju Zorice Brunclik: "Mnogo mi je žao"

Pevačica Vesna Zmijanac nastupila je večeras u Beogradu, a pre nastupa dala je izjavu medijima i tom prilikom progovorila o zdravstvenom stanju koleginice Zorice Brunclik.

Zorica se već nedeljama ne pojavljuje u javnosti, a poslednjih nekoliko emisija "Pinkovih zvezda", gde je član žirija, propustila je zbog, kako mediji prenose, nedavne operacije.

Preporučujemo

Vesna je otkrila da je čula za operaciju, ali nije upućena u detalje.

- Ja sam nešto načula, ali ne znam detalje. Mnogo mi je žao ako je nešto ozbiljno i nadam se da će to da prođe i da će da nam se vrati. Mnogo je volim, želim joj da ozdravi što pre - rekla je Vesna Zmijanac za okupljene medije.

Podsetimo, Vesna Zmijanac i Zorica Brunclik nisu razgovarale decenijama, a razlog je bio jedan čovek - Miroljub Aranđelović Kemiš, Vesnin bivši, a Zoričin sadašnji suprug.

Pričalo se da je Zorica "otela" Vesni muža, što je poznati harmonikaš kasnije demantovao.

U autobiografskoj knjizi "Kad zamirišu jorgovani", Vesna je prisetila muškaraca koji su ostavili najveći trag u njenom životu, uključujući i trenutke kada je upoznala svog prvog muža. Bilo je to na samom početku njene karijere:

- Otprilike u isto vreme, pa i nešto pre moje prve ploče, upoznala sam Miroljuba Aranđelovića Kemiša, čoveka koji će kasnije (kada već budem imala snimljenu i svoju veliku, LP ploču) postati moj prvi zvanični suprug, i koji će raditi sa mnom i za mene na nekim od mojih narednih ploča.

Zapravo, za Kemiša (kao za pravo čudo od deteta, koji je maestralno svirao klasičnu muziku na harmonici i učio na nemačkom konzervatorijumu) sam kroz priču i pohvale čula još u vreme svog boravka u Beču i „tezgarenja“ uz Šabana po Evropi. Kasnije sam ga, naravno, izgubila iz vida, a on je, eto, negde krajem sedamdesetih počeo da se pojavljuje (vrativši se u zemlju) po kafanama uz magistralu.

Prvi dani njihove ljubavi nisu bili ozbiljni:

- U početku su naša viđanja bila retka, a veza klimava. Razdvojeni poslom, često stotinama kilometara daleko jedno od drugog, nismo bili baš nešto preterano vezani. Ali, računalo se da smo zajedno. U toj neobaveznosti ubrzo smo nekako i prekinuli naše zabavljanje. Kao kada neko dune u sveću. Mrak. Ništa. No, da se ne bih kasnije vraćala na to, želela bih sada da opišem naše ponovno zbližavanje, koje se na kraju završilo brakom. Mojim prvim brakom i jedinom svadbom (jedinom svadbom u mom životu na kojoj sam ja bila mlada). Posle našeg razlaza Kemiš se ubrzo oženio, ali je u tom braku ostao kratko. Period pevanja uz njega (kao i u vreme našeg kasnijeg zajedništva) ostao mi je u lepom sećanju. Posle brzog razvoda Kemiš je otišao u vojsku, a iz vojske - pravo u moj stan i u brak sa mnom.

Vesna je potom opisala ponovno zbližavanje koje je na kraju rezultiralo brakom - njenim prvim i, kako kaže, jedinom svadbom:

- Svadba k'o svadba. Velika i lepa. Mnogo kolega i koleginica, koji naravno nisu odoleli da ne uzmu mikrofon. Pevali su svi. Čak i ja, iako sam se na početku trudila da budem prava mlada - vesela, ali smerna, dostojanstvena.

Brak sa Kemišem bio je miran i običan, bez dramatičnih situacija koje bi se očekivale od dvoje muzičara.

- Mnogo rada, naravno. U početku smo stanovali u mom stanu. Kasnije smo se selili, ali ništa vredno pomena.

- Razvod nam je bio kao i brak: miran, suzdržan i dogovoren. Od Kemiša sam mnogo naučila, mnogo mi je u daljoj karijeri koristilo njegovo veliko muzičko iskustvo, umeće i znanje, koje mi je štedro prenosio. Razišli smo se u trenutku kada smo o istim (i zajedničkim) stvarima počeli različito da mislimo. Još nisam bila spremna da budem i supruga (u pravom smislu reči) i žena; ona na kojoj, kako kažu, počiva kuća. Nisam htela ni da budem u senci. Dece nismo imali, stare spone su polako pucale, novih nije bilo. I, kao najvažnije, nedovoljno me je privlačilo ono iza onih, tek odškrinutih vrata, vrata kraljevstva koje mi je (već i u tom trenutku) pripadalo. Moj put je bio (samo) moj put. Morala sam njim. Dokle god puta ima. Do vrha, ako već put ka vrhu vodi.

(Telegraf.rs)