"Prodala sam laptop za 20 evra da bih kupila viski" Pevačica zbog poroka završila na ulici: "Doživela sam dno"

Pevačica Dunja Ilić prošla je kroz izuzetno turbulentan životni period - od luksuza i bogatstva do trenutka kada je završila na ulici.

Posle duže medijske pauze, odlučila je da prvi put javno progovori o svemu što joj se dešavalo tokom proteklih godina.

Preporučujemo

Pevačica je otvorila dušu i ispričala kroz kakve je sve izazove prošla. Tokom decenije povlačenja iz javnosti suočila se sa brojnim teškim situacijama - borbom sa alkoholom, gubitkom bliskih ljudi, burnim emotivnim odnosima, ali i velikim životnim promenama. U tom periodu promenila je veru i ime, živela u različitim gradovima i državama, da bi na kraju odlučila da se vrati i započne novo poglavlje.

Otkrila je i da je sa alkoholom došla u kontakt veoma rano.

- Prelomni moment je bio kada sam završila u Napolju na ulici. Kada sam prodala apsolutno sve stvari, kada su me pokrali, uzeli mi pasoš, ja sam bila nešto duže nego što sam smela u Italiji. I plašila sam se da odem u policijsku stanicu da me ne bi deportovali, toliko mi je bilo bitno da ostanem tamo, da se ne vratim ovde. Samim tim sam završila na ulici, uzeli su mi pasoš, uzeli su mi sve, samo su je zgrabili, ali taj neki kofer je mali ostao pored mene. Imala sam neki laptop u tom koferu koji je koštao možda 800 evra. Prodala za 20 eura nekome da bih imala za viski taj dan. Spavala sam na nekom dušeku, na ulici, dva dana i onda sam otišla u policiju - započela je u emisiji "Nije sve tako crno", pa nastavila:

- Čak me nisu ni kaznili, samo su pozvali roditelje da dođu po mene, da me odvedu u Srbiju, pošto nisam imala dokumenta. Tu sam shvatila da sam postala beskućnik, da sam doživela dno, jer da nisam bila pijana, ne bi niko ni mogao da mi otme torbu, pružila bih neki otpor, potpuno sam bila nemoćna.

Pevačica se prisetila detinjstva i prokomentarisala odnos sa ocem.

- Ja sam imala prilično nesrećno detinjstvo. To jeste negde istina kako sam i pričala. Ne zato što sam ja imala loše roditelje... Dosta se to izvodi iz konteksta da sam ja maltene negde rekla da me roditelji nisu voleli ili tako nešto. To je uopšte ni istina. Mene su roditelji jako voleli. Otac mi je, nažalost, više nije među živima - govorila je Ajla i dodala:

- Pa, kada sam bila mala, kažem, nismo mogli da budemo toliko bliski zbog tih njegovih poslovnih obaveza. Poslovno, on jeste imao tu nezdravu vezu, ja sam to spomenula. Ne krivim ni tu osobu koja je bila s njim u vezi, niti njega, prosto odnos je bio nezdrav. Kad se ta veza završila, kad sam ja već negde imala 18 godina, mi smo onako baš postali drugari. Bukvalno drugari. Bili smo jako bliski i tako je ostalo do njegove smrti. Tako smo funkcionisali. Ja sam bukvalno s mojim ocem pričala sve. Nismo imali nikakvih tajni, nisam imala nikakvu barijeru, to mi je otac, nije postojalo ništa što ću sakriti. Prosto imali smo vrlo otvoren jedan odnos. Mislim da je to bio zdrav odnos na kraju krajeva.

(Telegraf.rs)