"Ne treba mi vila" Naša glumica živela u kamp kućici na pakingu Ade Ciganlije: "Toalet nije bio funkcionalan"

Glumica Matea Milosavljević (36), koja je publiku osvojila ulogom Sofije Šubarević u seriji "Igra sudbine", otvoreno je pričala o svom neobičnom načinu života.

Naime, jedno vreme je sa tadašnjim dečkom živela u kamperu, što je za nju predstavljalo posebno iskustvo.

Preporučujemo

Njihova priča započela je na Adi Bojani, nastavila se na Kopaoniku, a završila u Beogradu, gde su kamper parkirali na parkingu Ade Ciganlije - jedinom dostupnom mestu u gradu.

- To je jedno predivno iskustvo, živela sam u kamperu sa tadašnjim dečkom, jer to je bilo jedino njegovo stanovište u tom trenutku. Upoznali smo se na Adi Bojani, pa smo bili malo na Kopaoniku, sa kamp kućom i onda je došao red na Beograd i jedino gde smo mogli da stavimo to je bio parking Ade Ciganlije - rekla je glumica jednom prilikom.

Ipak, život u kamperu imao je i svoje izazove.

- Naučila sam da mi ne treba vila, da mi ne treba ne znam kakav stan i luksuz, ovo je luksuz! Bilo je raznih nezgodnih situacija. Baš je bilo, onako, hladnih noći. Nije bio funkcionalan toalet, tako da smo se i tu snalazili na razne načine. Sve to ima svoju draž - rekla je ona.

Podsetimo, Matea je pričala o godinama borbe sa bulimijom, ističući važnost mentalnog zdravlja i otvorenog govora o ovoj bolesti.

- Trebalo mi je vremena da javno pričam o tome, ali mislim da je važno, to je bulimija. Ja sam se godinama borila sa tom psihičkom bolešću, skoro su mi rekli da je to psihička porodična bolest. Mislim da iako se podigla svest o mentalnom zdravlju malo se priča o anoreksiji i bulimiji, a one su jako važne jer mogu da imaju smrtonosni ishod. Za mene dok ne pokažem to neko svoje depresivno stanje niko ne bi rekao da sam depresivna jer ja kad izađem na ulicu, ja sam nasmejana. Sve moje boljke ostaju kod kuće ili na psihoterapiji. Niko nije dužan da trpi moja stanja, a mislim da je lepo videti srećne ljude - rekla je tada glumica za podkast "528fm" i dodala:

- Sećam se da sam otišla kod psihijatra, on je imao neko ogledalo i kaže: "Ajde, stani sad ispred ogledala", ja sam stala, on mi je rekao da stavim ruke na kukove i gledaj se na ogledalo i samo ruke povuci ravno prema ogledalu da vidiš kolika si. E, sad osobe koje pate od bulimije u tom trenutku, moje ruke su išle šire od kukova, to je tad ta tvoja percepcija sebe. Uopšte ne vidiš sebe onakvog kakav jesi. Meni je ta vežba stvarno bila, kad sad videla svoje ruke, onda sam shvatila da treba da radim na tome.

(Telegraf.rs)