"Niko me više nije zvao da igram uloge, izgubio sam penziju" Marko Nikolić saznao da ima rak, pa prošao užas

Legendarni glumac Marko Nikolić preminuo je 2. januara 2019. godine, u 73. godini života posle teške bolesti.

Njegova bitka sa ovom teškom bolešću odvijala se u tišini, dostojanstveno i povučeno, a javnost je tek kasnije saznala da je na hemoterapije često odlazio potpuno sam, koristeći gradski prevoz.

Preporučujemo

- Kada sam se razboleo, sve je nekako počelo kod mene da se menja. Ostavio sam cigarete i piće iz čistog straha. Sedeo sam u pozorištu, niko me više nije zvao da igram uloge. U junu sam se penzionisao, a u septembru mi je ukinuta nacionalna penzija. Žena je izgubila posao nakon 27 godina radnog staža, starija ćerka ostala bez posla, mlađa diplomirala i ništa. Bilo je mnogo teško - kazao je on svojevremeno.

Njegova bolest se u jednom trenutku povukla, a Marko je rekao da to ne vidi kao svoj „drugi život“.

- Ne mogu da kažem kako mi je ovo drugi život. Lepo je što sam to odložio, a svestan sam da je ovo samo odlaganje. Kad ispred nekog ukoči automobil na pet centimetara, to je samo odlaganje do biološke smrti - ispričao je glumac i otkrio da li se plaši bolesti.

- Izuzetno, preživeo sam to što sam preživeo i bio na samoj ivici života. I to je strašno. Možete da zamislite koliki je to strah kada od njega više ne pijem, ne pušim, ne jedem meso. Bio sam sladokusac koji je sebi spremao hranu, a danas takođe spremam, ali ono što moram da jedem - iskren je bio on za domaće medije, prenosi Blic.

Otvoreno je pričao i o svom životu i tome da li za nečime žali.

- Kad bih počeo da razmišljam, sve bi se, što kaže moj omiljeni Oliver Dragojević, svelo na to da kad skupiš šta je bilo, celi život u jednu pesmu stane. E meni se sada tako čini. Za čim da žalim? Više bih proveo vremena nabrajajući za čim da žalim nego što sam uopšte proveo života, jer sam izuzetno ljubopitljiv i zainteresovan za sve živo na svetu.

Nije krio ni to da je bio veliki boem.

- Ko nije iskusio glad ne zna da ceni hranu. Ja sam to osetio kada sam bio student. Nije da moji nisu imali i da mi nisu slali novac i namirnice, ali ja sam voleo da ludujem. Znao sam da ispratim devojku koja je živela na Zvezdari, a onda svratim u ‘Lion’ i poručim tatar biftek. Konobari su prvo tražili da vide ličnu kartu, potom i da pokažem novac. Kada bih sve to učinio, dobijao sam ono što sam naručio i uživao u lepoj atmosferi i jelu, a zatim danima nisam imao ni za šta - ispričao je čuveni Giga Moravac.

Njegova ćerka Mina, koja se takođe bavi glumom, jednom prilikom je otkrila koliko joj otac nedostaje.

- Budući da je duže vreme bolovao, mogla sam da se pripremim za neminovno. Da je smrt nastupila iznenada, verovatno bih se i danas oporavljala od tog šoka. Jedna koleginica mi je nedavno rekla da ju je smrt oca stigla tek posle deset godina, tako da očekujem nove udare tuge. Nemam potrebu da često odlazim na tatin grob. Posetim ga kad mi se nešto važno desi - kazala je ona i dodala:

- Ne pričam s njim, puštam mu muziku, najviše Olivera Dragojevića, Animalse, Bitlse, sve ono što je voleo. Sednem, zapalim mu cigaru. Nisam verovala da ću to činiti. Počela sam da radim te čudne rituale. Taj običaj mi je bio stran kada je mama mog druga sinu palilu cigaru i sipala koka-kolu na grobu. Sad ja imam potrebu da radim to isto.

(Telegraf.rs)