Godinama se šuškalo o detaljima afere Mome Kapora i Jelisavete Karađorđević: "Posle vođenja ljubavi su..."

Godinama se šuška o urbanom mitu kako su navodno pisac Momo Kapor i princeza Jelisaveta Karađorđević bili u vezi.

Kaporov nemirni umetnički duh prosto nije mogao da se skrasi na jednom mestu, a ljubav mu je uvek služila kao večita inspiracija za književna dela. Iako je još tokom studija upoznao svoju prvu suprugu Anu Pjerotić, koja mu je podarila dve ćerke i predstavljala topli dom, Kaporu prevara nije bila strana. Njegov brak sa Anom kasnije je okončan zbog Ljiljane Todorović, koju je obožavao i s kojom dan nije počinjao bez reči: "Dobro jutro, ljubavi!".

Preporučujemo

Ipak, pre nego što je upoznao Ljiljanu, Kapor je sredinom sedamdesetih godina počeo često da boravi u Njujorku, gde je gradio karijeru, upoznavao elitno društvo i upijao američku kulturu. Prema navodima iz knjige "Kaporova školica" Aleksandra Đuričića, upravo tamo je, na prestižnoj zabavi na Petoj aveniji, došlo do njegovog susreta sa princezom Jelisavetom. Kapor je na reveru nosio bedž sa natpisom "KISS ME I'M SERBIAN", kada mu je prišla lepotica u crnoj haljini. Njihovo upoznavanje je, prema Đuričićevim navodima, teklo ovako:

"Njujork mu je mirisao na život, sladostrastan, zavodnički, umetnički, a kako je voleo da deli sva uzbuđenja, naširoko je podelio i ovo. Postao je nezvanični ekskluzivni distributer američke kulture i svih mogućih prekookeanskih mirisa. Od sredine sedamdesetih, pa narednih petnaest godina radio je u Njujorku po nekoliko meseci godišnje u studiju svog prijatelja Laleta Đurića i za to vreme više naučio o slikarstvu nego u čitavom prethodnom životu. Našao je utočište.

Na sasvim drugom kontinentu počinjao je da živi od crtanja i da ostvaruje svoj dečački san. Neumorno je istraživao čuvena mesta i intervjuisao najveće umove tog doba.

Jedan od uzbudljivijih njujorških susreta dogodio se kada ga je prijateljica Svetlana Ston povela, mada se mnogo opirao, na prestižni parti kod Nine Rozenvold na Petoj aveniji, „gde će biti ceo Njujork“.

Atmosfera je bila uzavrela, mešali su se lažni osmesi sa zvukom potpetica, malo se flertovalo i mnogo se plesalo. U nekom trenutku ostao je potpuno sam sa čašom šampanjaca u ruci. Seo je u jedan ugao i u džepu blejzera opipao bedž na kojem je pisalo KISS ME I’M SERBIAN, kupljen u San Francisku mesec dana ranije. Izvukao ga je i iz dosade zakačio za rever. Pijuckao je šampanjac i posmatrao glamuroznu reviju lepote i sujete.

– "Daj mi to!" – "Šta će ti to?" – "Ja sam naša." – "Odakle si?" – "Iz Beograda." – "Iz Beograda..." – "A iz kog si kraja?" – "Iz kog kraja? Šta znači iz kog kraja?" – "Mislim, gde si rođena?" – "Oh, rođena. U Belom dvoru."

Saznanje da je upoznao "pravu princezu" svoje zemlje, kojoj je tada bio zabranjen povratak u Jugoslaviju, poslužilo mu je kao inspiracija da u dahu napiše svoj čuveni roman "Zoe".

Kada je reč o prirodi njihovog odnosa, svedočanstva se drastično razlikuju. Kaporov dugogodišnji prijatelj i značajni savremeni slikar Predrag Peđa Nešković, tvrdio je da su oni zaista bili u strastvenoj vezi dok je Momo bio oženjen Anom:

„Dok je bio u Americi, u tom navratu skoro godinu dana, Kapor je bio u vezi s Jelisavetom Karađorđević. Kada se vratio iz Njujorka dolazio je kod mene, mnogo smo pričali, poveravao mi se, bio je uzbuđen. Onda je zvao Jelisavetu odavde, iz ovog ateljea, nije mogao da telefonira od kuće. Prisustvovao sam njihovim ljubavnim razgovorima. Pričao mi je kako su posle vođenja ljubavi ležali i toliko bili iscrpljeni da su jeli neki džem kako bi se oporavili od strasnih zagrljaja. To je bilo burno i strasno. Tada je bio oženjen Anom.“

Sa druge strane, princeza Jelisaveta Karađorđević nudi potpuno drugačiju verziju događaja. Ona je godinama plenila svetski džet-set, bila je u nekoliko brakova i imala je brojne holivudske udvarače. Tako se umalo udala za glumca Ričarda Bartona, ali je odustala kada se pred njom onesvestio od viskija uz pomisao: "Samo mi još on fali u životu".

Princeza je direktno demantovala priče o burnoj aferi sa Kaporom sledećim rečima:

- To je čudno, pošto smo se videli samo jednom, na jednoj večeri kod Svetlane Stoun. Njegov francuski bio je vrlo slab, a engleski tad nije govorio uopšte. Bilo mi je interesantno da ga upoznam jer tad nisam znala ni reč srpskog. Komunikacija je bila minimalna, a on je napisao roman. Takvi su pisci. Ne znam, možda je dovoljno pet minuta za inspiraciju. Posle smo ručali negde na reci, ovde, u Beogradu".

Inače, Momo Kapor je rođen na današnji dan 1937. godine.

(Telegraf.rs/Stil)