Pevač imao stan u Beogradu i kuću na moru: Sada živi na rubu egzistencije, a napisao najveći srpski hit

Životna priča pevača Tomislava Marinkovića Tome duboko je potresla javnost i žiri emisije „Nikad nije kasno“ kada je podelio svoju tešku sudbinu.

Nakon velike tragedije i gubitka sina Marka, Tomislav je izgubio volju za lagodnim životom koji je nekada vodio.

Preporučujemo

Pevač iz "Nikad nije kasno" se bori za osnovnu egzistenciju, a o svom nekadašnjem bogatstvu i teškoj današnjoj svakodnevici iskreno kaže:

- Imao sam uvek dobar auto, stan u Beogradu, kuću u Budvi, para više nego što je trebalo. Nisam se snašao u ovom estradnom životu, nisam želeo da pravim kompromise i tako sam završio kako sam zavšio. Danas radim kao pomoćnik molera, drugovi su mu pomogli da nađem posao da bi imao za elementarnu egzistenciju.

Cela Srbija zna njegov hit

Malo je poznato da je Tomislav tvorac hita „Pukni zoro, neću kući skoro“, pesme koju je kasnije prepevao i proslavio Milan Topalović Topalko. O tome zašto on lično nije profitirao od te numere, pevač objašnjava:

- Moja pesma je bila popularna, a niko nije znao ko je peva. Drugi su imali više vajde od toga. U ono vreme kad sam mogao da uzmem neku lovu, ja nisam radio, ali nije mi žao. Imao sam satisfakciju da je čujem na radiju.

Smrt sina ga je dotukla

Ipak, materijalni gubici nisu ni izbliza teški kao udarac koji mu je zadao život. Njegov sin Marko, koji je bio student, talentovani muzičar i očeva najveća podrška, preminuo je neposredno pred Tomino planirano prvo pojavljivanje u muzičkom takmičenju. Sa neizmernom tugom se priseća tih dana:

- U četvrtak je trebalo da bude snimanje emisije, moj sin Marko je trebalo da mi bude podrška. Međutim, na ekskuriziji u Španiji Gospodu se upokojio. Od tad se nisam bavio muzikom i tu sam stao, gde smo počeli.

Njegov povratak na scenu posle nekoliko godina pauze predstavlja isključivo dug tragično stradalom sinu, čiji je lik nosio na majici tokom nastupa. Svestan da je Marko bio još bolji muzičar od njega, Tomislav je smogao snage da ponovo stane pred mikrofon:

- Verujem da on želi da nastavim da se bavim pevanjem, inače mi ne bi palo na pamet da ovo radim.

Spas od nezamislive tuge danas pronalazi pevajući u crkvenom horu i u veri, navikavajući se na život bez deteta. Tomislav ne gubi nadu:

- Nadam se da ćemo se ponovo sresti i pevati zajedno, verujem u to.

(Telegraf.rs)