Hrvati mu u sedmoj deceniji zabranili koncert, majka htela da bude profesor: Ovo su detalji Duškovog života

Duško Kuliš, folk pevač, prošle godine je postao deda. Njegov život oplemenile su dve unuke, bliznakinje koje je dobio njegov sin.

Ovaj trenutak pevač je dugo čekao i sad je najsrećniji čovek jer su mu se sve želje ostvarile.

Preporučujemo

Duško ima bogat život i uspešnu karijeru, a o svemu je govorio u velikoj ispovesti koju je dao prošle godine.

- Završio sam gimnaziju u mestu u kom sam i rođen. Filozofski fakultet sam završio u Sarajevu. Tata je bio trgovac, majka domaćica. Nas je bilo petoro dece i divno je bilo. Imali smo detinjstvo s domaćim životinjama, prirodu, zdravo okruženje, pitku vodu... Roditelji nisu bili strogi. Majka Lucija i otac Mato dali su nam na volju...

- Majka je htela da budem profesor nemačkog jezika. Puno toga je odredilo to što je brat Dragan bio prvi klarinet u sarajevskom narodnom orkestru. Oboje su bili divni; nažalost, nisu više među nama, ali tako je to u životu...

- Sećam se, posle završene škole išli smo na ekskurziju, ali ja sam sebi kupio motor. Odabrao sam „poni ekspres“, to je bila ljubav veća od putovanja sa ekipom na maturu. Posle toga sam vozio motore i, kad je ta ljubav zamenjena jednom novom ljubavlju, bilo je to letenje. Inače sam sa ekipom iz Čović Polja kod Brčkog bio jedan od osnivača prvog letačkog kluba na prostoru bivše države, nas je pet prvih pilota bilo u Jugoslaviji, tako da sam ja jedan od njih. To su motorni zmajevi, nazad je propeler, dvosed je u pitanju. Polagali smo na saveznom nivou i odmah dobili i status instruktora letenja. Voleo sam da idem u školu, bio sam odlikaš i na kraju sam oslobođen mature. Upisao sam germanistiku, nemačku književnost i komparativnu žurnalistiku. Nesuđeni sam novinar, odvukle su me nagrade sa festivala, tako da eto....

- Za Trebinje me veže moj pokojni kompozitor Blagoje Košanin. Autor je prve i poslednje pesme za Tomu Zdravkovića. Prva je bila „Odlazi, odlazi“, a poslednja „Kafana je moja sudbina“. Njegova majka je rođena Trebinjka. Ona se udala i živela u Zubinom Potoku i on je tamo rođen, moj muzički otac, bio mi je i producent. Pre četiri-pet godina sam pevao na trgu u Trebinju i bilo je zaista prelepo.

U Hrvatskoj su mu zabranili koncerte.

- U Puli su mi pre dve godine zabranili koncert, a u svojoj karijeri to nisam doživeo. Ovoliko godina koliko radim obišao sam ceo svet i stvarno nisam imao tu vrstu iznenađenja da u državi u kojoj živim doživim tako nešto. Ja sam na terenu, mene ima, sviram po svim gradovima „lijepe naše“. Ne znam u čemu je problem. Sve sam saznao iz medija i osećao sam se kao sinoć posle utakmice. Dogodilo se da mi u mojoj 63. godini dođe jedna tako šokantna vest, koja vas, naravno, ostavi iznenađenim jer nisam verovao da sam to zaslužio.

- Naravno, mediji su u svakoj zemlji to tumačili na svoj način. Bio je zakazan koncert Duška Kuliša s gostima. U tom momentu se nije znalo ko su gosti, a posle, kad je prodaja karata već otišla daleko, gradonačelnik je zabranio koncert. Ja nisam birao goste, to je menadžerski deo posla, ali ugovor je koncert Duška Kuliša. Svaka država tumači to na svoj način. U Srbiji je to bila - zabrana Draganu Kojiću Kebi i Ani Bekuti, a ja sam lajtmotiv koji niko ne pominje. Ovde sam pak u vestima, u Hrvatskoj, bio kao neko ko je zabranjen, što je van pameti! Onda se dogodi da imate reakciju Dubioze kolektiv. Oni su se meni javili, naša raja iz Sarajeva. Tako sam ja sa željom da napravimo neki štos i u Puli, pošto mi je koncert bio zabranjen u dvorani „Mate Pavlov“, iste godine bio gost u Areni i pevao „O, sole mio“, Pavarotija.

(Telegraf.rs/Kurir)