"Teška situacija" Ženi Bojana Vaskovića lekari savetovali da prekine trudnoću: "Nije imala šanse da preživi"

Frontmen Lexington benda, Bojan Vasković, uživa u skladnom braku sa suprugom Aleksandrom, doktorkom i influenserkom, sa kojom ima troje dece.

Par je sada otvoreno govorio o porodičnom životu, izazovima i načinu na koji uspevaju da održe balans između karijere i porodice.

Preporučujemo

- Trudimo se da to ne poremeti neku našu svakodnevicu, najviše ritam dece, ali i da odgovorimo svim zadacima. Naravno, u tom periodu Bojan je maksimalno pošteđen. Svi uskačemo da mu olakšamo, koliko god je to moguće, kako bi mogao da se odmori i pripremi za koncert. Trudimo se da njemu bude što ugodnije - rekla je Aleksandra, na šta se pevač nadovezao:

- Porodično se podržavamo i nadopunjujemo. Čak i kad imam koncert, nađem vreme da odem sa decom u šetnju. To su neki naši mali rituali koji me relaksiraju i u kojima uživam.

Ona je rekla da je mužu podrška od početka, te da se trudi da uvek dođe na njegove koncerte.

- Više ja, nego deca. (smeh) Uz Bojana sam od početaka, ali nekada je potrebnije da budem kod kuće, nego na koncertu. Iskreno, njih troje ne vole gužvu i svog tatu doživljavaju samo kao tatu, pa im je malo čudno kada ga vide na sceni. Istovremeno, vidim da su jako ponosni. Ipak, više biraju da budu u poznatom ambijentu, nego okruženi masom sveta. Ne želimo da ih pritiskamo, ali znaju da kad god žele mogu da dođu. Helena, najmlađa od njih troje, najzainteresovanija je za javni nastup i spremna da od početka do kraja isprati koncert.

- Prvih 20 godina bile su zaista intenzivne, ali i plodonosne. Vremenom, u životu dođu i neki drugi prioriteti koji čoveka podsete da se vrati sebi. S godinama sam naučio da osluškujem svoje potrebe i osećanja. Istina, ponekad se desi da se umorim od prevelikog interesovanja za moj život, ima dana kada jednostavno želim da budem u svojoj privatnosti. Opet, zahvalan sam publici i medijima na poštovanju i pažnji koju mi ukazuju svih ovih godina, i svestan sam da bez njih ništa od ovoga ne bi bilo. Hoću da kažem, moja porodica i ja vodimo jedan sasvim normalan život, cenimo tradicionalne vrednosti, uživamo u trenucima bez telefona i kamera…Teško je naći balans, ali ne i nemoguće.

Na pitanje koliko puta dnevno se čuje sa Bojanom, Aleksandra je rekla:

- Sad se više i ne čujemo, nema potrebe da se zivkamo toliko. Svako radi svoj posao. Srećna sam što ne moram da naglašavam da mi muž pomaže, nego je on i suprug, i roditelj, i čovek koji je apsolutno uključen u sve obaveze. Jedino u solidarnosti leži ključ da dve srećne osobe podižu decu i grade porodicu i dom. Jedno drugom smo najveća podrška i u zavisnosti od toga ko ima prioritetnije poslovne obaveze onaj drugi se više bavi kućom. Drago mi je što kod nas nema tradicionalne podele na muške i ženske poslove, a sigurna sam da je za vaspitanje dece jako važno da vide da je i otac uključen.

Aleksandra je otkrila koju destinaciju bi voleli da posete.

- Dok su deca bila manja birali smo komfornije varijante putovanja, ali sada uživamo da se spakujemo u kola i krenemo u obilazak raznih zanimljivih mesta. Obožavamo Italiju, Španiju i Grčku, a ako Leksington bude imao turneju po Americi, možda i deca i ja krenemo sa njima. To nam je želja, videćemo da li ćemo uspeti da je realizujemo.

Proslavili su nedavno deceniju braka, a na pitanje u čemu je tajna, kažu:

- Ne znamo ni mi sami. Pored ljubavi, sve se svodi na međusobno poštovanje, razumevanje, razgovor - rekao je Bojan, a njegova supruga se nadovezala:

- Često se desi da partneri ne žele da saslušaju jedno drugo, već im je važno da ugrabe momenat i kažu svoju stranu priče. U trenucima koji su izazovni, a ima ih u svakom odnosu, u svakom braku, moramo da zastanemo, da saslušamo osobu koja je preko puta nas, da pokušamo da razumemo. Kada shvatite da je ta osoba vaš prijatelj i da ste u timu, sve se lakše prevaziđe. Drago nam je ako nas dvoje šaljemo neku pozitivnu sliku. Mi se jednostavno trudimo da negujemo naš odnos i našu porodicu. Prva i osnovna želja je da smo svi živi i zdravi. Da ne bismo ostali samo na priči vodimo računa o zdravlju, ishrani, fizičkoj aktivnosti… I Bojan i ja volimo sport, pa često zajedno treniramo. Želja nam je da su nam deca zdrava, da završe škole koje žele, da imaju lepe živote, a mi da budemo uz njih što je više moguće. Nastojimo da nas periferne stvari ne odvuku u pravcu gde ćemo izgubiti sebe, jer smo svesni važnosti sadašnjeg trenutka. Neke veće materijalne želje nikada nismo ni imali, osim putovanja. I možda vikendice na selu jednog dana.

Posebno emotivan deo razgovora bio je posvećen njihovoj najmlađoj ćerki Heleni, koja je nakon prevremenog rođenja imala zdravstvene komplikacije.

- Bogu hvala, teški trenuci su iza nas, a imali smo ih više puta u životu vezano za decu. Ujedinili smo se i to nam je dalo snagu da iz svega izađemo kao pobednici. Nema teže situacije za roditelja od one kada mu dete ima zdravstveni problem. Naša poruka za sve one koji se sada suočavaju sa problemima koje smo mi imali jeste da budu maksimalno strpljivi. Te teške situacije nas iznova podsete koliko smo mali i koliko, ma koliko se trudili, ništa ne držimo pod kontrolom. Bog je taj koji odlučuje šta će biti, na nama je da verujemo da će sve biti u najboljem redu. Svu podršku šaljemo roditeljima koji biju važne bitke. Na kraju se, ma koliko slabo bilo, ukaže svetlo na kraju tunela - rekla je Aleksandra koja je svojevremeno govorila da su je lekari savetovali da prekine trudnoću te da njena beba nije imala šanse da preživi.

(Telegraf.rs/Hello)