“Gospođo, izađite, zračite me jako loše” Anđelka htela da izbaci ženu sa šeširom sa predstave: Haos

Glumica Anđelka Stević Žugić ispričala je jednu neprijatnu situaciju koju je imala na jednoj predstavi zbog žene u prvom redu.

Poznato je da glumci znaju burno da reaguju na nepoštovanje publike u pozorištu, a sada je Anđelka otkrila neprijatnost zbog žene koju je htela da izbaci sa predstave.

Preporučujemo

- Sedela je jedna gospođa u prvom redu, tako sa šeširom, dama! Baš je u prvom redu tako sedela i kako je bila sva, ja sam se naravno njoj obraćala, a ona je sedela ovako (prim. aut. objašnjava njene pokrete) - opisala je Anđelka.

Kako je otkrila, ona je u jednom momentu samo tu ženu gledala i htela da je zadovolji, iako je čitava sala smejala.

- Ja sam posle 20 minuta samo nju želela da zadovoljim. Znaš kao, 350 ljudi se smeje i lepo im je, ali ja kao ne zanimate me, samo me ova žena zanima, da njoj odobrovoljim.

- Kad dam videla da mi to teško ide, onda sam samo želela da zaustavim sve i da kažem: "Gospođo, molim vas idite, zračite me jako loše. Evo vratićemo novac za kartu, pošto vidim da vam nije lepo, onda... - opisala je Anđelka za 24hr.

Jezdić se izdrao na čoveka iz publike

Predstava "Knjiga o Milutinu", koja je danima unapred rasprodata, sinoć je pobrala desetominutne stajaće ovacije u Zvezdara teatru, nakon čega je glumac podigao šajkaču visoko ka nebu, dodavši tihe reči publici - Budite u miru. Fantastični Nenad Jezdić, u ulozi šumadijskog seljaka u kultnoj monodrami, proveo je publiku kroz stradanja srpskog naroda u tri rata - balkanskim i Prvom svetskom ratu. Posle prvih pola sata, Jezdić je pokušao da mimikom opomene jednog muškarca u publici, ali on nije mario. Onda mu je sa pozornice doviknuo: Skloni to iz ruke!

Ko je gledao Knjigu o Milutinu, zna koliko je zahtevno biti na pozornici dva sata, sam samcijat, provoditi publiku kroz potresno svedočanstvo stradanja naroda iz ugla običnog čoveka. I koliko ta dva sata dok traje predstava prođu brzo, u kovitlacu emocija.

Jezdić je maestralno vodio priču, toliko da su u Zvezdara teatru disali kao jedan. Ipak, jedan čovek iz trećeg reda zabavljao se telefonom. Dok su se iza Jezdića smenjivale slike stradalog naroda, muškarac iz publike je snimao monodramu. Iako je pre početka predstave više puta publika zamoljena da odloži telefone, a i predočeno je da je zabranjeno snimanje i slikanje.

Jezdić je pucnuo prstima, još u ulozi, mimikom pokazujući da se obori telefon, ali čovek je nastavio da snima.

Videlo se da je taj telefon koji svetli u mraku ometao i publiku koja je bila tik uz gospodina s telefonom.

Naposletku, taj srpski seljak, sa šajkačom, sa bine, bio je primoran da se obrati bahatom muškarcu iz publike rečima - Spusti to odmah!

Ali onako, istim tonom Milutina, jer to kao da nije bio glumac, već glavom i bradom Milutin, koji posle toliko ratova i stradanja sada i neku modernu "gospodu" u pozorištu mora da opominje, da ima poštovanja a ako ne prema glumcu i predstavi, a onda makar prema hiljadama mrtvih koji su ostali iza nas, na nekim "arnautskim" brdima, u plavoj grobnici...

A muškarac iz publike se na to - nasmejao! Onda je neko iz publike ledenim šapatom dobacio da nema snimanja i fotografisanja.

Tek tada je čovek zaozbiljno shvatio stvar i spustio telefon.

Predstava "Knjiga o Milutinu" rađena je prema romanu Danka Popovića, i ovo kultno delo srpske književnosti, po izdavanju 1985. godine proglašeno je za nacionalističko, iako je u osnovi potresni antiratni roman i priča o srpskom seljaku u vremenu punom krupnih istorijskih dešavanja.

(Telegraf.rs)