Pevačica zbog gladi htela u manastir: Izgubila stan zbog podstanara, pa se hranila u narodnoj kuhinji

Bivša učesnica rijalitija i nekadašnja pevačica grupe "Oktobar 1864", Tanja Jovićević po izlasku iz Bele kuće završila je na ulici - o čemu je javno govorila. 

Budući da nije imala krov nad glavom po izbacivanju iz rijalitija, prijatelj Željko Mitrović obezbedio joj je smeštaj u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali, a Tanja je sada objasnila kako se našla u ovoj teškoj situaciji.

Preporučujemo

Kako kaže, u jednom trenutku razmišljala je o tome da se zamonaši, a veliki posao, koji bi joj rešio stambeno pitanje, nažalost je propao zbog pandemije korona virusa.

- Ostala sam bez stana moje mame. Ja sam donela odluku sa odem u manastir zato što sam pre pandemije dobila ponudu da odem da radim na kruzer i zaradim pare. Kada poslovni ugovor koji je mogao da me izdigne propadne, ja nisam imala kud. Istina je da imam rešenja, stupila sam u kontakt sa ljudima koji su mi pomogli - rekal je pevačica i dodala:

- Nisam rekla da nemam gde to, su neki ljudi pričali u moje ime. Ja sam protrčala kroz privatan život ali sam bila disciplinovana. Možda zbog toga nisam obratila pažnju na izdaju i prevare. Pored mnogih ljudi koji su bankrotirali, ja sam se našla u situaciji da mi je sad neko pomogao da krenem ispočetka. Istina je da sam izgubila stan. Prihvatala sam uvek situacije u kojim se nalazim.

Kako je navela, stan nije izgubila svojom krivicom, već krivicom podstanara koji su u istom živeli.

- Ja sam stan izgubila jer su podstanari koji su živeli nisu ispunjavali svoje obaveze, a ja sam bila u Crnoj Gori. Posle sam ušla u rizičan posao. Uložila pare. Bila sam naivna i uložila pare u poslove koje nisam znala i sve tako izgubila. To je bilo pre 4 godine. Moj život danas izgeda tako što i dalje imam svoj bend imamo zakazan nastup u martu. A imam i ponude ljudi koji žele da mi pomognu - istakla je Tanja Jovićević u emisiji "Premijera".

Ona jepriznala da je je bilo i trenutaka kada je bila gladna.

- Ja sam osoba koja dobro podnosi glad. Međutim imala sam kućne ljubimce i trenutno se brinu neki drugi ljudi o njima jer nemam svoj prostor za život. Najgore od svega je kada i tražite pomoć, ljudi vam ne veruju. Ljudi ne veruju da sam ja ovakva, sposobna, oni ne veruju da sam ja u takvoj situaciji. A ja ovakva kakva jesam, nemam potrebu, niti želju, niti mi pada na pamet da objašnjavam da mi zaista treba pomoć.

- Mnogi ljudi koji nisu morali da mi pomognu, mnoge neke komšije koje nisu upoznate s tim ko sam i šta sam, su mi pomagale onako iskreno. I sa hranom i svašta nešto. Bilo je tu i narodne kuhinje. Pa šta da radim? Nekako moram da preživim. Nije meni glad pravila problem, meni je više to što mi ljudi ne veruju da sam gladna pravilo problem. I ne možete nikog ubediti da ste zaista u takvoj situaciji. Ali uvek se nađe neko ko vam pomogne. Nahrani se i rečju i hranom, a to obično nisu ljudi koji su vam bili bliski. To su ljudi koji se odjednom pojave u vašem životu - rekla je Tanja.

(Telegraf.rs)