Istetovirane Hrvatice konkurencija našoj "Lavini": Iza crteža na licima krije se ZABORAVLJENI OBIČAJ

Etno-pop grupa "Lelek" pobedila je na festivalu Dora i predstavljaće Hrvatsku na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije 2026. u Beču, gde će izvesti pesmu "Andromeda".

Ženska grupa, koju čine Judita Štorga, Marina Ramljak, Korina Olivia Rogić, Lara Brtan i Inka Večerina Perušić, osnovana je 2024. godine i već privlači veliku pažnju javnosti zbog specifičnog muzičkog i vizuelnog izraza.

Preporučujemo

Za kompoziciju "Andromeda" zaslužni su više autora, među kojima je i Zorja Pajić, poznata učesnica festivala "Pesma za Evroviziju", dok su muziku radili Lazar Pajić i Filip Lacković, koji je ujedno i aranžer. Tekst je napisao Tomislav Roso.

Hrvatska će se na Evroviziji 2026. predstaviti u prvom polufinalu, 12. maja, gde će iste večeri nastupiti i predstavnik Srbije - grupa "Lavina" sa pesmom "Kraj mene".

Članice grupe "Lelek" uz vokalne sposobnosti privukle su pažnju i zbog tetovaža na licu i rukama, što je izazvalo veliko interesovanje publike.

Iza ovog vizuelnog identiteta, međutim, krije se dublja simbolika.

Njihove tetovaže inspirisane su starim, gotovo zaboravljenim običajem žena iz Bosne i Hercegovine poznatim kao sicanje ili bocanje, tradicionalnim oblikom ukrašavanja tela koji je bio prisutan među katoličkim stanovništvom.

Ovaj običaj bio je naročito rasprostranjen u periodu osmanske vladavine od 15. do 19. veka, a smatra se da je imao zaštitnu i identitetsku ulogu.

- Od sredine 15. veka tetovaže su ženama često spašavale život tokom osmanskih osvajanja i kroz njih se čuva priča o opstanku naroda - navela je dr. sc. Vesna Haluga.

Tokom tog perioda, katoličko stanovništvo bilo je izloženo progonima, otmicama i prisilnim odvođenjima, pa su tetovaže predstavljale i oblik zaštite od nasilnog prepoznavanja i odvođenja.

Najčešći motiv bio je krst, ali su se koristili i geometrijski i solarni simboli, a tetovirale su se ruke, prsti i podlaktice, a nekada i čelo, najčešće u detinjstvu, između šeste i šesnaeste godine.

Motivi su se izrađivali ručno, pomoću igle i smese čađi, meda ili mleka. Iako je običaj nastao iz teških istorijskih okolnosti, danas se posmatra kao važan deo kulturne baštine i identiteta.

Praksa je počela da nestaje pre Drugog svetskog rata, ali se i danas mogu pronaći tragovi kod starijih žena u centralnoj Bosni.

Upravo ta simbolika dodatno daje dubinu pesmi "Andromeda", koja, kako se navodi, govori o snazi, opstanku i unutrašnjoj borbi, dok vizuelni identitet grupe postaje snažna poruka o očuvanju nasleđa i identiteta kroz generacije.

Podsetimo, simfonijski metal bend "Lavina", pobednik ovogodišnjeg PZE-a, otputovao je u prestonicu Austrije gde će sa pesmom "Kraj mene" braniti boje Srbije na Pesmi Evrovizije 2026. godine.

(Telegraf.rs)