"Bila je bomba.." Komšije Živkice Miletić o njenim počecima i njoj kakva je sada: Progovorili o vlaškoj magiji

Pevačica Živkica Miletić rođena je u mestu Kladurovo a ona je na sceni dugi niz godina.

O njenom životu, počecima govorile su njene komšije te otkrili kakav je ona danas kada poseti svoje rodno mesto.

Preporučujemo

Meštani tog sela progovorili su i o vlaškoj magiji po kojoj je poznato Kladurovo.

Živkica Miletić rođena kao Lazarević odrasla je u ovom mirnom i poprilično rasutom selu nadomak Petrovca na Mlavi. Okružena bujnom prirodom, srdačnim ljudima i bogatom kulturom koja krasi ovaj kraj, Živkica je odlučila još davnih godina da svoj talenat pretvori u bogatu muzičku karijeru koja traje decenijama. Kada smo jednog meštanina upitali da li se seća Živkice odgovorio nam je:

- Kako se ne sećam, bomba.

Komšije su potvrdile da je Živkica uprkos uspešnoj karijeri ostala verna svojim korenima i da nikada nije glumila zvezdu pred ljudima sa kojima je odrasla.

- Nije bilo ono da kažete da se drži na nivou - ističe jedan meštanin u emisiji "Metar moga sela"

U razgovoru o tome kakva je pevačica bila a i kakva je danas i koliko često obilazi svoju dedovinu, meštani ističu njenu jednostavnost i poštovanje prema komšiluku:

- Bila je bomba. Bomba i kao pevačica i kao ženska - kaže komšija, dok nam je komšinica rekla:

- Videla sam je pre sad ću da vas lažem pre pet, šest godina ja mislim. Mislim da je žena ko žena kao i sve druge, jednostavno ne znam, odrasla je ovde, samo to mogu da kažem i da voli njene komšije i tu priča sa njima bez obzira što je ona sad pevačica.

Dok smo tražili porodičnu kuću pevačice sreli smo jednu meštanku sa kojom smo takođe pričali o pevačici:

Ova komšinica nam je objasnila i put do kuće pevačice i to baš u trenutku kada smo se izgubili.

Prvi Živkicin komšija, koji je godinama živeo i radio u Austriji, prisetio se zajedničkog detinjstva i školskih dana, otkrivši da je Živkica pevala od malih nogu:

Ova komšinica nam je objasnila i put do kuće pevačice i to baš u trenutku kada smo se izgubili.

Prvi Živkicin komšija, koji je godinama živeo i radio u Austriji, prisetio se zajedničkog detinjstva i školskih dana, otkrivši da je Živkica pevala od malih nogu:

- E pevala mi je. Pevala je kada se vraćala iz škole. Pevala je ona još u školi, kad je bila mlada. Voleli su je u školi. Devojačko je Lazarević, Živkica. Dobra je bila u školi.

Komšija se sa velikim poštovanjem osvrnuo i na Živkicinu porodicu, ali i na njenog supruga koji je godinama brinuo o njenom bolesnom ocu:

- Ne mogu da kažem, ali je umrla majka, otac mlad, pravil su daću. Ne mogu kažem, svaka čast, ona, deca i njen čovek. Svaka mu čast, on se za tasta brinuo. Njen otac je ne znam koliko ležao, godinama. On ga je i kupao, on ga i... Taj je bio stvarno čovek.

Komšije su otkrile i da li je vlaška magija mit ili zaista postoji:

- Ovde nema. U našem kraju nema. Ima to tamo prema rumunskoj granici. Moja majka, napravi se čoveku kod zuba, dođe otečen, ona je uzela neko kamenje crc prt prt i to se cepalo, nije ni lekar vadio zub. Ili dođe čovek noću, kaže umrla mu krava u štali, ona ide tamo isto sa tim kamenjem... Ali to nije prenosila na nas, to treba da se prenese, ima nešto... Na primer dete malo plače, ne znaš, lekar mu ne nađe ono šta mu je i šta, ide tamo, sa nekom vodom ga pokvasi, dete posle... Nešto ima. Ja znam, moja tašta, ona je bila pre smrti... Ona ima dva sina i dve ćerke, dok nisam ja stigao sa ženom iz Austrije ona nije umrla. Nije pričala, ali nije umrla. Mi smo stigli, ušli smo u sobu, ja nisam verovao, za pet minuta žena umre kad je ona ušla. Ima nešto, ima... - kaže ovaj komšija.

Za sam kraj, komšije su uputile tople poruke podrške poznatoj pevačici, poželevši joj da ostane baš takva kakva je uvek i bila i to i na vlaškom jeziku:

- E komšinice pozdrav od komšije. Komšinice ostani tako mlada kakva si!

(Telegraf.rs/Blic)