Glumac iz “Srećnih ljudi” umro u teškoj bedi: Jedan obrok delio sa porodicom da niko ne ostane gladan

Žika Milenković, naš proslavljeni glumac bio je neko ko je sa neverovatnom strašću i ljubavi obavljao svoj posao.

Iza sebe je ostavio 30 filmova, preko 300 drama i serija i oko 150 pozorišnih predstava. Ipak, dobio je samo jednu nagradu i to onu u Smederevu, Nušićevu nagradu za životno delo. Ta nagrada ga je uplašila kako je pričao.

Preporučujemo

Žika Milenković kasnije je pričao o ovom iskustvu.

- Čini mi se kao da neko kaže "Ajde daj mu, da ne umre bez nagrade". Znajući kako se nagrade dele, bio sam ponosan što do sada nisam ni jednu dobio. To bi bio kuriozitet sam za sebe. I bio sam na to ponosan. Voleo sam da budem baš po tome zapisan u istoriji pozorišta. Nušić, koga sam često i rado igrao, mi je malo pokvario tu ideju - rekao je svojevremeno glumac.

Od tada je počeo da izjavljuje kako su Smederevci krivi za to priznanje i kako su mu pokvarili smrt jer je planirao da umre bez ijedne nagrade.

Pozorišni, filmski i televizijski, glumac Živojin Žika Milenković rođen je 1928. godine u Nišu.

U rodnom gradu, 1947. godine je započeoglumačku karijeru. Niškom narodnom pozorištu se vraćao kasnije kao glumac, reditelj i upravnik.

Publika ga je zavolela kao urnebesnog Soću Šurdilovića iz "Vrućeg vetra", koji je kako je rekao jedna od njegovih omiljenih uloga.

- Mislim da se pamti Soća Šurdilović iz "Vrućeg vetra". On je za mene, iako je bio tvrdica, sinonim domaćina južnjačkog temperamenta, čoveka koji se nosi sa surovim životom. Onda, gazda Cvetko iz "Ljubav na seoski način", i mudar i vispren i spreman na svaku priliku. Svi ti kompleksni likovi imali su i svoje mane. Trebalo je odbraniti te mane i opravdati vrline. Kao u životu - govorio je glumac.

Foto: RTS

Ipak, najviše sličnosti pronašao je sa Gracem iz "Srećnih ljudi".

- Garac mi je jako drag lik, jer je vredan čovek, ali gubitnik. Hvala piscima, Siniši i Ljiljani, jer je lik baš pisan po mojoj meri. U mnogim segmentima mog ličnog života nalazi se baš taj Garac, naravno izuzimajući lični, porodični život. Jako sam ga zavoleo od prvog trenutka - rekao je.

Dolazio 2 sata ranije na snimanja

Žika Milenković nikada nije zakasnio na probu, predstavu, snimanje. Kažu da je bio najtačniji, dolazio 2 sata ranije, da se nešto ponovi ili ako na sceni bude propusta, da stignu da se srede. Išao je iz uloge u ulogu sa podjednakim žarom. Jedne godine odigrao je čak 172 predstave u sezoni.

Milenković je preminuo je 18. marta 2008. godine. Imao je 80 godina. Zanimljivo je da je istog dana šest godina kasnije preminuo i njegov kolega Dušan Poček, sa kojim je igrao u "Srećnim ljudima".

"Bedna penzija"

"Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima zbog nemaštine nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi."

Kola je prestao da vozi sa 70, jer nije imao para za alat.

"Kad su mi ukrali kompletan alat, prestao sam da vozim kola, nisam bio pri parama da ponovo kupim, bedno sam provodio svoje penzionerske dane, ali sam se bavio svojim hobijima, kjuvao sam i čitao knjige".

"I detinjstvo je provodio u siromaštvu. Kaže da nisu imali za obrok svakog dana, samo nedeljom, kad majka napravi tepsiju pite, pa nam podeli na šest jednakih delova, da niko ne legne gladan. Pamtim te dane, mislio sam da su prošlost, a evo i sad me to dočekalo u penziji"

(Telegraf.rs)