"Kanta mi je pala na glavu, visila sam sa..." Vesna truvalić otvorila dušu, ponovo radi sa Kusturicom

Novi film Emira Kusturice „Čuružanka“ počinje da se snima u Čurugu. Scenario za novo ostvarenje inspirisan je motivima romana „Poslednji trenuci“ ruskog književnika Valentina Rasputina, a filmsku adaptaciju zajednički potpisuju Emir Kusturica i David Jakovljević, autor filmova „Usekovanje“ i „Jorgovani“.

Jednu od glavnih uloga tumači proslavljena glumica Vesna Trivalić.

Preporučujemo

Ona igra Anu, majku, baku i penzionisanu učiteljicu.

Govoreći o ulozi i susretu sa scenarijem, Trivalićeva ističe:

- Dan pre početka snimanja ovo mi unosi mir. Mogu da kažem da smo scenario, Ana i ja... Od prve do poslednje stranice, čitajući scenario, prošla sam kroz sve emocije za koje znam da sam ih imala, a koje, uostalom, svaki čovek ima. Samo što su ovde postajale složenije, nepredvidivo složenije, i onda su postale putokaz ka meni. Zato mnogo mislim na svoju porodicu i ne prestajem da mislim na svoju majku.

Foto: Nikola Tomić

Na pitanje koliko je teško nositi ovakvu porodičnu dramu, u kojoj se svi putevi na neki način slivaju ka njenom liku na granici između života i smrti, Vesna odgovara:

- Za to ćemo se videti nekoliko meseci kasnije. Dugi niz godina igrala sam uloge koje su u dramaturgiji scenarija bile takve da se pojaviš, predstaviš se, zapetljaš u drugoj sceni i raspetljaš u trećoj. Naravno da je ovo sada potpuno novi put za mene, od kog imam veliku tremu. Sigurno se osećam zahvalno što je Emir Kusturica tu, ali ne znam još da vam kažem više od toga. Sada ulazim u neki drugi univerzum, pa ću vam javiti.

O temi života i smrti, koja je jedan od ključnih motiva filma, govorio je i reditelj Kusturica.

- Zanimljivo je što se tu uvodi tema tog graničnog područja između života i smrti. Kao oni leptiri koji su prošle godine ostavili larve, rode se u jednom danu, polete i uveče umiru. Ta granica je kod nas zapravo u nekom energetskom naponu koji naš narod ima. Mislim da ta energija postoji ne samo u zemlji već i u ljudima i da je upravo to najveći motiv koji Anu, ali i sve druge likove, vodi tom tankom žicom na kojoj život vrlo lako može da te navede da padneš na jednu ili drugu stranu. Divno je što je moguće čak i da se vratiš u život, pa da onda otkriješ koliko je život zapravo težak i kompleksan. Ima jedna replika u filmu kada Dušanka kaže: “Jao, volela bih malo da umrem pa da vidim kako je tamo.” A odgovor glasi:“U raju? Nema nikoga. Poluprazno. Nema gužve, poluprazno".

Glumica se nadovezuje da je scenario na nju ostavio duboko lični utisak.

- Ovo je zaista jedan potpuno novi svet. Kada sam rekla da su emocije postajale složene i da su postale putokaz, mislila sam na to da scenario ima takvu finoću da lično uperi prst u svakoga ko ga bude gledao. Lično će da vas prozove. Ja, recimo, nikada nisam jurila svoj život, niti on mene. Nekako smo se samo mimoilazili i saplitali jedno o drugo. A sada sam bila dovedena u situaciju da se zapitam o čežnjama i neostvarenim stvarima. To mi se ranije nije dešavalo.

Posebno ju je pogodila jedna replika iz scenarija.

- Postoji rečenica koju doživljavam veoma poetično, a koja nosi život u sebi:”Čovek u drugoj polovini života treba da ispravi greške iz prve.” Odjednom sam bila zatečena. Ceo sled događaja i razgovora doživela sam kao neku ličnu Nojevu barku. U ovom scenariju je cela planeta, ljudski svet, životinjski svet, biljni svet, voda i nebo. Zato mi je teško da pričam o tome. Tokom četrdeset godina karijere uglavnom sam upadala u bare, visila sa drveća ili mi je padala kanta na glavu. Sada ćemo da vidimo šta nas čeka. Koliko sam zahvalna, toliko se i bojim.

(Telegraf.rs)