"Vratila sam stan a izgubila zdravlje" Ceca Kitić imala tragediju u porodici - priznala o dugovima i tabletama

Nekadašnju rukometašicu Svetlanu Cecu Kitić život nije mazio i iako je prošla kako kroz lepe, tako i kroz manje lepe trenutke, kroz život se uvek vodila istinom i otvoreno je pričala o svim trenucima.

Ceca je kroz četrdeset i pet godina dugu sportsku karijeru pretrpela dosta toga u privatnom životu.

Preporučujemo

Njen ljubavni život dosta je bio turbulentan, iako ima nacionalnu penziju veliki je radnik, te je radila i mnoge dodatne poslove, a trenutno živi život posvećen deci.

Ona se sada osvrnula se na detinjstvo i prisetila se perioda kada se sa petnaest godina osamila i napustila porodični dom.

- Nisam bila za medije određeni period jer sam dve godine bila u Tuzli uz bolesne roditelje, ali život se nastavlja. Čoveku je nekad potreban mir i kad mi kažu: "pa ti si najbolja na planeti", ja to ne doživljavam kao oni, ali mislim da je sve to uticaj mojih roditelja, prošla je pedeset i jedna godina kad sam napustila roditeljski dom. Imala sam petnaest godina, sve reči sam zapamtila, da imam reč, obraz, da ih ne obrukam i da nikad ne zaboravim odakle potičem i da nikad ne izgubim sebe i da budem svoja, da razmišljam svojom glavom. Uspela sam u tome, jer znam da su mi mama i tata pokojni rekli da su ponosni na mene, a ja sam eto takva bila upravo zato što su me oni tako vaspitali - priča Ceca i ističe da joj sport, ali i sportski duh pomažu kroz čitav život.

- To je nešto što mene čini ovakvom kakva jesam. Neko sam ko brzo živi i brzo donosi odluke i koja prosto sve što mogu danas uradim danas, ne ostavljam za sutra. Ne pričam o problemima. Ja ih rešavam. Svoju tugu nosim sa sobom. Sreću delim sa ljudima i uvek sam takva. Ako sam tužna, ja odem i tugujem sama, to je moja narav. Kakva sam bila na terenu, takva sam u životu. Mi blizanci smo inače mladoliki i ne osećam zaista svojih 66 godina koje sam napunila pre neki dan.

Iako je bila jedna od najvećih, takav osećaj nema o sebi.

- Uzaludno je to da ja sebe vrednujem. Nikad nisam neko ko je narcis, prijaju komplimenti. To što se tiče igre, to je svet rekao. Najbolja sam. Više mi prijaju komplimenti da sam dobar čovek, da sam ono lav, po načinu kako se ljudi ophode prema meni, koliko me poštuju, koliko me zaista vole. Divno je koliko ljudi još pamte i vezuju mene za lepa vremena. Tvoja dela pokazuju koliko vrediš. Reči nekad mogu biti prazne, a dela su ono koje ostaje iza vas - iskrena je ona.

Prošla godina joj je bila jedna od najtežih u životu, jer je u godini iza nas bivša rukometašica izgubila majku.

- To je gubitak i jedna praznina koja mi je ostala do kraja života. Sad sam kao ptica bez krila, kao da mi fali nešto. Neka praznina ostaje koja je večito tu. Koliko god da je mama bila na hemoterapiji imala je rak, pamtim je, jer je bila vesela. Jedna žena čiji karakter i ja nosim. I hiljadu puta sam rekla da je mama meni životni idol. Moja majka je imala jednu veliku bosansku plemenitu dušu, veliko srce, volela je ljude, pomagala je nesebično. Kad se vratim iz Tuzle, shvatim koliko je moja mama vredela i to je ono što me čini vrlo ponosnom. Kad mi kažu: "Vi ste kao vaša majka", to mi je najveći kompliment - rekla je ona ističući da su joj deca u svakom trenutku najveći oslonac i podrška:

- Oni su mi podrška ceo život. I kad sam vodila borbu za ovaj prelepi stan koji sam u jednom trenutkom mrzela, a sad ga obožavam. Deca su uz mene bila i kad sam bila uz bolesnu majku. Oni su moj život i oni su neko za koga ja živim i oni su moje tri olimpijske medalje na koje sam ponosna, nema veće radosti i blagosti za jednog roditelja kad ima decu sa kojima nema problema. I ja jedva čekam da me pozovu, da im ja pomognem, da uradim nešto za njih. Brinu se za moje zdravlje, za moju štitnu žlezdu, da se ja ne stresiram.

Zbog stana i kredita pila je lekove za smirenje, ali i shvatila ko su joj pravi prijatelji.

- Da vam ne pričam koliko ja danas mrzim tablete. To je bio jedini momenat u mom životu gde sam se ja osetila bespomoćnom, a to je jedini osećaj koju nikad do tad nisam osetila. Ovo je bilo nešto što je budilo ludilo u mojoj glavi. To je bio momenat kada ti znaš da si totalno u pravu, da si ti opljačkan, da ti plaćaš 11 godina 40.000 švajcaraca, a posle 11 godina, ti si dužan 60.000. Oni te ucenjuju da moraš u roku mesec dana da im vratiš 60.000. Kredit ne možeš da digneš jer si zapisan u kreditnom birou. To je bilo jedno ludilo, kada sam ja bila pod lekovima, ali sam tada shvatila ko su mi prijatelji. Tada sam rekla da više ni alkohol neću da popijem ni kapi jednu - rekla je ona i dodala:

- Na maminu godišnjicu, 5. novembra, mislim da je to zadnje apelaciono suđenje gde mi tražimo određenu sumu koju je izvršitelj njihov pronašao. Nije mala suma koju su mi ukrali. Ja ću njima vratiti 140.000 švajcaraca, a uzela sam 40.000. Ali na sreću sve je to prošlo. Zdravlje je malo narušeno, ali sam sačuvala ovaj stan. Ovo je jedino što ostavljam mojoj deci. I to časno ime i prezime sa časnim čistim obrazom. Drago mi je što se sve završilo i što sam izašla kao pobednik, al’ ostaje tu neka gorčina zbog ljudi koji su mogli da mi pomognu, a nisu - priča Ceca i ističe da joj alkohol nikada u životu nije trebao.

Ogrešili su se o mene

- Neki bivši muževi su se ogrešili o mene, ali neću da kažem ko. Praštam, ali udarce koje nisam zaslužila ne zaboravljam. Ne mogu da razumem ljude koji koriste nečiju dobrotu. U nekim trenucima je bilo zašto nisam uzela nasledstvo imala sam pravo ili neke milione, ja sam od miliona izabrala miran život. Nismo gladni i žedni, ali to nam ne treba, mir je najvažniji. Nisam imala razloga da pijem, jer ja sam tako je ostavljala. Svi su hteli da me žene, kao da ličim na domaćicu, a ja sam uvek za ljubav. Verujem u ljubav, ali nakon ove samoće od trinaest godina ne znam kako bi se navikla na nekog. Svi su hteli da me menjaju, a to je nešto što mrzim. U ljubavi sam popuštala, ali što se više daješ neko sve više traži. Nisam bila problematična, ali nije mi trebalo, jer je to jedno zlo i ko nema razloga ne vidim zbog čega ga konzumira.

"Radila sam tri posla"

Svetlana je veliki radoholik, te i pored nacionalne penzije, nema problem da obavlja ni jedan posao.

- Bilo je momenata kada nisam imala, ali to traje kratko, jer se snalazim. Kada mi je otac preminuo, otišla sam u Sarajevu i radila sam tri posla i bila u kancelariji i bila na terenu. Sa tri primanja ponovo sam se digla. Bilo je trenutaka i kada sam bila dete, ali nisam neko ko se žalio. Zbog pekare sam doživela uvreda i pričali su mi “jel te nije sramota, imaš nacionalnu penziju“. Mene nije sramota da budem šofer, pošto strašno volim da vozim. Volim da radim i dosadno mi je – kroz smeh priča ona.

Bila učesnica "Zadruge"

Ceca je progovorila i o ulasku u rijaliti, a njen ulazak sve je šokirao.

- Okidač za ulazak je bio novac i nisam sebe nikad videla tamo i ne volim ograničenja. Ponudili su mi zaista odlične uslove, jednom članu porodice je trebao novac i nisam imala toliko i otišla sam. Pogledala sam sklop ljudi, znala sam da ništa ne može da izađe o meni, osim što se zna za moje razvode, ali ja sam iz svakog izašla damski i uzimala decu, a sve ostalo sam muževima ostavila. To je velika psihološka igra, ali ušla sam sa ciljem i sve sam znala. Dobro promislim pre svake važne odluke. Rijaliti mi je trebao da uzmem pare, meni je mesto svuda gde želim da idem, a pare sam uzela časno. Danas ne bih ušla, osim ako ne bi se stvorila opet potreba za nekim većim novcem. Na svaki način bih pokušala da izbegnem to, jer to nije lako - iskrena je ona.

(Telegraf.rs/Blic)