Harala estradom, pa otišla u Švajcarsku: Manuela se udala, pa pokrenula svoj biznis - danas "bere" pare

Manuela Đurović, nekada članica popularne grupe "Twins", povukla se početkom dvehiljaditih sa estrade i odselila se iz Srbije u Švajcarsku gde je razvila privatni biznis.

Ona je sada progvorila o svom životu i biznisu koji je sasvim slučajno pokrenula. Kako je navela, u početku joj je bila sve čudno i jako teško da se navikne, ali je brzo zavolela posao.

Preporučujemo

- Sasvim spontano. Kada smo odlučili da usporimo sa muzikom, otvorila se prilika za privatni posao u Švajcarskoj. U početku mi je sve to bilo potpuno novo, ali sam vrlo brzo zavolela taj posao jer podrazumeva rad sa ljudima, a to sam radila tokom cele svoje karijere. Danas iza sebe imam mnogo godina iskustva i mogu da kažem da sam ponosna što sam izgradila jednu potpuno novu karijeru pored muzičke, pa muzikom danas mogu da se bavim iz čistog zadovoljstva.

Iako ima ozbiljan biznis, kaže da nema svoju jahtu.

- Nemamo svoju jahtu jer je to više stvar statusa nego putovanja, a mi volimo da putujemo. Zato obožavamo krstarenja, jer za sedam ili deset dana obiđete više zemalja, a sve vreme ste u istom hotelu. To nam je idealan način odmora. Posebno volimo Karibe, a Aruba, Barbados, Kurasao i Meksiko su destinacije kojima se uvek rado vraćamo. Naravno, kada odemo na neku egzotičnu destinaciju, ponekad iznajmimo jahtu sa društvom na dva ili tri dana. To nam je sasvim dovoljno, a bude i povoljno.

Manuela se dugo borila za potomstvo

- Majčinstvo me je promenilo iz korena. Kada dugo čekate da vam se ostvari najveća želja, onda svaki trenutak sa detetom doživljavate mnogo intenzivnije. Prioriteti se potpuno promene. Sve ono što vam je nekada delovalo važno odjednom postane nebitno. Dorotea je najveći poklon koji sam dobila u životu.

Manuela je progovorila i o devedesetim i napornim nedeljama koje je uglavnom provodila po hotelima.

- Devedesete su bile potpuno drugačije vreme. Sve se dešavalo mnogo brže i intenzivnije. Znali smo da imamo po nekoliko nastupa u jednoj noći, prelazili smo stotine kilometara, spavali po sat ili dva, a onda ponovo izlazili na binu kao da smo se tek probudili. Najviše mi je ostala urezana ta neverovatna energija publike. Nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža i interneta. Ljudi su dolazili zbog muzike i živeli svaki koncert punim srcem. Mislim da se upravo zato devedesete i danas toliko pamte.

(Telegraf.rs/Informer)