Сасвим одговарајуће постављено питање које покреће озбиљна размишљања... Морамо гајити велике манире и умети бити велики када то околности од нас захтевају... Историја нам неће заборавити тако флагрантно ремећење вредности у смислу Џеју “Алеја”, а Оливери парцела на Новом гробљу, остаће мрља на нашој рђавој савести... Уколико одабир те парцеле није императивна опорука покојнице било би упутно да надлежни поразговарају са њеним Манетом и убеде га да је њено заслужно место у “Алеји” те да је у културно-историјском интересу Републике Србије и из етичких разлога, да њена велика уметница и родољуб и самим чином испраћаја и одабиром почивалишта буде почаствована онако како она и њена уметничка оставштина заслужују... Ево, док ово пишем, нешто је пре четрнаест часова, 25-ог јула и, у физичком смислу гледано, још увек није касно, ни властима, ни Манету... А за нас који поштујемо Оливерин уметнички и животни ангажман, она је, већ, у том српском пантеону великих и то на видном месту... ПС: Одмори се, добра наша Оливерушко, чуваће те од заборава и носити у својим срцима они о чијој си судбини бринула и са којима си патила када су овуда пировали демони зла по нашим огњиштима! Вјечнаја памјат!
Ahh
Po čemu je Džej bio poznatiji pa zaslužuje aleju
Podelite komentar
Сл.Ђ.Бијелић
@Ahh
Сасвим одговарајуће постављено питање које покреће озбиљна размишљања... Морамо гајити велике манире и умети бити велики када то околности од нас захтевају... Историја нам неће заборавити тако флагрантно ремећење вредности у смислу Џеју “Алеја”, а Оливери парцела на Новом гробљу, остаће мрља на нашој рђавој савести... Уколико одабир те парцеле није императивна опорука покојнице било би упутно да надлежни поразговарају са њеним Манетом и убеде га да је њено заслужно место у “Алеји” те да је у културно-историјском интересу Републике Србије и из етичких разлога, да њена велика уметница и родољуб и самим чином испраћаја и одабиром почивалишта буде почаствована онако како она и њена уметничка оставштина заслужују... Ево, док ово пишем, нешто је пре четрнаест часова, 25-ог јула и, у физичком смислу гледано, још увек није касно, ни властима, ни Манету... А за нас који поштујемо Оливерин уметнички и животни ангажман, она је, већ, у том српском пантеону великих и то на видном месту... ПС: Одмори се, добра наша Оливерушко, чуваће те од заборава и носити у својим срцима они о чијој си судбини бринула и са којима си патила када су овуда пировали демони зла по нашим огњиштима! Вјечнаја памјат!
Podelite komentar