"Plašim se smrti!" Nada Topčagić o najvećem strahu, pa progovorila o grobnom mestu: "Ne smem da pomenem"

Pevačica Nada Topčagić održala je koncert u okviru Međunarodnog festivala "Prva harmonika Srbije - Sokobanja 2026", a pre izlaska na scenu otvoreno je govorila za Telegraf o privatnom životu, uspomenama, prolaznosti i najvećim životnim strahovima.

Preporučujemo

Iako i dalje mnogo radi i putuje, priznaje da joj se život poslednjih godina znatno promenio.

- Dok sam na nogama - super sam. Dosta putujem i radim, idem u Guču 9. avgusta, odatle idem na Taru da menjam stolariju, pa za Beograd da sređujem stan, ne živim više tamo, nemam gde da parkiram auto, sad je tamo pešačka zona. Ulazim u stan kao da nisam tu živela 45 godina - rekla je Nada Topčagić na samom početku, a potom priznala koliko joj teško pada povratak u stan pun uspomena.

- Jako mi je teško jer tu ne postoje više ti ljudi, te komšije koje su bile tada tu, i moj ljubimac Badža koji me je napustio, sve mi to nedostaje. Juče sam samo uletela gore, i videla koliko je sve sablasno u zgradi, nema više tih ljudi, svi su nas napustili, i meni to više ništa ne predstavlja - rekla je ona za Telegraf.

Nada nije krila ni da razmišlja o prolaznosti i da je smrt njen najveći strah.

- Jako se plašim! Došlo je vreme da odlaze ljudi jako mladi, mi stariji smo uhvatili neki pravac gde nas je Bog pogledao. Vrlo se brinem, žao mi je mladih ljudi koji su bolesni i koji nas napuštaju.

- Ne bih rekla da volim da živim, nego se plašim tog čina, plašim se napuštanja ovog sveta, toga da ne mogu više da dišem. Sve kolege koje su nas napustile, roditelji su me napustili i sva moja familija koja je otišla, znači moraću doći i ja u tu fazu da ću to nekako prebroditi, kao smrt je nešto dobro, svi očekujemo da ćemo se nekad negde gore sresti.

Dodala je da se trudi da ostane jaka, ali da je svesna da taj trenutak čeka svakoga.

- Plašim se uopšte da se tog čina da se zakopam u zemlju, da ću ostati sama u grobu u toj zemlji, pa svaki normalan čovek se plaši. Kad god mi je teško, ja se bodrim, ali će ipak doći dan kad ću morati da idem, ne samo ja, nego svi mi. Kada pogledam koliko nas je kolega napustilo, strašno je - rekla je pevačica.

Budući da su pojedine javne ličnosti već kupile grobna mesta, pevačica je otkrila da li je i sama razmišljala o tome.

- Zlatka ne smem ni da pitam. Kažem: "Gde ćemo, da li ćemo u Banovce?", jer nam je blizu groblje, a preselili smo se u Stare Banovce. Ne znam, ne smem ni da spomenem, neću da se sahranim, ali to je život. Ako uzmem grobnicu, ne smem nikome da pomenem, svi moji prijatelji koji su kupili grobnice bili su zdravi i dobri, a onda su otišli jedan za drugim, neverovatno. Delujem da nisam, ali sam velika kukavica, plašim se svega - zaključila je pevačica.

Nada je govorila i o rodnom mestu, uspomenama koje i danas nosi, prvom bakšišu koji je zaradila, ali i brojnim drugim temama. Ceo razgovor pogledajte u videu u okviru teksta.

(Telegraf.rs)