"Čuli smo se pre mesec dana, prevarili smo ih sve": Hrvatski novinar otkrio poslednje Vedranine reči!

Vedrana Rudan, jedna od najpoznatijih i najbeskompromisnijih književnica, novinarki i kolumnistkinja regiona, preminula je u 77. godini, nakon duge i teške borbe sa karcinomom.

Vest o njenoj smrti potresla je čitaoce, kolege i brojne javne ličnosti koje su je poznavale i cenile.

Preporučujemo

Rudan je i tokom najtežih dana ostala verna sebi – direktna, britka i bez zadrške. O svojoj bolesti govorila je javno, baš kao što je govorila o svemu što ju je zaokupljalo. U svojim kolumnama i intervjuima često je pisala o borbi sa opakom bolešću, odlascima u bolnicu, hemoterapiji i životu koji se iz dana u dan menjao zbog karcinoma.

U martu 2025. godine gostovala je kod Aleksandra Stankovića u emisiji „Nedjeljom u 2“, gde je otvoreno govorila o svojoj bolesti, smrti i želji da ode na eutanaziju.

Tada je rekla da ne želi da „umire na rate“, a govorila je i o iscrpljujućim odlascima na hemoterapiju i boravku u onkološkoj bolnici.

Upravo je Aleksandar Stanković, novinar i voditelj HRT-a, koji je sa Vedranom uradio jedan od njenih poslednjih velikih i potresnih intervjua, sada odlučio da se od nje oprosti kratkom porukom.

Podelio je njihovu poslednju prepisku, a njegove reči, napisane uz sećanje na njihov razgovor, posebno su potresle javnost.

- Čuli smo se pre mesec dana uz njenu poruku: "Sve smo ih z******i zadnjim intetvjuom, ja nikako da umrem!" Vedrana“ napisao je on, uz emotikon srca.

Vedrana Rudan rođena je 29. oktobra 1949. godine u Opatiji.

Bila je novinarka, kolumnistkinja i književnica, a široku popularnost stekla je romanom „Uho, grlo, nož“, objavljenim 2002. godine.

Pisala je o politici, društvu, ženama, nasilju, starenju, porodici i licemerju, uvek na način koji je izazivao snažne reakcije.

Njene knjige prevedene su na više jezika, a njeni tekstovi godinama su bili među najčitanijim i najkomentarisanijim u regionu.

Do samog kraja ostala je žena koja se nije plašila da govori ono što drugi prećutkuju. Čak je i o smrti govorila svojim jezikom – bez patetike, sa crnim humorom i prkosom. Njena rečenica da odlazi „na područje bez signala“ sada je, nažalost, dobila svoju konačnu težinu.

(Telegraf.rs)