Igrala žmurke, pa otišla da se porodi: Pevačica iskusila sam vrh pa čišćenje toaleta da othrani porodicu

Životni put Ljiljane Petrović Batler, pevačice koju je publika sa poštovanjem i ljubavlju nazvala "majkom romske duše", podseća na potresan i dirljiv film. Rođena je u Beogradu, 14. decembra 1944. godine, u porodici prožetoj umetnošću, a njena najvažnija životna i profesionalna škola bila je kafana. Prvi put je na scenu stala sa svega 12 godina, kada je hrabro zapevala umesto bolesne majke.

Uporedo sa ranom muzičkom karijerom, Ljiljana se suočila sa prevremenim roditeljstvom koje je duboko obeležilo njenu mladost. Postala je majka sa samo 14 godina, dok je njen prvi suprug imao 16. O tom periodu svedočila je rečima koje i danas ostavljaju bez daha: „Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak”.

Preporučujemo

Ona je otvoreno govorila i o ceni koju plaćaju muzičari: „To je tragedija kafanskih pevača i muzičara da deca imaju žive oca i majku ali rastu sa babama. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe”.

Tokom svoje blistave karijere u Jugoslaviji, Ljiljana se suočavala sa predrasudama i rasizmom, ističući da su joj govorili: „Šta ova Romkinja radi na televiziji svaki dan?”. Ipak, ponosno je isticala svoje beogradsko poreklo i korenje, naglašavajući da je rođena Beograđanka sa hrvatskim korenima po majci koja je bila iz Zagreba.

Krajem osamdesetih godina, osetivši dolazak rata, donela je brzu odluku da spase porodicu. Spakovala je najosnovnije u samo jednu torbu i sa troje dece pobegla u Nemačku.

Da bi prehranila decu u tuđini, pevala je na romskim svadbama, ali je bez trunke sujete prihvatala i najteže poslove, uključujući čišćenje toaleta u hotelu, što je zabeleženo i u BBC dokumentarcu o njenom životu.

„Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila”, ispričala je Ljiljana iskreno.

Nakon dugih godina anonimnosti i teškog rada, sudbina je ponovo umešala prste. Menadžer i producent Dragi Šestić pronašao ju je u Dizeldorfu i ubedio da snimi album za holandsku izdavačku kuću. To je označilo njen veličanstveni povratak na scenu, u ono što je nazivala svojom „drugom karijerom”, tokom koje je nastupala u najprestižnijim koncertnim dvoranama širom Evrope.

Ova neverovatna umetnica preminula je posle kratke i teške borbe sa bolešću 26. aprila 2010. godine u bolnici u Amsterdamu, u 66. godini života, ostavljajući iza sebe priču o ženi koja je poštenim radom i nesalomivim duhom pobedila sve životne ponore.

Inače, ovo je oronula kuća naše pevačice u selu duhova.

(Telegraf.rs/Blic)