Ovako Aleksandar Vučić započinje svako jutro: Stvar štetnu po zdravlje je potpuno izbacio

Aleksandar Vučić, nosilac liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, gost je emisije „Magazin In“ kod voditeljke Sanje Marinković, gde je progovorio i o svojim navikama.

Na pitanje o tome kako izgleda njegovo jutro, Vučić ističe:

Preporučujemo

- Ne doručkujem, ne pijem kafu - otkrio je Vučić.

„Malo spava“

Ipak, san mu predstavlja najveći problem, jer ističe da zbog obaveza jako malo spava i da na to uopšte nije ponosan.

Svaki čovek spava. I ljudi se valjda ponose kad malo spavaju. Ja ne. Ja bih voleo da spavam više, ali sam naučio da ustajem rano, tako da... rano odem, kasno dođem. Ali ja sam sad običan čovek, nemam nijednu funkciju. I svi koji hoće da me smene sa nečega, ne znam sa čega da me smene, pošto ja nisam član nijednog upravnog odbora, nijednog nadzornog odbora, baš nijednu funkciju nemam - rekao je Aleksandar Vučić.

Foto: RTV Pink

„Ne ljuti se brzo“

Pomenuo je i to što ljudi često komentarišu da se „brzo ljuti, ali i brzo odljuti“, no Aleksandar ističe da to nije tačno i da se teško naljuti, ali se zato još teže odljuti.

- Ali to ljudi svi misle. I onda ljudi kažu: „On se brzo naljuti“, ali onda se i odljuti, pa ovako, onako. Nijedno od toga nije tačno. Teško se naljutim, ali se još teže odljutim.

- Znam šta je sve u igri, a nikada ne možete do kraja ni da kažete ljudima ono što znate. A u takvim uslovima, ja verujem da je samo onome koji gubi uvek sve lako i jednostavno. Meni nije. Meni su teški dani, naporni dani, a brinem. Kad sam bio sa Ištvanom, pokojnim Ištvanom, putovali smo vozom Beograd-Subotica, i Ištvan je osećao da mu se bliži kraj. Borio se, bio je jak, vrlo jak čovek, ali osete to ljudi negde. I razgovarali smo, i posebno kad sam bio kod njega u bolnici, nikada iskrenije i otvorenije. I on mi je rekao: „Znaš, na kraju se mi svi merimo po tome šta je ostalo i šta smo uradili. I šta god ko govorio, i kako god ko govorio, vi ljudi, ja nisam u stanju sada sat vremena da govorim bez prekida, da vam navedem šta smo mi sve veliko uradili. Samo veliko. Neću o malim stvarima.“ Toliko je promenjeno lice Srbije, samo što mali broj ljudi to hoće da prizna, mali broj ljudi hoće o tome iskreno da govori, zato što, ako oni nisu u tome učestvovali, onda mora da je sve loše. I obratite pažnju danas, kada me napadaju, reći ću vam nešto što inače ne govorim. Obratite pažnju kada rade svoje spotove. Na stranu što zaborave radnika, seljaka, studenta, mladog čoveka, čak ih i ne pominju. Dobro. Ali oni se štite, oni ne mogu da izađu sa imenom nekoga za koga će da kažu: „Evo, taj će da ga pobedi u duelu, taj će da ima bolje argumente.“ Ne, ne. Oni govore: „Profesori, inženjeri, ekonomisti.“ Ajde da obuhvatim celu profesiju, pa da kažemo svima: „Svi ste otprilike ugroženi od nekog tamo zlog Vučića i zato ćemo mi svi da idemo ujedinjeno protiv njega.“ Ali to vam je uvek sindrom onih koji nisu zadovoljni svojim uspehom, koji su nesigurni i, naravno, traže opravdanje za svoju negativnu emociju u kolektivu. Psiholozi bi rekli: neretko u čoporu, ali šta da radite.

(Telegraf.rs)