"Takvi se prosto više ne rađaju": Peca Popović se oprostio od Miše Kovača: "Ostao je uvek isti - jedini"

Smrt legendarnog hrvatskog pevača Mate Miše Kovača potresla je region, a od njega se opraštaju brojne poznate ličnosti i kolege.

Među njima je i čuveni srpski rok kritičar i novinar Petar Peca Popović, koji je na svom Fejsbuk profilu objavio emotivan omaž pevaču i podsetio na njegovu veličinu, karijeru i značaj koji je imao za generacije slušalaca.

Preporučujemo

Popović je svoj tekst naslovio "Miša je ostao uvek isti - jedini!", a njegove reči prenosimo u celosti:

MIŠA JE OSTAO UVEK ISTI - JEDINI!

Kada moje srce kaže Dalmacija odmah pukne slika šibeničkih kala, Smojinog Splita i žala Tučepa. U nozdrvama miris lavande, opranog veša komšinice iz centra Vodica, tune sa gradela iz uvale Brača, prosutog dingača sa Pelješca i pijanog mora kod Lošinja. U ušima klape Ljube Stipišića, huk navijača Bilih iz stare Plinare i raspevana melodija tetovirana duž jadranskih hridi.

Slušam ploču „Ne tražim istinu“ koja ne najavljuje samo oproštaj Miše Kovača od diskografije, već je i dobrovoljna abdikacija cara ostalog bez scene, konkurencije i dostojne zamene.

Taj je glas decenijama zvučna kulisa života južnije od Gorskih kotara, pa sve dole do Neretve. Istovremeno freska slikana koloritom ličnih trijumfa i strašnih tragedija. Njegove pesme - veće od Velebita, dublje od Jadrana, zavodljivije od Kornata i tačnije od Očenaša - danas su krupatniji prohujalog vremena i podsetnik na to kako je Mišo, s jedne strane ostao uvek isti, a s druge, paralelno, prolazio kroz dramatične transmutacije - od suverena YU-diskografije i festivalske scene iz doba kada su festivali nešto bili, preko mediteranskog šlager-šampiona, kontradiktornog političkog simbola, večnog izdvojenika i medijskog samuraja naoružanog bolnom iskrenošću. Autentični „panker glavnog toka“ stilom je i gardom nadomeštao vokalnu nesavršenost.

On je bio interpretator koji je umeo da živi svoje pesme. Junak čiji se status menjao kroz vreme, narastajući onako kako je rastao mit, ali i potreba publike za snažnim predstavama predvodnika, pojavama koje snagu crpe na patrijarhatu i nepravdama, svuda od politike preko života, ljubavi do fudbala i zabave. Takav Mišo nije imao samo večne pesme, milione prodanih ploča i ugled demijurga, već i ego kakav ide uz takav mit.

Printskrin: Facebook/Peca Popović

Sve to, opet, ne sprečava druge da tvrde: Narcisoidni i nevaspitani ruralni tip bez sluha i glasovnih mogućnosti, predstavnik zatucanih Dalmoša i lokalni šatro patriot, veliki Hrvat kao što je bio veliki Jugoslaven. Lošija prošlost...

Ipak, teško je ne gajiti naklonost ka prepotentnoj ogromnoj duši.

Lajavac stare škole jedini je bio u stanju da nebo približava i penje onako kako spušta i diže svoju ruku. Publika oduvek na takve znake dopunjava i strofe i refrene horskim pevanjem, sjajno upotpunjujući koncertni doživljaj. To se ne namešta! Taj će tabor lik i delo Miše Kovača, bez intelektualnih mrzomudnji i analize alhemije kulta slavnih, jednostavno opisati rečju - legenda!

Mišo (1941-2026) dugo je bio jedini preostali primerak onoga čega više nema. Podsetnik na dane kada su junaci takvog kalibra hodali ovim prostorom, a sada samuju u kolekcijama ploča i kaseta naših starih. Nema više odvajivača od klase, nema Elvisa, Sinatre i Brauna. Ni novih Kovača. Takvi se prosto više ne rađaju - napisao je Peca Popović.

Podsetimo, kako je izvor potvrdio za Telegraf, Mišo Kovač biće sahranjen na zagrebačkom groblju Mirogoj. Ipak, još uvek nije poznato da li će njegovo poslednje počivalište biti u Aleji velikana ili u delu vojnog groblja, gde je sahranjen i njegov sin Edi.

Mišo Kovač rođen je 16. jula 1941. godine u Šibeniku. Za muziku se zainteresovao još kao šesnaestogodišnjak, a nakon što je 1961. godine osvojio prvo mesto na takmičenju "Prvi glas Šibenika", počeo je da gradi put ka velikoj karijeri.

Godine 1964. potpisao je ugovor sa diskografskom kućom Jugoton, a veliki proboj ostvario je pesmom "Više se nećeš vratiti", koju je napisao Đorđe Novković. Tokom karijere prodao je više od 20 miliona ploča i postao jedan od najpopularnijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije.

Publika ga pamti po brojnim vanvremenskim hitovima, među kojima su "Ostala si uvijek ista", "Ako me ostaviš", "Sutra mi sude", "Ti si pjesma moje duše", "Dalmacija u mom oku", "Poljubi zemlju" i "Malo mi je jedan život s tobom".

Njegov život obeležile su i velike porodične tragedije. Godine 1992. izgubio je sina Edija, koji je imao samo 16 godina. Nakon toga prolazio je kroz izuzetno težak period, a 1999. godine pokušao je sebi da oduzme život pucajući sebi u grudi. Ipak, uspeo je da se oporavi i kasnije se vratio muzici.

Za izuzetan doprinos muzičkoj sceni 2012. godine dobio je Porin za životno delo. Iako se poslednjih godina retko pojavljivao u javnosti, njegove pesme nastavile su da žive kroz publiku koja ih je pevala na koncertima širom regiona.

Mišo Kovač iza sebe je ostavio suprugu Lidiju, ćerku Ivanu i unuku Elenu, ali i muzičko nasleđe koje će se pamtiti generacijama.

(Telegraf.rs)