Ćerka Sinana Sakića lila suze na nastupu Emira Brunčevića! Zapevao joj očev hit, nije mogla da obuzda emocije

Emir Brunčević napravio je lom prošle noći na nastupu u Švajcarskoj, a za stolom ispred bine bila je i ćerka legendarnog pevača Sinana Sakića.

Đulkica Sakić Amzić provodila se sa sestrom i društvom, a Emir je pokazao veliko poštovanje prema naslednici slavnog Sinana, sa čijim glasom često porede i njegov vokal.

Preporučujemo

U jednom trenutku Emir joj je zapevao očevu pesmu "Nije sreća u bajkama", a Đulkica nije mogla da iskontroliše emocije i počela je da plače.

Brunčević ju je potom i zagrlio, a do kraja noći posvetio joj je još nekoliko pesama, među kojima i svoje, sa njegovog nedavno izbačenog albuma prvenca "Megdan".

"Otac je ubijen, za majku nisam znao do 10. godine"

Život Emira Brunčevića je za film Emir Brunčević je u svojoj emotivnoj ispovesti koju je dao nakon promocije albuma prvenca - "Megdan", pričao i o gubitku oca sa pet godina, o mami za koju nije znao da postoji, ali i o kokainu koji je probao i o zatvorskim danima, koji su ga ojačali.

Upravo je u zatvoru sanjao oca koji ga je u snu zamolio da se više ne drogira.

Popularni Brunčević objavio je 5. oktobra album "Megdan", istu noć imao je i gala promociju na kojoj su prisustvovali Ceca, Dara Bubamara, Rasim Ljajić, Nadica Ademov, Goga Sekulić, Jana, Osman Hadžić i brojne druge ličnosti.

- Pa, reč megdan, je borba. Pobeda, izađeš na megdan. Ja sam se borio i sam sebe sam pobedio. I baš sam zahtevao da mi se album zove "Megdan". Imao sam i uspona i padova, i da ne ponavljam istu priču, bilo je katastrofa, ali hvala Bogu, sad je sve okej - kazao je Emir za Blic.

Govoriti iskreno o nekim stvarima je dobro, dajete primer. Koliko vam je nedostajao sinoć otac? On bi verovatno bio ponosan, je l' tako?

- Sve bih na svetu dao da mi je otac tu, da vidi to, ali imam tu strica koji mi menja oca. Život je takav, šta da radim, sudbina je bila takva. Ja sam ponosan što mi je otac bio takav kakav jeste. I ako ga nemam, ponosan sam na njega.

Rano ste ga izgubili?- Da, imao sam 5 godina. To je verovatno ostavilo ožiljak na srcu...

- Kako da ne. Ostao sam bez majke godinu dana kasnije... Majka se razvela od oca i udala se. Imam kontakt s majkom, viđam je, sve okej, ali bez oca sam ostao sa 5 godina. Život ide dalje, šta da radim, sudbina je takva bila. Teško mi je bilo.

Izgubili ste ga na tragičan način.-Da, ubili su ga 1993. I, kažem, za strica mog koji je osvetio mog oca 1997.

Sudbina je bila takva ne ponovilo se nikom.

Bili ste tada dete. No, da li vam se nekada te slike vraćaju?

- Pa, normalno da mi se vraćaju slike. Ja sve pamtim šta je bilo kroz detinjstvo. Sad, šta je bilo pre 2 dana, ne mogu da zapamtim. A kao dete, svega se sećam.

Tih momenata?

- Pa, sad da pamtim oca konstantno da je bio sa mnom, ne, ali možda par slučajeva. Kad sam bio mali, kad me je vozio auto, kupovao sladoled i to, se sećam. Kad ga hapsila policija i te stvari. Ovako nešto, sad, da se previše sećam, ne.Kažete da ga je stric zamenio?- Da, imam ja tu dva strica koji su me odgajali, gledali su me, iskreno, bolje nego svoju decu. I zahvalan sam im do groba. Tako da, nikakvu muku nisam video dok sam bio dete, da sam, da nešto mi je nedostajalo. Jedino otac i majka. A tako da nešto nisam imao, uvek sam imao prvo ja, pa ostala deca.

Kažete da ste mnogo naučili iz tog perioda koji je bio težak, odrastanje bez oca i kada majka nije bila tu. Sad imate dobar odnos sa njom, je l' da?

- Ja sam do 13. godine odrastao sa tetkom, sa stričevima i sa nanom. Tako da ja u momentu nekom nisam ni znao ko mi je mama. Do možda 10, 11 godine, dok sam shvatio, kad su me vodili da je vidim, i ona dolazila da me viđa. Tad sam shvatio da mi je ona majka, i tako vremenom. Sad je sve okej. Dobro, ja razumem i nju, ona je bila mlada, tad nije bilo telefona, drugačija vremena bila. Ona je htela da me uzme, ali oni nisu, stričevi nisu bili za to da ja idem, pošto je ona mlada i tako...

(Telegraf.rs)