• 2

72. rođendan Čede Markovića: "Sirotinja sa Juga najslađe peva"

Pevao je najlepše i najteže narodne pesme u specijalizovanim radio emisijama, pevao i snimao, a za najširu javnost ostao anoniman sve do početka 21. veka

  • 2

"Ako ikada srce zaboli i slatka tuga obuzme dušu, to je pri uspomenama na prošlost, rodno mesto, drugove iz detinjstva. One koji su pomrli spominješ s pobožnošću i s poštovanjem, a one koji su živi gledaš s čuđenjem kako su se promenili. Sve što je prošlo i želiš da traje, i žal za mladost, leči se pesmom, igrom, bekrijanjem, tu suza ne pomaže. Sećanja su melem na ranu pustog zaborava." (Bora Stanković)

- Taj pasus iz Borine pripovetke veoma često izgovaram. Što sam stariji, sve se vise poistovećujem sa Borinim likovima - Mladenom, gazda Tomom, Mitketom. Puno je Vranja i Bore u meni i mojim pesmama - kaže Čeda Marković.

Svojim geografskim poreklom i muzičkim genima predodređen je da peva muziku starog Vranja. S obzirom da je Vranje vekovima na granicii carstava, taj spoj pustog turskog i siromašnog srpskog iznedrio je i "nečistu krv" i "žal za mladost".

- Rođen sam na Malu Gospojinu 1949. u selu Žbevac, blizu auto-puta, Morave, pruge i nekadašnje srpsko-turske granice. Tu su se odmarali karavani, tu se jelo, pilo, veselilo. Tu nije bilo velikog zuluma, tu se nisu susretale vojske, ali se dešavao susret muzike Istoka i Zapada, Kosova, Bugarske, Makedonije, Sandžaka. Iz tog susreta civilizacija iznedrena je autentična vranjanska muzika. Iznedrena je setna vranjanska pesma u kojoj je sa malo reči kazano mnogo.

Kao stilski formiran pevač počeo je da snima trajne snimke za radio arhivu. Pevao je najlepše i najteže narodne pesme u specijalizovanim radio emisijama, pevao i snimao, a za najširu javnost ostao anoniman sve do početka 21. veka.

- Ja sam bio radio pevač u vreme kada je to bilo prestižno zanimanje. Pevati i snimati trajne snimke za radio arhive značilo je najvišu lestvicu u pevačkom rangu. Snimao sam pesme za arhive Radio Prištine, Skoplja i Beograda. Mogu slobodno da kažem da sam žrtvovao karijeru zbog posvećenosti izvornoj muzici. Veoma kasno sam počeo da snimam komponovanu muziku.

80-ih dolazi u Beograd i puni prestižne kafane: "Romanitar", "Beograđanka", "Jugoslavija", "Klub inženjera i tehničara"... Diskografija ga nije zanimala. Verovali ili ne, Čeda je snimio samo jednu gramofonsku ploču, singlicu iz 1974. za Jugoton sa pesmama "Jelena ljubavi" i "Golub leti visoko".

- Kad sam došao u Skoplje, prvo sam otišao u radio, ne poznavajući nikoga. Tamo sam upoznao Mata Grujevskog, klarinetistu iz njihovog narodnog orkestra, sa kojim sam snimio moju jedinu ploču. Samouvereno sam rekao da sam došao da snimim neke pesme iz mog kraja za arhivu. Kad sam rekao da bih da snimim i "Zajdi, zajdi", malo su me podsmešljivo pogledali. Probali su me jednu stofu, a onda su me pustili da otpevam celu. Dobio sam aplauz od celog orkestra, i tako je počela moja radio karijera.

- Pevajući u skopskim restoranima, zapazio me jedan menadžer i ponudio nastup u Bugarskoj na koncertima sa orkestrom Radio Sofije. Imao sam čast da pevam sa Jankom Lukinom, Valentinom Despotovom, Ivanom Kremovom, Braćom Videnov.

I kad ga nije bilo u medijima proneo se glas o jednom Vranjancu koji peva najslađe na svetu.

- Moje rodno selo Žbevac važi za najslađe u Srbiji, selo koje ima dve fabrike slatkiša, čokolade i bombona. Naravno, u mom kraju su i trubači, sa kojima sam i počinjao da pevam. U bosonogim danima moga Juga nije bilo harmonike i gitare, ali svuda oko mene treštale su plehane bande.

- Pevati sa trubačima je zahtevno, nije lako usaglasiti pevanje sa njihovim sviranjem. Još ako trubači umeju da slušaju pevača, to je najbolji spoj. Na kraju krajeva, tamo gde je jug tamo je siromaštvo, a gde je siromaštvo tu je najbogatija duša.

- Pevajući u KUD-u "Sevdah" u Vranju, upoznao sam Bakiju Bakića. Imao je stalni orkestar u društvu, a ponedeljkom je svirao u hotelu "Vranje". Tako sam u mladim danima upoznao elitne muzičare i elitnu publiku.

Prekretnica u Čedinoj karijeri zbila se na Festivalu narodne muzike "Zlatiborska pesma 2006". Odnosi ubedljivu pobedu pesmom "I da se vrate godine mlade", kompozitora Dragana Aleksandrića i tekstopisca Mladena Vukovića.

- Pesma je na prvu zazvučala kao evergrin. Otvorila mi je vrata najvećih televizija i produkcija, povratila veru u dobru novokomponovanu pesmu. Ta pesma je nova, a liči kao da je nastala pre 40 godina.

- Onda su došle i druge pesme drugih autora. Snimio sam nekoliko pesama mog zemljaka Radeta Radivojevića ("Žal iz mladosti", "Stani suzo izdajice"). Rade je na savremeni način osetio i opisao taj naš dert, uz modernije aranžmane i upliv grčkog melosa. Divan spoj autentike i tradicionalnig sa malo modernog. I moje nove pesme postadoše za relativno kratko vreme pravi evergrini. Sve što sam medijski propustio u prošlom, nadoknadio sam u ovom veku.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • M-78

    Pevao je na svadbi moga brata, izuzetan gospodin, ziv bio Cedo🙂

    0
    0

    Podelite komentar

  • Boža zemunac

    Imao sam čast i zadovoljstvo da upoznam Čedu i da sa njim pevam. Pevali smo na MESAMU , on , Brzi, Bora Runić i ja. Druge glasove Goci Lazarević , koja je pevala pesmu od velikog Zahara "Momci vole pesmu, a devojke igranje ". Bilo je mnogo lepo. Postoji i TV snimak. Majstore srećan ti rođendan i Bog te čuvao na mnogaja ljeta .

    3
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima