Šećerović: Diskoteka "Kod Laze Šećera" je imala kulturnu misiju

Kulturni poslenik Lazar Šećerović izjavio je da je njegova diskoteka "Kod Laze Šećera", otvorena 1967. godine, imala kulturnu musiju i da je ''demokratizovala zabavu u Beogradu i Jugoslaviji tog vremena''.

"Diskoteka je bila kulturološki fenomen. Devojke su mogle da dolaze same i igraju. Prva izložba pop-arta bila je kod nas u diskoteci, imali smo litografije i grafike Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna i drugih", rekao je Šećerović Tanjugu.

Organizovani su modne revije, koncerti i mnogi mladi umetnici imali su ovde svoje prve izložbe, pa je diskoteka vrlo brzo izazvala oduševljenje mladih Beograđana i postala kultno mesto za domaću umetničku scenu, naveo je Šećerović

Diskoteka je bila smeštena u podrumu porodične kuće u Svetogorskoj ulici, danas poznatoj kao Dom Jevrema Grujića, a Šećerović je istakao da je ambijent podsećao na poznatu parisku diskoteku "Kastel".

Šećerović je potomak znamenitih srpskih porodica Grujić, Ćurčić i Milojević, a kuća je pripadala njegovom čukundedi Jevremu Grujiću, poznatom srpskom političaru i državniku koji je završio studije na Sorboni.

"Otvaranje je bilo spektakularno, (bile su) osobe koje nikada ne bi došle: Mira Trailović, Jovan Ćirilov, akademik i slikar Ivan Tabaković, naš nadrealista Dušan Matić sa svojom otmenom ženom. Ceo Beograd je o tome pričao", rekao je Šećerović.

Prema njegovim rečima, pošto se tada u Beogradu snimalo dosta inostranih filmskih koprodukcija, kroz diskoteku je prodefilovalo dosta ljudi iz italijanskog "Ćinećita" i Holivuda.

Tada su se slušali Bitlsi, Rolingstonsi, Animals, a Šećerović se prisetio kako su u diskoteku došli Holis sa frontmenom Alanom Klarkom, koje je dovela redovna gošća, igračica Lokica Stefanović.

Šećerović je dodao da su nakon koncerata u Beogradu gosti diskoteke bili i francuski šansonjeri Žilber Beko i Šarl Aznavur.

Prema njegovim rečima, u diskoteci su vladali lepa atmosfera i zajedništvo.

"Dolazila je zlatna mladež Beograda: najlepše i najtalentovanije devojke, moji drugovi uglavnom iz uglednih porodica, divno vaspitani, govorili su strane jezike...bili su veliki zavodnici i plejboji", naveo je Šećerović.

Jedan od najlepših komplimenata dobili su od američke trupe Living Theatre, koja je nakon nastupa na Bitefu došla "Kod Laze Šećera".

"Rekli su: 'Prekjuče smo bili u Kastelu u Parizu, nema nikakve razlike'. Zamislite, mi dobijemo takav kompliment", istakao je Šećerović.

O svojim uspomenama Šećerović trenutno priše knjigu "crtica" "Ostvareni snovi probuđenoga princa", naglasivši - bez literarnih pretenzija.

Reakcije u štampi su bile veoma negativne, a Šećerović je podsetio da je diskoteka ocenjivana kao "sumnjivo mesto i sedište CIA-e'' i mesto gde ''se snimaju špijunski filmovi", podsetio je Šećerović.

"Samo dvoje hrabrih novinara, koji su se usudili i pustili tekst u Ilustrovanoj politici i Večenjim novostima, da se omladina okuplja na lep način, nema incidenata, da je to prva diskoteka u Srbiji sa disk džokejem i obezbeđenjem", naveo je Šećerović.

Prema njegovim rečima, diskoteka je pokazala da je "Beograd bio značajna, velika, svetska kulturna metropola", jer je "sve najinteresantnije, najnovije, najavangardnije dolazilo u Beograd".

Šećerović je podsetio da su tokom šezdesetih godina dolazile brojne baletske trupe, čak i francuski filozof Žan-Pol Sartr, kao i dirigent Zubin Mehta, koji je jedan od svojih prvih koncerata održao u Beogradu.

U Beograd su dolazili i violonisti David Osterajh, pijanista Artur Rubinštajn, čelista Andre Navara i drugi.

Među svetskim ličnostima koje su boravile u diskoteci bili su i glumci Alan Delon, Omar Šarif i Džudi Denč, a Šećerović je priznao da još nije napravio spisak, ali da je bilo više od 2.000 pisaca, pesnika. reditelja, pevača, modnih kreatora i drugih.

Diskoteka "Kod Laze Šećera" ipak nije opstala nakon samo 14 meseci rada, a Šećerović je naveo da je to bilo zbog stalnih pritisaka, prijava i opstrukcija.

"Zbog naše diskoteke, generali svih republika došli su u Beograd i odlučuju da diskoteka mora da se zatvori da ne bi kvarila 'naprednu socijalističku omladinu'", prisetio se Šećerović.

Upitan kako se Beograd tada oblačio, Šećerović je rekao da su se šila odela kod krojača, da su muškarci pravili uske kravate kao Rolingstonsi, a da su devojke šile haljine po modelima iz El magazina.

Na pitanje da li se omladina tada bolje zabavljala, Šećerović je odgovorio da današnja mladež ima najlepše doba.

"Kritikuju ih zbog interneta i mobilnih telefona. Ja da sam omladinac, imao bih dva - jedan za roditelje da me kontrolišu, drugi za moje društvo", rekao je Šećerović.

Primetivši da je ono doba bilo malo čednije zbog odnosa koji su imali prema devojkama, Šećerović je dodao da mu je želja da mladi danas prožive bar delić mladosti kakvu je on imao.

"Inteligentni su, obrazovani, govore jezike. Za njih ne brinem. Njima želim samo jedno - da putuju i vide svet, da se vrate ako žele i grade još lepšu Srbiju. Oni su naša srećnija budućnost", poručio je Šećerović.

Šećerović je podsetio da je njegova prijateljica Sara Brajović, koja se druži sa Mikom Džegerom u Londonu, prenela poziv pevaču Rolingsonsa da dođe.

"Kažem: ' Saro, molim te da li pozvala da Džeger dođe u Beograd?' Ona njemu prenese i kaže, vrlo rado kad bude slobodan on će doći sam. Taj poziv je ostao i otvoren", naveo je Šećerović.

(Telegraf.rs/Tanjug)