Potpisan ugovor o rekonstrukciji manastira Manasija

Ministar kulture Nikola Selaković i iguman manastira Manasije Pavle potpisali su danas ugovor o početku radova na rekonstrukciji i prezentaciji kompleksa zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.

Na svečanosti u Ministarstvu kulture, Selaković je rekao Tanjugu da je reč o kapitalnom projektu od nacionalnog značaja koji če biti sprovođen u naredne tri godine.

Preporučujemo

Selaković je rekao da se ugovorom prenosi "89.350.000 dinara za radove koji će biti namenjeni za nekoliko pozicija u okviru manastirskog kompleksa".

Prema njegovim rečima, radi se o potpunom uređenju, odnosno rekonstukciji i radovima na kulama sedam i osam, na bedemu koji ih povezuje, kao i sredstvima za izradu projektno-tehničke dokumentacije za obnovu manastirske trpezarije.

Selaković je dodao da je to najveća građevina posle sabornog hrama Svete trojice i najveća trpezarija Srpske pravoslavne crkve, podignuta u Srednjem veku.

"Tu je još nekoliko pozicija koje će biti finansirane iz ovih sredstava. Cilj nam je da Manasiju, koja je na tentativnoj listi Uneska, pripremimo za nominaciju za upis u Uneskov registar svetske nepokretne kulturne baštine", istakao je ministar.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Selaković je ocenio da to Manasija zaslužuje, jer je po arhitekturi i freskoslikarstvu "labudova pesma srpske srednjevekovne umetnosti, neimarstva i kulture".

"Ovo je posle osamdesetih godina, kada je država uložila ozbiljna sredstva u rekonstrukciju Studenice, u susret proslavi osam vekova manastira, ovo najveći zajednički projekat države i SPC", rekao je ministar kulture.

Selaković je podsetio da će 2027. godine biti obeležavano šest vekova od upokojenja despota Stefana.

Prema njegovim rečima, ovim ugovorom se ulazi u obeležavenje tog veoma značajnog jubileja, ali se i "priprema prezentacija našeg bogatog kulturnog nasleđa u okviru svetske specjalizovane izložbe Expo 2027".

Iguman Pavle je rekao da se veoma raduje što su Selaković, njegovi saradnici i rukovodstvo države "pokazali veliki sluh kada je u pitanju zadužbina despota Stefana, manastir Manasija".

"Ovo kapitalno delo koje treba da se odigra do 2027. kada treba da se završi potpuna rekonstrukcija i obnova manastira jeste ulaganje koje se nije dogodilo od njegovog osnivanja od despota Stefana do današnjeg dana", istakao je iguman Pavle.

Prema njegovim rečima, Manasija spada u svetsku kulturnu baštinu i na tentativnoj listi je Uneska, pa je "vrlo bitno da pokažemo svetu ko smo, šta smo i kome zapravo pripadamo".

"Manastir Manasija nije samo crkvena arhitektura, već i vrlo značajno kulturno nasleđe, koje se isticalo po čuvenoj Resavskoj prevodilačko-prepisivačkoj školi, koja je osnovana tu", rekao je iguman Pavle.

Istakavši da se raduje što će 2027. godine Manasija ponovo zasijati u punom sjaju, iguman Pavle je podsetio na izreku - "Nama sija, nama sija - Manasija".

"Neka nam ponovo zasija punim sjajem u molitvama Svetog despota i u njegovu slavu da završimo sveto delo", poručio je iguman Pavle.

Predstavljena monografija "Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka"

Monografija "Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka - sela na levoj obali Zapadne Morave", projekat podržan od strane Ministarstva culture Republike Srbije, svečano je predstavljena u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku.

Kako je navela Jelena Milićević, autorka monografije, ova knjiga predstavlja nastavak prošlogodišnjeg istraživanja koje je tada sprovedeno u podjeličkim selima na desnoj obali Zapadne Morave.

"Ono što je zanimljivo pomenuti, a tiče se ove monografije jeste raznolikost običaja koji su zabeleženi od Spasovdana do početka Apsotolskog posta kada su ove godine obeležene litije u sedam sela koje monografija obrađuje. Taj period se razlikuje u zavisnosti od toga kada je te godine obeležen dan vaskrsenja Hristovog, odnosno praznik Vaskrs", rekla je Jelena Milićević.

Ovogodišnje istraživanje baziralo se na selima Vrnčani, Sokolići, Donja Trepča, Prislonica, Gornja Gorevnica, Ljubić i Vujetinci.

Prema rečima autorke, iako se sva sela nalaze na teritoriji grada Čačka, a neka su čak smeštena i jedna do drugih, svako selo ima neke svoje posebne običaje, dok osnov obeležavanja litije ostaje isti.

"Litije se obeležavaju na taj način što se cela zajednica okupi i sprovede magijski krug oko sela, odnosno obavi se kolektivni ophod sela. U tom kolektivnom ophodu zabeležena je kolektivna molitva kod svakog zapisa ali i kolektivna gozba. Osnovni element i ključna tačka svake seoske slave ili kako se ona u čačanskom kraju naziva, obetine, jeste upravo zapis odnosno stablo drveta koje predstavlja hram u prirodi", kazala je autorka monografije.

Zoran Rajičić, direktor Centra za negovanje tradicije, javne ustanove koja je izdala ovu monografiju je najavio da će ovaj projekat biti, uz podršku Ministarstva kulture biti nastavljen i u narednim godinama.

"Tradicija nije čuvanje pepela nego prenošenje vatre. Tako da ovim projektom za koji mi očekujemo da će biti jedna ozbiljna naučna studija koju će Jelena u nekom narednom periodu objaviti, te da će ona biti nastavak svih naših aktivnosti i onoga što je cilj Centra, a to je čuvanje tradicije, običaja i kulture Srpskog naroda", rekao je Rajičić.

Rajičić je naglasio da se sprovodeći istraživanja za potrebe monografije došlo do saznanja da u periodu od Drugog svetskog rata pa do 1990. godine, na području grada Čačka i njegovih sela nije bilo litija, te da je sa političkim promenama koje su nastale na kraju 20. veka ovaj običaj ponovo zaživeo i vremenom postaje sve učestaliji.

(Telegraf.rs/Tanjug)