Tićmi: Roman "Tata kaže gambit“ ne govori o šahu već o iluzijama o sebi i drugima

Pisac Stefan Tićmi izjavio je danas da njegov novi roman "Tata kaže gambit“ ne govori o šahu već o iluzijama koje ljudi stvaraju o sebi i drugima i da postavlja pitanja na koja autor ne mora da daje odgovore, već podstiče čitaoce da u njima aktivno učestvuju.

Tićmi je rekao Tanjugu da se u središtu priče romana "Tata kaže gambit" nalazi pitanje odgovornosti unutar porodice.

Preporučujemo

"Između ostalog, ova knjiga govori i o tome kako jedan otac gura neke stvari pod tepih, međutim onda to zajedničko kretanje po tom tepihu može da bude malo neprijatno kada to izađe na videlo“, rekao je Tićmi.

Roman pripoveda o porodici Žakula i njenom suočavanju sa problemima koji je pogađaju. Sve počinje od šaha i težnje glavnog junaka Adama da u toj igri pobedi, ali on nepromišljenim potezima dovodi porodicu do ruba egzistencije.

Tićmi je istakao da "Tata kaže gambit" nije knjiga o šahu, već o iluzijama koje ljudi stvaraju, kako o sebi, tako i o drugima.

Prema njegovim rečima, "u ovom slučaju otac Adam Žakula smišlja neku dosetku i dolazi mu na pamet ideja da pokuša od pokućstva da napravi šah".

Autor knjiga za decu "U’vatile me lutke“, "Ja sam Akiko“, "Kaput od mahovine“ i "Guguto memeto“, Tićmi je istakao da motiv igre ima važnu ulogu u njegovom stvaralaštvu, jer "nekad čovek samo igrom može da dođe do spasenja".

Tićmi je ukazao da postoji razilka u pripovedenju u "Tata kaže gambit" u odnosu na njegova ranija dela.

"U 'Akiko' su to slike koje se stalno menjaju, razigrane i rastrčane, i tada je bilo nemoguće ispričati priču na isti način jer je ovo vrlo realistično. Ovde se, kao u šahu, sve čini promišljeno", naveo je Tićmi.

Govoreći o simbolici iluzija, Tićmi je naveo da rečenica "Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi“ predstavlja vodilju romana.

"Postoji dvostrukost u davanju uloga likovima. Kao da svi junaci igraju dvostruke uloge, od bake Darije, nekadašnje baletske dive, do lika dede Ignjata koji nije prisutan, ali jeste kroz predmete. Mi smo ti koji predmetima dajemo priču i mini-istoriju“, rekao je pisac.

Tićmi je ocenio da "Tata kaže gambit" postavlja pitanja o krivici i sudbini članova porodice.

"Mislim da smo shvatili da je otac taj koji podmeće nogu, ali da li u porodici Žakula postoji neko veći od njih ko im podmeće nogu? Da li su ovde samo šahovske figure predmeti iz stana ili su i ljudske figure, otac, majka, sin i baka, figure nekog drugog?", naveo je Tićmi.

Prema njegovim rečima, u početku nije imao svest o tome da piše za decu "ali ti prvi susreti i razmenjivanje energije sa njima bilo je na najljudskijem mogućem nivou".

"Ovo je moj teren i onda sam sledio sebe dalje. Teme koje obrađujem mogu da budu vrlo ozbiljne, ali te teme ne moraju da budu 'prst u oko' i na prvu loptu", rekao je Tićmi.

Govoreći o jeziku i sopstvenom poreklu, Tićmi je naglasio uticaj rodnog Leskovca.

"Naš dijalekat je pevljiv i melodičan i tu sam stekao osećaj da sve mora da klizi i teče. Sa jedne strane imamo taj jezik, a sa druge zvaničan književni jezik, i meni je bilo divno da iz leskovačkih cokula skočim u književni jezik“, istakao je Tićmi.

Prema njegovim rečima, autori sa Balkana ne bi smeli da budu ograničeni temama koje se od njih očekuju.

"Zašto bismo mi koji pišemo na malom jeziku bili osuđeni da pišemo samo o ratovima? Postoje teme koje su na ovom tlu veoma životne, zaplena imovine, zavisnosti, i imamo pravo da pišemo o tim velikim temama“, rekao je pisac.

Tićmi je naveo da će do kraja godine raditi na završnoj verziji pozorišne predstave po tekstu "Tata kaže Gambit".

(Kraj) kdr/sku

(Telegraf.rs/Tanjug)