Prošli smo pored kuće u Splitu u kojoj je odseo Sigmund Frojd: Iza svega stoji zanimljiva priča

Split je grad prepun istorije, antičkih stubova i mediteranskog šarma, ali čak i u lavirintu kamenih kaleta postoje mesta koja uspevaju da iznenade i same Splićane, a kamoli turiste. Ekipa portala Telegraf.rs boravila je u gradu pod Marjanom, a tokom šetnje istorijskim jezgrom naišla je na detalj koji malo ko očekuje na jadranskoj obali - spomen-ploču posvećenu ocu psihoanalize, Sigmundu Frojdu.

U uskom prolazu koji sa živopisnog Voćnog trga vodi direktno ka Rivi, na fasadi raskošne zgrade neobične arhitekture sa primesama orijentalnog stila, stoji bronzani reljef s prepoznatljivim profilom čuvenog naučnika.

Preporučujemo

Na ploči kratko i jasno piše: „Sigmund Freud, otac psihoanalize, boravio je u ovoj kući u rujnu (septembru) 1898.“

Ova tabla godinama budi radoznalost prolaznika i vodiča. Među brojnim nagađanjima i anegdotama koje kruže, najčešća je ona šaljiva - da je Frojd u Splitu možda otvorio privatnu praksu, jer „gde bi psihoanaliza imala više posla nego među osebujnim dalmatinskim temperamentom“.

Ipak, istorijska pozadina znatno je realnija, mada i dalje obavijena velom misterije.

Kuća na kojoj se ploča nalazi nekada je pripadala bogatom trgovcu Stevi Peroviću, a projektovao ju je ugledni italijanski arhitekta Emil Vekijeti (Emil Vecchietti), isti onaj koji stoji iza velelepnog zdanja splitskog Hrvatskog narodnog kazališta (HNK).

Zbog čega je bečki lekar te rane jeseni 1898. godine odabrao baš Perovićev dom, nije do kraja razjašnjeno u istorijskim spisima. Da li je u Split stigao zbog nekog imućnog pacijenta ili je samo želeo da pobegne od bečke magle i odmori se na sunčanom Jadranu?

Jedno je, međutim, sasvim izvesno - Frojd je zaista boravio u Splitu. To potvrđuje i činjenica da je sam autor pomenuo svoj boravak u gradu pod Marjanom u kapitalnom delu „Tumačenje snova“, objavljenom neposredno nakon ovog putovanja.

Prema rečima splitskog istoričara umetnosti Joška Belamarića, koji je detaljno istraživao posete slavnih ličnosti ovom gradu, Frojd se u Perovićevoj kući zadržao svega nekoliko dana, u društvu supruge i dece, uživajući u blagodetima kasnog mediteranskog leta.

Taj boravak bio je znatno kraći od poseta nekih drugih svetskih velikana koji su ostavili trag u gradu – poput Džordža Bernarda Šoa, koji je 1929. fotografisan dok je obilazio katedralu Svetog Dujma, ili Orsona Velsa, koji je Split toliko voleo da je u njemu dobio i spomenik.

Ipak, veza Splita i nauke o ljudskoj duši možda je i dublja nego što se na prvi pogled čini. Retko je poznato da je upravo slavni splitski pisac i filozof Marko Marulić još početkom 16. veka bio prvi čovek na svetu koji je upotrebio sam pojam „psihologija“ u značenju kakvo poznajemo danas.

Možda je i sam Frojd znao za taj podatak pre nego što se zaputio na jug Dalmacije. Kako god bilo, diskretna bronzana ploča tik uz more ostaje sjajan podsetnik da Split, pored sunca i Dioklecijana, čuva i male tajne najvećih umova svetske istorije.

(Telegraf.rs/izvor:visitsplit.com)